Dok termometri po Srbiji prelaze trideset pet stepeni i noću ne padaju ispod dvadeset, na svetlosnim lovnim lampama dešava se nešto što svaki ozbiljan proizvođač kukuruza treba da zabrine — broj leptira kukuruznog plamenca u pojedinim regionima prešao je četiri stotine jedinki u jednoj noći. A to nije samo brojka. To je najava problema koji, ako se ne reši na vreme, neće smanjiti samo prinos — može da onesposobi celu berbu aflatoksinom.
Šta se dešava na terenu i zašto baš sada
Poslednjih desetak dana Prognozno-izveštajna služba Srbije registruje intenzivno pojavljivanje leptira kukuruznog plamenca na lovnim lampama širom zemlje. U nekim regionima ulov prelazi četiri stotine jedinki tokom jedne noći, a pregledi useva potvrđuju prisustvo novopoloženih jajnih legala. U usevima kukuruza šećerca situacija je posebno alarmantna — do dvadeset pet posto biljaka već ima jajna legla na sebi.
Istovremeno, meteorolozi najavljuju dugotrajan toplotni talas sa tropskim danima i tropskim noćima. I tu nastaje problem koji prevazilazi običnu računicu o prinosu. Visoke dnevne i noćne temperature ubrzavaju razvoj jaja, pa se gusenice intenzivno pilje u narednim danima. Ali toplota ne radi samo za plamenca — ona je idealna i za gljive iz roda Aspergillus, koje sintetišu aflatoksin, jedan od najopasnijih mikotoksina u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ovo nije prvi put da se Srbija suočava sa aflatoksinom. Godine 2012. i 2013. sušne godine sa ekstremnim temperaturama dovele su do toga da je veliki deo merkantilnog kukuruza bio odbačen zbog prekoračenja dozvoljenih granica. Tada su mnogi proizvođači naučili lekciju na teži način — aflatoksin se ne vidi na klipu, ne miriše, ne menja ukus. Otkriva se samo u laboratoriji, kada je već kasno za bilo šta.
Gusenice kao otvorena vrata za gljive
Kod merkantilnog kukuruza, zaštita od kukuruznog plamenca nije samo mera za očuvanje prinosa. To je prevashodno mera za očuvanje zdravstvene ispravnosti zrna. Gusenice koje se ubušuju u klipove prave otvorene rane kroz koje ulaze gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium. Sve tri mogu da sintetišu mikotoksine, ali Aspergillus je najopasniji u ovim vremenskim uslovima jer upravo traži ono što nam meteorolozi donose — tropske noći bez rashlađivanja.
Suzbijanje kukuruznog plamenca je jedna od najvažnijih preventivnih mera za smanjenje rizika od pojave mikotoksina. Ova mera ima značaj ne samo za pojedinačne proizvođače, već i za bezbednost celokupne proizvodnje kukuruza. — PIS Srbija
Kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca situacija je još osetljivija. I najmanja oštećenja klipa se teško tolerišu zbog visokih zahteva za kvalitetom semena i klipova, a vrednost te proizvodnje je takva da svaki izgubljeni klip predstavlja ozbiljan finansijski gubitak. Kod paprike, gusenice se ubušuju direktno u plodove, umanjujući prinos i tržišnu vrednost, a nastala oštećenja su ulazna mesta za prouzrokovače truleži.
PIS Srbija preporučuje proizvođačima da, ukoliko je od prvog tretmana prošlo više od sedam dana i pregledom useva se uoče nova jajna legla, prime neki od registrovanih insekticida. Ključno je znati gde tražiti jaja — na naličju listova, uz glavni nerv ili u blizini klipa kukuruza, odnosno na plodovima paprike. U početku su bela, zatim postaju žućkasta, a neposredno pred piljenje dobijaju tamno središte. To tamno središte je znak da će se gusenice ispiliti za dan-dva i da je trenutak za tretman.
Taktika tretmana i šta ne smete da zaboravite
Vreme primene insekticida je ključno. PIS Srbija je jasan — tretmane sprovoditi u kasnim večernjim satima, kada su temperature niže i efikasnost insekticida veća. U danima kada termometar prelazi trideset pet stepeni, dnevna primena ne samo da je neefikasna, već može dovesti do fitotoksičnosti i oštećenja same biljke. Obavezno je poštovati propisanu karencu, jer bez nje nema ni govora o berbi.
U kukuruzu šećercu u kojem je berba u toku ne preporučuje se primena hemijskih mera zaštite. — PIS Srbija
Ovo je posebno važno za proizvođače kukuruza šećerca koji su već u berbi. Hemija u tom trenutku nije opcija, i jedina strategija je praćenje i mehaničko uklanjanje ako je moguće. Za ostale, karenca je ne pregovara.
I dok je pažnja fokusirana na kukuruznog plamenca, PIS Srbija podseća da u usevima i dalje traje aktivnost kukuruzne sovice. Njene gusenice u paprici oštećuju plodove, a u kukuruzu se hrane klipovima i dodatno povećavaju rizik od razvoja plesni i pojave mikotoksina. Dobra vest je da registrovani insekticidi za zaštitu od kukuruznog plamenca istovremeno obezbeđuju zaštitu i od ove štetočine, pa jedan tretman rešava dva problema.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Aflatoksin nije problem jednog proizvođača. Kada jedan usev ima prekoračene vrednosti, otkupljivač odbacuje celu partiju, a proizvođač ostaje bez novca i bez mogućnosti žalbe. Aflatoksin je, između ostalog, i razlog zašto otkupljivači u Srbiji sve češće rade brze testove na prijemu zrna — ne zato što sumnjaju u vas, nego zato što je granica između ispravnog i neispravnog zrna tanja nego ikada u ovakvim vremenskim uslovima.
Problem je u tome što mnogi proizvođači i dalje posmatraju zaštitu od kukuruznog plamenca isključivo kroz prizmu prinosa — koliko klipova će biti oštećeno, koliko zrna će faliti. Ali u godinama sa tropskim noćima, pravi rizik nije u količini. Pravi rizik je u kvalitetu. Možete imati pun silos i ne moći da prodate ni kilogram jer je aflatoksin preko dozvoljene granice.
Srbija je u protekloj deceniji imala situacija gde su čitavi regioni imali probleme sa aflatoksinom, i to ne zbog loše poljoprivredne prakse, nego zbog vremenskih uslova koje niko ne može da kontroliše. Jedino što proizvođač može je da kontroliše ulazna mesta za gljive — a to znači da gusenice plamenca moraju da se suzbiju pre nego što otvore klip za Aspergillus. Prevencija je jedina linija odbrane, i ko je propusti, nema povratka.
Toplotni talas koji je pred nama nije još jedan letnji dan. U kombinaciji sa četiri stotine leptira na lampi i dvadeset pet posto biljaka sa jajima, to je recept koji je već jednom opeo srpsku poljoprivredu. Ovoga puta nema izgovora — signal je tu, jasno i glasno.
Izvor: Agro TV, 2. avgust 2026.
💬 0 comments