Pedeset sedmi Sajam lova i ribolova u Novom Sadu: gde se tradicija sreće sa tržištem

Pedeset sedmi Sajam lova i ribolova u Novom Sadu — Šta znači za srpskog proizvođača\n\nOd 30. septembra do 4. oktobra, Novi Sad će biti domaćin 57. Međunarodnog sajma lova i ribolova, događaja koji daleko nadilazi okvir običnog hobija. Ovo izdanje okuplja celu industriju, od proizvođača municije do prodavaca specijalizovanih terenskih vozila, potvrđujući da je ova grana ruralne ekonomije ozbiljan biznis. Za posetioce sajma, poruka je jasna: lov i ribolov nisu samo romantika seoskog dvorišta za penzionere, već vitalan deo privrede koji zahteva pažnju svakog ko ozbiljno razmišlja o gazdinstvu.\n\nVeza između poljoprivrede i lovnog sektora u Srbiji je neraskidiva i često podcenjena. Lovišta se nalaze na poljoprivrednom zemljištu, ribnjaci koriste iste vodene resurse koji natapaju njive, a divljač direktno zavisi od agrarne proizvodnje. Proizvođač hrane za divljač često koristi iste silose kao i onaj koji hrani stoku, što otvara mogućnosti za nove poslovne aranžmane. U trenutku kada srpska poljoprivreda razmišlja o diversifikaciji prihoda, lovni i ribolovni turizam postaju ključni. Za mnoga gazdinstva u brdsko-planinskim područjima, ovo nije dopunska delatnost, već razlika između preživljavanja i propasti, a sajam služi kao mesto gde se ti svetovi susreću.\n\nPonuda na sajmu obuhvata sve od lovačkog pribora i naoružanja do kamp opreme i izložbe trofeja, ali značajna novina je paralelno održavanje Sajma ekologije. Organizatori godinama pokušavaju da povežu priču o korišćenju prirodnih resursa sa njihovim očuvanjem, šaljući poruku da lovci nisu antagonisti ekologije. Lovna društva decenijama održavaju staništa, hrane divljač zimi i prate populacije, što je uloga koju bi i poljoprivrednici mogli prepoznati kao svoj interes. Ekološki segment doprinosi bogatstvu doživljaja i pomaže u razbijanju stereotipa, pod uslovom da dobije pažnju koju zaslužuje, a ne bude samo formalni dodatak.\n\nPoslovna strana događaja ogleda se prvenstveno u networking-u i direktnom sklapanju poslova. Kako navode iskusni izlagači, vrednost sajma nije u kupovini udice koju mogu obaviti telefonom, već u susretima sa partnerima. U hodnicima između štandova, gazda iz Banata pije kafu sa vlasnikom lovišta iz Starog Vlaha i dogovara sezonu koja donosi prihod oboma. Organizatori su pripremili i poklon-igru za posetioce sa kupljenim ulaznicama, gde nagrade verovatno dolaze iz asortimana izlagača, ali prava dobit je kontakt. U jednom danu se vide saradnici koje inače ne biste videli ni za mesec dana, što štedi vreme i novac na putovanjima.\n\nZa srpska gazdinstva, ovo znači priliku da se uključe u lanac vrednosti koji godišnje generiše desetine miliona evra, pri čemu novac ostaje u ruralnim zajednicama kojima je najviše potreban. Područja poput Timočke Krajine, Zlatibora ili regiona Tare-Drine već žive od ovih delatnosti, iako država u strategijama ruralnog razvoja ovaj sektor još uvek tretira uzgredno. Poseta sajmu može biti prvi korak ka dodatnom prihodu, bilo kroz proizvodnju hrane za divljač ili razvoj turizma. Kontinuitet od 57 godina dokazuje da sajam preživljava krize jer je koristan ljudima na terenu, a ne birokratiji, i svaki proizvođač bi trebalo da razmotri šta se nudi na ovom mestu.