Evropa gubi devet miliona tona žitarica dok se srpski atar suočava sa paklenim letom

Dok naši ljudi gledaju u nebo i mole za kap kiše, stari kontinent već broji štetu koja se ne može nadoknaditi. Naučnici su upravo stavili tačku na nagađanja — toplota je postala opasnija od samog nedostatka vode. Brojke koje stižu iz Brisela i Londona zvuče kao upozorenje koje više ne smemo ignorisati. ## Kada klima promeni pravila igre Generacijama smo verovali da suša znači samo jedno — kiša ne pada. Ta stara istina više ne važi jer su se pravila promenila dok smo mi gledali u svoje njive. Konzorcijum World Weather Attribution je utvrdio da visoke temperature danas isušuju zemlju brže nego ikada pre. Čak i kada je zima bila vlažna, leto je uspelo da izbriše tu prednost u roku od nekoliko nedelja. Razlika između umerene i ekstremne suše danas je razlika između smanjenog prinosa i potpune propasti. ## Brojke koje tresu evropske silose Kontinent će ove godine ostati kratak za oko devet miliona tona žitarica. To nije suva statistika koju čitate u izveštajima već hrana koja fizički neće stići na sto. Francuska, koja je decenijama bila žitnica Unije, očekuje najlošiju berbu kukuruza u poslednjih pedeset godina. Španija i Francuska se bore sa požarima dok se zemljište pretvara u prašinu pred očima agronoma. Rumunija je prošla još gore od zapadnih suseda. Tamo je uništeno više od milion hektara poljoprivrednih useva što je površina veća od polovine obradivog zemljišta u Srbiji. Rumunski seljak ove godine ne meri prinos u tonama po hektaru već u gubicima po hektaru. Čak je i Južna Engleska zabranila korišćenje vode iz creva za zalivanje bašti što je prvi korak ka oštroj regulaciji. Na Rajni kod holandskog grada Lobita nivo vode pao je ispod minimuma zabeleženog tokom čuvenog vrelog leta 1976. godine. Rekord iz paklenog leta sedamdeset šeste je pao nakon četiri decenije. Toplotni talasi koji su pogodili zapadnu Evropu zbog globalnog zagrevanja postali su osamdeset puta verovatniji. U istočnoj Evropi ta brojka iznosi četrdeset puta što nas direktno pogađa. Ekstremno isušivanje zemljišta u zapadnoj Evropi pet je puta verovatnije nego u svetu bez klimatskih promena. U istočnoj Evropi ta verovatnoća skače na jedanaest puta što znači da Srbija spada u taj ugroženi blok. > **"Već u proleće primećujemo izraženiju sklonost ka neuobičajenom isušivanju zemljišta, čak i pre početka leta. To je posledica ljudskog uticaja. Kako temperature rastu, atmosfera postaje sve 'žednija' i izvlači vlagu iz reka, jezera, akumulacija i zemljišta."** — dr Dominik Šumaher, ETH Univerzitet u Cirihu ## Šta ostaje srpskom gazdinstvu na stolu Neko će reći da nas se tiču samo Španija i Francuska dok mi imamo svojih briga. Tice nas se direktno jer devet miliona tona žitarica koje Evropa gubi menja cenu na berzi. Srpski proizvođač kukuruza koji izvuče prinos ove godine može da računa na cene koje će biti podignute ovim gubicima. Ali istočna Evropa ima jedanaest puta veću verovatnoću ekstremnog isušivanja zemljišta što nije budućnost već sadašnjost. Naši poljoprivrednici u Banatu i Bačkoj već osećaju šta znači kada temperatura prelazi trideset pet stepeni danima bez prestanka. Ovogodišnja suša stigla je dva meseca ranije nego velika evropska suša iz 2022. godine. To znači da je vegetacioni period prekinut pre nego što je počeo da daje rezultate. Za srpskog ratara to znači da je prozor za navodnjavanje sužen a za one bez sistema za navodnjavanje zatvoren. Dr Marijam Zaharija sa Imperial College London upozorava da su trenutni uslovi zabeleženi pri prosečnom globalnom zagrevanju od oko 1,4 stepeni Celzijusa. Ako se nastavi sadašnjim tempom emisija i zagrevanje dostigne oko 2,8 stepeni ekstremni uslovi isušivanja mogli bi da budu dvostruko češći. > **"Bez brzog i odlučnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Evropa ide ka budućnosti u kojoj će ovakva vrela i sušna leta postati pravilo, a ne izuzetak."** — dr Marijam Zaharija, Imperial College London Pitanje koje se nameće svakom ko prati stanje u srpskoj poljoprivredi je da li smo spremni za ono što dolazi. Odgovor ako iskreno pogledamo stanje na terenu je ne jer navodnjavanje u Srbiji pokriva marginalan deo obradivih površina. Sistemi za navodnjavanje su skupi krediti su nedostupni većini malih i srednjih gazdinstava a državna podrška je simbolična u poređenju sa potrebama. Dok čekamo da padne kiša Evropa već gradi sisteme za zadržavanje vode reciklažu i navodnjavanje kap po kap. Srbija izvozi kukuruz i pšenicu ali evropski gubici mogu kratkoročno podići cene dok dugoročno pretvore izvoz u uvoz. Zemlja koja ne može da prohrani svoje useve postaje zavisna od tuđe hrane a to je pozicija u kojoj niko ne želi da se nađe. Klimatske promene više nisu tema za naučnike i političare već za čoveka sa traktorom koji gleda u nebo. Odgovor sa neba ne stiže jer stiže samo vrućina. --- *Izvor: [Agromedia](https://www.agromedia.rs/vesti/evropu-pogada-ekstremna-susa-poljoprivreda-medu-najvecim-zrtvama-rekordnih-vrucina/), 30. jul 2026.*