U Kisaču, u južnoj Bačkoj, Goran Filipović izlazi na njivu i vidi kako se njegov kukuruz, koji je pre samo nedelju dana obećavao izvanredan rod, suši pred očima. Donji listovi su se osušili, pa još dva za poslednja dva dana, a zrno koje je osamdeset odsto formirano u klipu sada nema šta da ga napuni. Kiše nema. I ne stiže.
Vrućina koja ne prašta
Ovo nije prva suša koja je poharala srpske njive, ali je jedna od onih koje poljoprivrednici pamte kao prekretnicu. Filipović se priseća da je od 2011. do 2016. godine prinos kukuruza na njegovim parcelama bio između trinaest i četrnaest tona po hektaru. Danas, kaže, ne može da se dostigne ni pola tog iznosa, a prošle godine ga je skoro i nestalo. Sada, u avgustu 2026, priroda je ponovo pokazala zube — i ovaj put ugriz je dublji.
Ekstremne temperature i dugotrajan izostanak padavina ostavili su useve širom Srbije na samoj ivici. Kukuruz i soja ubrzano propadaju, šećerna repa na pojedinim parcelama je potpuno izgorela, a nada se sve više vezuje za kišu koja ne stiže. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da čak ni navodnjavanje više nije siguran spas — vodostaj Dunava pada, i sistemi koji su decenijama hranili bačke i banatske ravnice sada gube snagu.
Banat već tarupira useve
Dok Filipović u Kisaču još broji dane, u Banatu je situacija korak dalje — tamo se već neke njive "tarupiraju", odnosno mehanički usitnjavaju potpuno uništeni usevi. Poljoprivrednik Dragan Kleut iz Banata kaže da je toplotni udar izgoreo list kukuruza do samog klipa i zaustavio njegov razvoj, pa će rod biti katastrofalan.
Visoke temperature bez kiše teraju kukuruz da završi vegetaciju dva meseca ranije. U istom stanju je i soja, a suncokret je u dobrom stanju. — Dragan Kleut, poljoprivrednik iz Banata
Dva meseca ranije. To znači da biljka, stresena vrućinom i bez vode, jednostavno odustaje — završava ciklus kako bi sačuvala ono malo energije što joj je ostalo. Zrno se ne puni, klip ostaje šupljikav, i ono što je trebalo da bude rod postaje stočna hrana najgore kategorije. Ili ni to.
Jovica Jakšić iz Bavaništa, takođe u Banatu, kaže da je kukuruzu ostalo još samo nekoliko dana da se spasi padom kiše. Ako ne padne, ni formirano zrno ne može da se nalije — sparušiće se. Ali on dodaje još jednu, možda i težu poruku: čak i oni proizvođači koji su navodnjavali iz kanala Dunav—Tisa—Dunav to sve teže mogu da rade zbog pada vodostaja u Dunavu. Hidrosistem koji je izgrađen da brani Banat od suše sada sam pati od iste te suše.
Šećerna repa — krugovi mrtve zemlje
Filipović opisuje prizor na svojoj njivi šećerne repe koji zvuči gotovo apokaliptično. Pojavili su se krugovi, prečnika nekoliko metara, gde je spaljen i list i koren. Ostale su samo rupe u zemlji gde je koren nekada bio. Nekoliko metara u dubinu nema ni podzemne vlage. Soja na istoj parceli gubi cvetove i mahune u kojima je tek jedno do dva zrna — dakle, ne nedostatak roda, nego njegovo bukvalno nestajanje.
Suncokret je, s druge strane, jedini koji relativno dobro podnosi sušu. I Filipović i Kleut potvrđuju da bi suncokret trebalo da ima solidan prinos. To je biljka koja je evolucijski opremljena za ovakve uslove — dubok koren, voštani sloj na listovima, mehanizmi zatvaranja stoma. Ali suncokret ne može da nosi celu poljoprivredu jedne sezone.
Zapadna Srbija diše lakše — za sada
Nisu svi delovi Srbije podjednako pogođeni. Slobodan Vidojević iz Bresnice kod Čačka kaže da je u Moravičkom okrugu kukuruz još u dobrom stanju jer je bilo više kiše — ne obimne, ali dovoljno da održi usev pri životu. Donji listovi su počeli da podgorevaju, ali jezgro je još čvrsto. Lucerka je, dodaje, do sada tri puta košena, što znači da je taj usev prošao solidno.
Ali i u zapadnoj Srbiji se oseća pritisak. Neizvesnost je svuda ista — jedan nedeljak bez kiše i dobar usev može da postane prosečan, a prosečan katastrofalan.
Voćar Zoran Stojanović iz Ržnja u Nišavskom okrugu kaže da u tom kraju nije bilo kiše, donji listovi kukuruza su spaljeni, a šljive — još nezrele — se suše na stablu i ostaju na peteljci. Suva šljiva na grani u avgustu nije znak berbe, nego znak da plod odumire pre nego što stigne da sazri.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ono što se danas dešava na njivama od Banata do Niša nije samo ovogodišnji problem. To je nastavak trenda koji traje već deceniju. Filipovićev podatak o prinosu od trinaest do četrnaest tona po hektaru u periodu 2011—2016, naspram današnjih koji ne dostižu ni pola — to je dijagnoza sistema, ne jedne sezone. Klima se menjala pred našim očima, a poljoprivredna infrastruktura, strategija i podrška nisu pratile taj tempo.
Pad vodostaja Dunava i onesposobljavanje kanala Dunav—Tisa—Dunav je možda najjasniji signal. To nije samo problem ove godine — to je upozorenje da je čitav sistem navodnjavanja u ravničarskom delu Srbije projektovan za klimatske uslove koji više ne postoje. Ako se Dunav povlači u avgustu, ko će navodnjavati Banat u septembru? I šta se dešava sledeće godine ako se ovaj obrazac ponovi?
Kukuruz je osamdeset odsto formirao klip do ovog toplotnog udara, ali ako ne bude kiše stradaće jer neće moći da nalije zrno. — Goran Filipović, ratar iz Kisača
Soja koja gubi cvetove i mahune sa jednim do dva zrna jeste posebno bolna tačka. Soja je usev koji je u poslednjih nekoliko godina postao nosilac profitabilnosti za mnoge gazdinstva — otkupne cene su bile povoljne, tražnja stabilna, izvozne perspektive realne. Gubitak sojinog roda u ovoj meri nije samo agrarna šteta, nego i gubitak deviznog prihoda za celu zemlju.
Šećerna repa je treći stub koji se ruši. Fabrike šećera u Srbiji zavise od domaće sirovine, i kada repe nema — ili je kvalitet katastrofalan — lanac se prekida. Krugovi spaljene repe koje opisuje Filipović nisu metafora, to su doslovne mrtve tačke na njivi iz kojih se ništa neće izvući.
Jedino suncokret daje razloga za uzdah olakšanja, ali i to je relativno — "solidan prinos" u uslovima u kojima sve ostalo propada ne znači da je sistem otporan, nego da je jedna biljka slučajno prilagođenija trenutnom paklu.
Umesto zaključka
Ovo što danas gledamo na njivama nije kriza koja je stigla iznenada. To je račun koji je godinama stizao, a mi smo ga otvarali tek kada je postao prevelik. Klima se promenila, vode je sve manje, usevi gore, a sistem navodnjavanja koji smo nasledili od prošlog veka ne može da prati tempo promena. Dok ne shvatimo da je svaka tona izgubljenog kukuruza i soje i repe i šljive dug koji ćeemo plaćati — svim cenama — ovi avgusti će nam se ponavljati kao noćna mora. A svaki sledeći biće gori od prethodnog.
Izvor: Agromedia, 3. avgust 2026.
💬 0 komentara