Rekordna berba jabuka preti da uguši proizvođače dok hladnjače pucaju od lanjskog roda

Kada vam neko kaže da imate rekordni rod, prva pomisao je slavlje i puna kasa. Međutim, za naše voćare ove godine ta vest zvuči više kao upozorenje nego kao čestitka. Dok se na nivou države broje izvozni rezultati koji mere milijarde, u hladnjačama truli profit od prošle sezone. Razlika između uspeha na papiru i realnosti na terenu nikada nije bila očiglednija. ## Milijardu i po evra koje kriju prave probleme Voćarstvo u Srbiji postalo je tihi gigant koji izdržava udare koje drugi sektori ne bi preživeli. Prošla godina je bila sušna, vremenske nepogode su oštetile useve, a poljoprivrednici su grizli usne gledajući u nebo koje ne daje vodu. A ipak, brojke su govorile drugu priču i pokazale neverovatnu otpornost ovog sektora. Izvoz voća je dostigao oko osamsto deset miliona evra, a prerađevine od voća donele su još oko dvesta miliona. Kad se tome doda plasman vina i rakije na druga tržišta, vredan između četiri stotine i petsto miliona evra, dolazimo do cifre od milijardu i po. To nije sitno za našu privredu i sektor koji drži na nogama hiljade porodica širom Srbije, od Subotice do Vranja. Ove godine, prema pokazateljima do maja, samo izvoz svežeg voća bi mogao da premaši milijardu evra. Dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je svo voće zaista jako dobro rodilo i da je opravdano nadati se odličnom izvoznom rezultatu. Kad Keserović kaže odlično, vredi ga saslušati jer čovek decenijama prati voćarski sektor i ne baca reči na vetar. Ali statistika na makro nivou retko teši čoveka koji gleda u svoje drveće i računa troškove. ## Jabuka koja nema gde da se skloni A onda dolazimo do jabuke i tu priča postaje manje vesela za one koji su uložili najviše. Problem je jednostavan i brutalan jer u hladnjačama, i zadružnim i individualnim, još uvek leži jabuka od prošle godine. Proizvođači su se nadali da će krenuti bolja prodaja od maja ili juna, baš kao što se dogodilo u prethodnoj sezoni. Nije se dogodilo jer je i ostalo voće imalo odličan rod, ponuda je preplavila tržište, i jabuka je ostala da čeka svog kupca. Razmislite o tome na trenutak dok gledate u pune magacine. Prošle godine ukupan rod jabuke u Srbiji bio je trista trideset hiljada tona. Ove godine se očekuje osamdeset hiljada do sto hiljada tona više. To znači da ćemo imati između četiri stotine deset hiljada i četiri stotine trideset hiljada tona jabuke. A od lanišnje još uvek nije sve prodato i hladnjače su pune. > **"Imamo dosta jabuke u hladnjačama i zadružnim i individualnih proizvođača. Nije došlo do veće tražnje jer je ostalo voće imalo odličan rod. I kod jabuke takođe sada očekujemo odličnu berbu, procena je da će jabuke biti za 80.000 do 100.000 tona više nego u 2025. godini kada je ukupan rod bio 330.000 tona. Samo ostaje otvoreno pitanje kome ćemo je prodati."** — dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad Tražnja je usporena i nova berba kuca na vrata dok stara još nije izašla. To je klasična priča o ponudi i tražnji koju svaki poljoprivrednik poznaje iz iskustva, ali koja nikad ne boli manje. Keserović je direktan kada kaže da mnogi proizvođači voća možda sada nisu toliko zadovoljni otkupnom cenom. Ne kaže da je to fer, već samo konstatuje da je tako kada su velike količine na tržištu. ## Kada proizvodnja nadmaši pamet na tržištu Ovde leži srž problema srpskog voćarstva koji se ponavlja kao loš film. Mi znamo da proizvedemo kvalitetnu robu i to smo dokazali prošle godine sa svim nepogodama. Ali pitanje nije koliko ćemo proizvesti, već kome ćemo prodati i po kojoj ceni. Hladnjača puna jabuke koja čeka kupca nije profit, već trošak koji raste svakog dana. Svaki dan u hladnjači košta struje i održavanja, a otkupna cena koja ne pokriva taj trošak vodi proizvođača u crvene brojeve. Za proizvođača jabuke u Bačkoj, u Sremu, u regionu Arilja ili bilo gde drugde u Srbiji, ova vest znači jedno. Pripremite se za tešku jesen jer rod će biti odličan, to je sigurno. Ali odličan rod bez kupca je samo opterećenje koje vam vezuje ruke. Zalihe iz dve hiljade dvadeset pete još kruže po hladnjačama, nova berba stiže, i niko ne garantuje da će se tržište probuditi pre nego što troškovi pojedu ono malo marže što je ostalo. Istovremeno, šira slika nije ni približno toliko mračna jer sektor voćarstva generisao je milijardu i po evra prošle godine. Prerađevine, vino, rakija, sve to raste i pokazuje da imamo potencijal. Problem sa jabukom je specifičan jer to je plod koji se čuva dugo i traži ozbiljnu logistiku. To je upravo ono što u Srbiji često škripi jer mi znamo da gajimo jabuku, ali ne znamo uvek da je prodamo na vreme i po pravoj ceni. Nedostaje nam organizovano tržište koje bi regulisalo plasman pre nego što rod stigne u magacin. Dok čekamo da se tržište pokrene, vreme ne staje i nova berba ne pita da li je stara prodata. I te jabuke iz hladnjače neće postati mlače niti jeftinije za održavanje. Ako ne nađemo način da sinhronizujemo proizvodnju sa potrebama kupaca, rekordni rod postaće rekordni gubitak.