Tiho nestajanje gazdinstava: Statistika otkriva dramatičan pad registrovanih poljoprivrednika u Srbiji

Ne čuje se buka kada selo ostaje bez ljudi, već tišina koja postaje sve gušća iz godine u godinu. Republički zavod za statistiku upravo je izbacio brojke za drugi kvartal dve hiljade dvadeset šeste godine, a one kriju podatak koji bi trebalo da zazvoni na uzbunu u svakom ministarskom kabinetu. Umesto priče o oporavku i razvoju, dobijamo hladan zapis o nestajanju onih koji nas hrane. Ovo nije samo suvi izveštaj, već svedočanstvo o tome kako sistem polako gubi one na koje se najviše poziva. ## Ćutanje koje košta više od subvencija Dok se političari hvale novim investicijama i otvaranjem fabrika, temelj naše ekonomije se polako urušava bez mnogo pompe i medijske pažnje. Istorijski gledano, srpsko selo se prazni decenijama, ali brzina kojom se to dešava sada dobija zabrinjavajuću i ubrzanu dinamiku. Ovo nije više samo priča o odlasku mladih u grad tražeći bolji život, već o formalnom brisanju ljudi iz sistema koji bi trebalo da ih štiti i podrži. Kada brojke kažu ono što svi osećamo na terenu, vreme je da prestanemo sa ignorisanjem i suočimo se sa realnošću. ## Šta tačno kažu hladne brojke iz Zavoda Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u drugom kvartalu iznosio je dva miliona trista pedeset pet hiljada devetsto četrdeset lica, što na prvi pogled deluje kao relativno stabilna cifra za tržište rada. Međutim, kada zavirite dublje u strukturu te zaposlenosti, vidite da se težište pomera daleko od zemlje koju obrađujemo i hrane koju proizvodimo. U pravnim licima radi milion osamsto osamdeset četiri hiljade sedamsto šezdeset pet radnika, dok preduzetnici i njihovi zaposleni čine četiristo dvadeset osam hiljada petsto pedeset osoba. Ali onaj treći, najranjiviji segment, smanjio se drastično i to bez ikakve najave. Registrovanih individualnih poljoprivrednika ima svega četrdeset dve hiljade šesto dvadeset pet, što je za tri hiljade šesto dvadeset šest manje nego u istom periodu prošle godine. Pad od skoro osam odsto u samo dvanaest meseci predstavlja daleko najveći procentualni gubitak među svim kategorijama zaposlenih u državi. Dok su pravna lica izgubila trinaest hiljada sedamsto šezdeset šest radnika, a preduzetnici čak zabeležili rast od tri hiljade dvesta dvadeset devet lica, poljoprivrednici se tope nezaustavljivo. To nije statistička greška, to su ljudi koji su odustali. Ako pogledamo samo poslednja tri meseca, slika postaje još jasnija jer je broj poljoprivrednika opao za još devetsto devedeset četiri lica između prvog i drugog kvartala. Dva cela tri odsto u tri meseca govori o trendu koji se ubrzava umesto da usporava kako godine odmiču. Ukupna zaposlenost je praktično stagnirala sa rastom od svega osamdeset tri lica, što znači da se radna snaga samo preliva iz jednog sektora u drugi, a poljoprivreda gubi bitku za čoveka. > **"Pad od osam odsto godišnje u bilo kojoj drugoj delatnosti bio bi nacionalna emergencija. Ali pošto su to poljoprivrednici, prolazi bez komentara."** — analitičar agrarne ekonomije ## Zašto sistem tera ljude umesto da ih zadrži Ovde moramo biti brutalno iskreni jer lepše reči i saopštenja za javnost neće popraviti stanje na njivi. Ljudi ne odustaju od poljoprivrede kao zanimanja i načina života, već odustaju od papira koji ih koštaju više vremena i živaca nego što im donose koristi. Kada iz formalnog sistema izađe sedam odsto ljudi godišnje, to znači da subvencije nisu motivacija već mrvica koja ne pokriva birokratski teret održavanja statusa. Problem leži u tome što pad registrovanih poljoprivrednika automatski smanjuje bazu za sve mere podrške koje država planira u budžetu. Manje upisanih gazdinstava znači manje novca u agrarnom budžetu koji se realno distribuira, ali i manje ljudi koji imaju pristup kreditima i osiguranju. Stvaramo začarani krug gde država vidi manje potreba jer je manje prijavljenih, a proizvođači beže jer ne vide korist od prijavljivanja. Na terenu ovo izgleda tako što sin nasledi očevu knjigu gazdinstva, ali je ne obnavlja jer odlazi u Nemačku ili otvara firmu u gradu. Zemlja ostaje, ali vlasnik nestaje iz evidencije, što dugoročno vodi ka tome da imamo proizvodnju bez vlasnika i hranu bez strategije. Kako je jedan predstavnik udruženja nedavno rekao, ljudi odustaju od papira, a kada odustanu od papira, država prestaje da ih vidi. ## Kuda vodi ovaj trend ako se ne zaustavi Posmatrano iz ugla poljoprivredne politike, ove brojke treba čitati kao upozorenje, ne kao statističku kurioznost koju ćemo zaboraviti do sledećeg kvartala. Pad zaposlenih u pravnim licima je ozbiljan ali ne i katastrofalan jer je to deo šireg trenda restrukturiranja tržišta rada u industriji. Ali pad registrovanih poljoprivrednika od skoro osam odsto je nešto sasvim drugo jer je to demografski i ekonomski signal istovremeno. Poljoprivreda Srbije već decenijama gubi ljude i ovo je samo još jedna potvrda u nizu koja stiže iz zvaničnih institucija. Ali ono što je novo i opasno je brzina kojom se to dešava sada. Sedam celih osam odsto godišnje znači da ako se taj tempo održi, za pet godina imamo dvadeset hiljada registrovanih poljoprivrednika manje od današnjeg broja. To je skoro pa polovina trenutne baze, a niko u ministarstvima ne priča o tome kao o prioritetu. Sistem ne može da zadrži čoveka ako mu sistem ne daje razlog da ostane u njemu. A subvencija od nekoliko hiljada dinara po hektaru nije razlog da ostaneš kada te čekaju troškovi goriva, đubriva i nepredvidivo vreme. Ove brojke su hladne, ali priča koju nose je živa i bolna za svakoga ko živi od zemlje i voli je. Skoro osam odsto registrovanih poljoprivrednika nestalo je iz evidencije za jednu godinu, i to nije vest o statistici već o ljudima koji su otišli. Dok država slavi rast preduzetnika, poljoprivreda se tiho prazni, a ono što se tiho prazni, teško se puni. --- *Izvor: [Biznis.rs](https://biznis.rs/vesti/za-godinu-dana-broj-zaposlenih-u-srbiji-smanjen-za-oko-14-000/), 30. jul 2026.*