IPARD konačna isplata: Jedno neizmireno dugovanje može vam srušiti ceo projekat

IPARD konačna isplata — Jedan dinar duga može srušiti celu investiciju\n\nUprava za agrarna plaćanja je 28. jula 2026. uputila hitan apel svim korisnicima IPARD podsticaja da hitno provere i izmire sve dospele obaveze pre podnošenja zahteva za konačnu isplatu. Zamislite scenario u kojem godinama čekate na evropska sredstva, uložite sopstveni novac, podignete objekat i kupite opremu, samo da biste na kraju saznali da ne možete dobiti novac jer imate neizmiren dug od 3000 dinara po osnovu javnih prihoda. Upravo taj rizik pokušava da spreči ova institucija, naglašavajući da administrativna provera ne pravi izuzetke kada su u pitanju finansijske obaveze prema državi.\n\nIPARD III program već nekoliko godina teče kroz srpsku poljoprivredu kao najvažniji kanal evropskih pretpristupnih fondova za ruralni razvoj. Mera 1, koja pokriva investicije u poljoprivredna gazdinstva, i Mera 3, koja se odnosi na preradu i marketing, među najtraženijim su linijama podrške. Uslovi javnih poziva od početka su jasno propisivali da korisnik na dan podnošenja zahteva mora imati izmirene sve dospele obaveze. Međutim, praksa je pokazala da to pravilo nije shvaćeno dovoljno ozbiljno, pa je u postupku administrativne obrade već određen broj projekata odbijen isključivo zbog zanemarenih dugovanja.\n\nPravilo je surovo u svojoj jednostavnosti i ne postoji minimalni iznos koji se toleriše. Svako neizmireno dospelo dugovanje, bilo da se radi o glavnici, kamati ili troškovima postupka, može predstavljati razlog za odbijanje zahteva. Čak i 20 dinara kamate na neplaćenu poresku prijavu može vam srušiti projekat vredan stotine hiljada evra. Uprava za agrarna plaćanja naglašava da korisnici moraju izvršiti uvid u stanje obaveza koje evidentiraju Poreska uprava Srbije i nadležna lokalna poreska administracija. Dug prema lokalnoj samoupravi za komunalnu naknadu podjednako blokira isplatu kao i neplaćen porez na dodatu vrednost na republičkom nivou.\n\nIako Uprava može pribaviti podatke po službenoj dužnosti, preporuka je da korisnici sami pribave i uz zahtev dostave uverenja o izmirenim obavezama. Ako se oslonite na službenu proveru, gubite kontrolu nad procesom, jer se stanje gleda na dan podnošenja zahteva i nemate priliku da naknadno izmirite dug ako sistem zabeleži bilo kakvo opterećenje. Ministarstvo je posebno pozvalo i konsultantske kuće da obrate pažnju na ovo, jer odgovornost uvek pada na poljoprivrednika, čak i ako je konsultant pripremio dokumentaciju bez provere poreskog stanja klijenta.\n\nZa srpskog proizvođača ovo nije birokratska sitnica, već razlika između dobijanja sredstava koja pokrivaju do 70 odsto troškova i ostajanja sa bankarskim kreditom i praznim objektom. Problem je što poreski sistem nije uvek transparentan, pa proizvođač može imati dospeli dug o kome ni ne zna, a pribavljanje uverenja može trajati nedeljama. Praktična poruka je jednostavna: ne podnosite zahtev dok niste sto posto sigurni da ste čisti u poreskom sistemu. Izmirite i najmanji dug, proverite oba nivoa vlasti i tek onda krenite sa zahtevom, jer pravila postoje da bi se poštovala pre nego što bude kasno.