Njive šute, termometri pucketaju, a poljoprivrednici po treći put zaredom gledaju u nebo s istim onim pitanjem koje nema lep odgovor. Ipak, agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da ova sezona — uprkos svemu — nosi više razloga za zadovoljstvo nego prošla. Suša je grizla, toplotni talas ne popušta, ali usevi nisu klonuli pod teretom onako kako su klonuli lani.
Šta se dešava na terenu
Posle nekoliko sezona u kojima su ekstremne temperature i deficit vode sistematski gutali prinose, srpska poljoprivreda ulazi u završnicu leta sa neujednačenom, ali ne ni približno katastrofalnom slikom. Prostran je za RTS obišao Bačku i Banat i zatekao useve u boljem stanju nego što se nakon meterskih talasa toplote moglo očekivati. Ipak, priznaje da je pre desetak dana bio veći optimist — što je iskrenost koja se u ovom poslu retko čuje.
Razlika između parcele koja je imala punu agrotehniku i one koja je štedela na đubrivu, zaštiti ili navodnjavanju sada se vidi golim okom. Kukuruz koji je negovan kako treba prošao je najosetljiviju fazu razvoja i sada stoji na njivi kao zid. Onaj koji je guran na pola snage — vene, suši se, gubi klas. I tu nema kompromisa: priroda naplaćuje svaki propušteni tretmat.
U delovima Vojvodine usevi uglavnom dobro napreduju, dok se u pojedinim ugroženim rejonima već beleže oštećenja od suše. Slika se menja od sela do sela, od parcele do parcele, od tipa zemljišta do tipa zemljišta. Crnica u Bačkoj drži vodu duže od peskulje u Banatu, i to je lekcija koju svaki gazda nosi u genima.
Suncokret je junak sezone
Dok kukuruz čeka sudbinske padavine iz vazduha, suncokret stoji uspravno i gleda pravo u sunce — doslovno. Prostran očekuje da će ova kultura u pojedinim delovima Srbije ostvariti čak i rekordne prinose, što je vest koja u ovoj godini zvuči gotovo neverovatno. Suncokret je jednostavno izgradio otpornost na visoke temperature kroz decenije selekcije, i sada to plaća dividende.
Šećerna repa takođe ide bolje nego prošle godine. Njen koren prodire dublje, traži vodu tamo gde kukuruz ne može da stigne, i to je biološka prednost koju suša ne može lako da poništi.
Suncokret se trenutno najbolje drži. U pojedinim delovima Srbije očekujem i rekordne prinose, dok će se šećerna repa takođe bolje izboriti sa sušom. — Milan Prostran, agroekonomski analitičar
Ali suncokret i šećerna repa zajedno ne mogu da zamene kukuruz u ukupnoj bilanci srpske ratarske proizvodnje. Kukuruz je i dalje kralj njiva, i njegov prinos određuje da li će godina biti dobra ili loša — ne na nivou pojedinog gazdinstva, nego na nivou celokupnog agrarnog sektora.
Klimatske promene — tihi ubica poljoprivrede
Prostran je rekao nešto što bi svaki poljoprivrednik trebalo da upiše u rokovnik: klimatske promene će u narednim godinama predstavljati veći izazov za poljoprivredu od geopolitičkih kriza i rasta cena energenata. Ovo je teška, nelagodna istina. Ratovi se završavaju, cene nafte se stabilizuju, ali klima ne vraća se na staro. Ona ide samo u jednom smeru — ka ekstremima.
Klimatske promene će u narednim godinama predstavljati veći izazov za poljoprivredu od geopolitičkih kriza i rasta cena energenata. — Milan Prostran, agroekonomski analitičar
Zato Prostran predlaže ono što struka već godinama govori, a politika godinama ignoriše: prilagoditi setvenu strukturu novim uslovima i povećati površine pod jesenjim kulturama. Pšenica, ječam, uljana repica — sve što se seje u jesen, zimuje, koristi zimsku vlagu i žanje pre nego što julsko sunce isuši zemljište do praha. Jesenje kulture su se pokazale otpornijim na ekstremne vremenske prilike, i to nije pretpostavka, to su podaci sa njiva iz poslednjih pet sezona.
Šta ovo znači za gazdinstva
Za poljoprivrednika koji čita ove redove, poruka je jednostavna i surova: ko je uložio u agrotehniku, ko nije štedeo na đubrivu i zaštiti, ko je navodnjavao — taj će ove godine videti rezultat. Ko je kockao sa prirodom, taj gubi. Tržište će to kasnije pretočiti u cene, i tu nema pravde — samo matematika ponude i tražnje.
Ako u narednim danima padne kiša, kukuruz na dobro negovanim parcelama će završiti punjenje zrna i doneti prinos koji opravdava ulog. Ako kiše ne bude, čak i najbolje negovan kukuruz će izgubiti deo potencijala — ali ne onoliko koliko onaj koji je već na kolenima.
Ovogodišnja sezona će biti bolja od prošlogodišnje, kaže Prostran, i tome treba verovati jer čovek obilazi njive, ne čita izveštaje za kompjuterom. Ali bolja od prošle ne znači dobra. Znači manje loša. I dok klima nastavlja da menja pravila igre, srpska poljoprivreda mora da promeni svoju strategiju — ili će svaka sledeća sezona biti borba za preživljavanje umesto trka za profitom.
Izvor: AgroFin, 4. avgust 2026.
💬 0 comments