Vrelina tera smotavca na poslednji juriš: kasne breskve pred odlučujućom bitkom

Mislio si da je najteži deo sezone ostao iza nas, ali voćnjak ima svoje zakonitosti koje ne priznaju ljudski umor. Dok termometri u šumadijskim i južnobačkim zasadima beleže četrdeset i više stepeni u hladu, breskvin smotavac, naučnog imena Cydia molesta, upravo sada pokreće treću generaciju larvi. Ovo nije vreme za odahnuće, već trenutak kada se na terenu donosi odluka da li će plod završiti u izvoznom sanduku ili na đubrištu. Proizvođači kasnih sorti bresaka i nektarina moraju odmah da zategnu redove, jer narednih sedam do deset dana definišu krajnju ekonomsku bilansu godine. ## Fenofaza koja diktira cenu na pijaci Svako ko je ikada držao kalem breskve u ruci zna da prva generacija šteti izbojku, što se može preboleti, ali treća generacija ide pravo na rod. Služba za zaštitu bilja je u svojim terenskim pregledima potvrdila da se kasne sorte trenutno nalaze u osetljivoj fazi od početka obojavanja ploda, što stručnjaci označavaju kao BBCH 81, pa sve do skoro završenog obojavanja, odnosno BBCH 85. Upravo u tom periodu pokožica postaje mekša, aroma intenzivnija, a šećeri se nagomilavaju, što plod čini izuzetno atraktivnim za ženku smotavca. Vizuelnim pregledom već su uočena jaja u različitim fazama razvoja, što znači da je piljenje larvi u punom toku i da ne postoji prostor za grešku. Razlika između propusta sada i ranije u sezoni je drastična. Jedno ubušivanje ploda od strane larve treće generacije automatski diskvalifikuje robu za tržište sveže potrošnje, a kamoli za zahtevni izvoz. ## Hemija koja spašava rod ili zatvara tržište Proizvođačima se na osnovu trenutnog stanja preporučuje primena jednog od tri registrovana insekticida, pri čemu svi nose obavezu karence od sedam dana. Preparat Sever se aplicira u količini od 2,5 kilograma po hektaru, dok Triton zahteva koncentraciju od 0,25 do 0,30 procenata. Treća opcija je Exirel, sa aktivnom materijom cijantraniliprol, koji se koristi u koncentraciji od 0,06 procenata. Ključno je razumeti da karencu od sedam dana ne treba tumačiti kao preporuku, već kao zakon; od trenutka tretmana do berbe mora proći tačno nedelju dana, ni dan manje. Pored smotavca, na lepljivim pločama se registruje i prisustvo tripsa, pripadnika reda Thysanoptera. Dok štetu od smotavca vidite golim okom, trips je podmukliji jer njegova prisutnost može zatvoriti granice za celu sezonu zbog karantinskog statusa u zemljama uvoznica. Za suzbijanje tripsa PIS preporučuje Delegate 250 WG u količini od 0,3 kilograma po hektaru ili Laufer u količini od 0,6 do 0,75 litara po hektaru. Prednost Exirela je što pokriva oba štetna organizma istovremeno, što proizvođaču štedi jedan prolaz kroz voćnjak i smanjuje trošak goriva i radne snage. > **"U zasadima gde je berba već u toku, hemijske mere zaštite se ne preporučuju. Tamo je kasno za hemiju — jedino što preostaje je mehaničko briranje oštećenih plodova i nadzor."** — iz preporuke PIS Srbije Ovo je detalj koji mnogi previde u želji da spasu što više kilograma. Ako ste već počeli berbu, primena preparata sa karencom od sedam dana znači da morate čekati nedelju dana da biste ubrali plod koji je danas zreo. U praksi, to dovodi do prezrelosti, gubitka kvaliteta i kvantiteta istovremeno, pa je jedino rešenje selekcija i uklanjanje napadnutih plodova. Visoke dnevne temperature koje ove nedelje vladaju Srbijom su dvosekli mač za efikasnost tretmana. Toplotu ubrzava razvoj insekata, ali istovremeno može razgraditi hemiju ako se primeni nepravilno. Zato savetodavci insistiraju na sprovođenju tretmana isključivo u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima. > **"Tretiranje u podnevnim časovima kada je temperatura preko trideset pet stepeni je bacanje novca. Preparat se razlaže, voštan sloj na listu je tvrd, penetracija je slaba. Ujutru, dok je rosa još na listu i temperatura ispod dvadeset pet — tada hemija radi."** — iz savetodavnog materijala PIS Srbije Praktično, ovo zahteva od proizvođača da ustane u četiri ujutru i bude u voćnjaku pre izlaska sunca. Nema trećeg puta, jer ko tretira usred dana vrućine, bukvalno prska vodu i gubi novac. ## Ekonomija straha i rizika u voćnjaku Ovo je onaj trenutak u sezoni gde se agronomija pretvara u čistu ekonomiju preživljavanja. Kasne sorte bresaka i nektarina su upravo one koje idu u bolji cenovni rang, jer rane sorte su već prodane po nižim cenama. Međutim, ta bolja pozicija na tržištu postoji samo ako su plodovi vizuelno i fitosanitarno čisti. Jedno ubušivanje smotavca ili prisustvo jedne karantinske vrste tripsa na carini briše maržu koju ste gradili cele godine. Problem postaje složeniji jer karencu od sedam dana mora uskladiti sa prognozom zrenja, što je kocka koja se baca na osnovu iskustva i lokalnih mikroklimatskih uslova. Logistika radne snage postaje noćna mora u ovom periodu. Pošto se u voćnjacima već vrti berba ranijih sorti, radnici su zauzeti, a naći ekipu koja će u pet ujutru tretirati zasade dok druga ekipa bere u susednom redu je izazov. Mnogi ovaj logistički problem zanemare, a upravo on u praksi često odluči da li će se tretman uraditi na vreme ili kasno, što direktno utiče na efikasnost zaštite. ## Priroda ne prima molbe za odlaganje Breskvin smotavac ne pita koliko ste uložili u navodnjavanje i prihranu, a trips ne mari za vaše ugovore sa otkupljivačima. Priroda ne pregovara o uslovima, ona ih diktira, a naš zadatak je da se prilagodimo ili platimo cenu. Ko sada zatvori oči i računa na sreću, plaćaće u rodu i kvalitetu. Sedam dana karence nije kazna od strane države, to je ugovor sa tržištem i potrošačem. Ko ga ne poštuje, pre ili kasnije ostaje bez tržišta, a voćnjak postaje samo skup stabala bez vrednosti. --- *Izvor: [Agro TV](https://www.agrotv.net/visoke-temperature-pogoduju-razvoju-stetnih-insekata-u-zasadima-bresaka-i-nektarina/), 30. jul 2026.*