Džejms Sakling je konačno video srpsko vino i ocena devedeset četiri menja pravila igre

Kada čovek koji je u četiri decenije isprobao preko trista hiljada vina stane na vaš prag, to nije obična poseta. To je ispit koji polažete pred najstrožim sudijom svetske vinske scene. Džejms Sakling je sinoć sleteo na padine iznad Dunava, u Novi Slankamen, ne kao turista već kao autoritet čija reč pomera tržišta. Njegova prisutnost ovde nije slučajna nagrada, već rezultat dugog rada koji je konačno probio zid tišine oko našeg podneblja. ## Zašto baš sada i zašto slankamenske padine Sakling nije izgubio vreme na beogradske restorane ili protokolarne sastanke u prestonici. Prihvatio je poziv Mladena Dragojlovića, glavnog enologa Ateljea vina Šapat, i došao pravo u srcе vinograda. Ovo je prva zemlja u regionu koju je odabrao za ovakav tip direktne inspekcije i degustacije na terenu. Zamislite da najuticajniji kritičar sveta preskoči sve konkurente u okruženju i dođe kod vas. To se desilo ovde, na zemljištu koje gleda prema Dunavu. Njegova prisutnost nije samo priznanje jednoj vinariji, već signal da se mapa svetskih vina polako ali sigurno prekraja. ## Šta je rekao i koliko vredi ta ocena Tokom boravka, primetio je skok u kvalitetu od dvehiljadite godine naovamo koji ne može da se ignoriše. Nije mazao uši domaćinima diplomatskim frazama već je konstatovao činjenicu koju retko ko čuje izvana. Predvideo je da će se u narednih pet godina iz Srbije pojaviti veliki broj vina svetske klase. Pet godina je rok u kojem se menja strategija, a ne samo berba, i to je poruka svima koji drže čokot u ruci. Njihov Terol iz dve hiljade dvadeset druge godine već nosi oznaku devedeset četiri od sto poena na njegovoj skali. Sve iznad devedeset smatra se izuzetnim u vinskom svetu, a ovo je skoro savršenstvo za našu proizvodnju. > „Kada Džejms Sakling da visoku ocenu, to je na svetskom nivou najbolja moguća preporuka" — Mladen Ćirić, direktor Ateljea vina Šapat Ćirić dobro zna težinu tih brojeva i šta oni znače za izvoz. Ocena devedeset četiri za srpsku vinariju nije samo dobar rezultat, to je senzacija koja otvara vrata Amerike i Azije. Tokom posete probao je sve nove etikete čije će se ocene tek pojaviti u njegovom sistemu. Ako je Terol već na tom nivou, ostaje pitanje šta kriju sledeće flaše iz podruma. Šapat već radi ono što se preporučuje, na dvanaest hektara vinograda na lesnom zemljištu bogatom krečnjakom. Uzgajaju crne sorte frankovku, merlot, kaberne sovinjon i teroldego, uz bele muskat žuti, sovinjon blan i šardone. Ali iz ovih sorti nastaju etikete koje imaju identitet, a ne samo ime za policu supermarketa. ## Šta ovo znači za naše vinogradare i državu Sakling je dao dva saveta koja bi trebalo uokviriti u svakom ministarstvu poljoprivrede pre nego što se potroše milioni na kampanje. Prvo je potenciranje autohtonih sorti, posebno grašca i prokupca, umesto kopiranja stranih trendova. Drugo je da bolja strategija znači kvalitet, a ne kvantitet, što je lekcija koju smo teško učili. Ovo je tačka gde se naša stvarnost i njegova preporuka često razilaze u praksi. Decenijama se priča o domaćim sortama, ali zasadi su marginalni u poređenju sa merlotom koji svako sadi. Svet je pun merlota, a prokupca nema nigde osim ovde, što je prednost koju bacamo zbog lakše prodaje. Srbija trenutno ima između dvadeset pet i trideset hiljada hektara pod vinogradima, od čega je značajan deo u rukama malih proizvođača. Većina njih nema ni tehnologiju ni kapital da dosegnu nivo o kojem Sakling govori u svojoj prognozi. Pitanje nije da li možemo napraviti pet vina svetske klase, već da li možemo napraviti pedeset bez podrške sistema. Reputacija se gradi godinama, a gubi se jednom lošom bocom koja izađe na tržište pod imenom Srbije. Ako prva tri vina budu prosečna nakon ove preporuke, vrata se zatvaraju brže nego što su se otvorila. Gastronomija je deo priče koji ne sme ostati po strani u ovoj jednadžbi uspeha. Fleur de Sel, prvi restoran u Srbiji sa Mišelin zvezdicom, nalazi se u istom kompleksu gde je probano vino. Hrana i vino su ista priča, i ko ih razdvoji gubi pola vrednosti koju nudi turistima. Država mora da prepozna da je autohtona sorta vrednija od još jednog hektara kabernea koji će se prodavati u rinfuzu. Džejms Sakling je došao, video i rekao da smo dobri, a to retko ko čini bez pokrića. Terol iz dve hiljade dvadeset druge sa devedeset četiri poena dokazuje da nije bio ljubazan, već precizan. Sada je na nama da ga ne razočaramo lošom praksom.