Marko Jevtić iz Velike Plane nekada je hranio osamsto pedeset tovljenika na tri farme. Danas mu je ostala jedna — onoj na kojoj slobodno, na hektar i po ograđenog prostora, trčkaju moravke i resavke, autohtone rase koje neko zove srpskim nacionalnim blagom, a neko reliktom prošlosti. Druge dve farme zatvorio je u decembru. Ne zbog afričke kuge — zbog uvoznog mesa koje mu je pregazilo tržište.
Kuga koja se širi, a sistem koji spava
Afrička kuga svinja u Srbiji više nije vest. To je postala normalnost, a to je možda i najgora stvar koja se može reći o jednoj epizootiji. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, virus je potvrđen u osam okruga, trinaest opština, šezdeset jednom naseljenom mestu i na osamsto dvadeset jednom gazdinstvu. Od početka godine uginulo je i eutanazirano trideset tri hiljade osamsto pedeset svinja. Brojke su hladne, ali iza svake stoji nečija štala, nečija platežna moć i nečiji san koji se gasi.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je u četvrtak da je najteža situacija u Mačvi, Sremu i delu Beograda, odnosno na teritoriji opštine Obrenovac. Pre nekoliko dana virus je potvrđen i u Južnobanatskom okrugu, što znači da se širi i da nema mesta opuštanju. To ministar kaže zvanično, sa katedre, dok na terenu farmeri pričaju drugu priču — priču o kašnjenju, neobaveštenosti i dezobarijerama koje ne postoje.
Dvadeset dana ćutanja u Velikoj Plani
U mestu Veliko Orašje, prvi slučaj afričke kuge evidentiran je prvog jula. Tog dana ubijeno je sto četiri svinje. Vanredna situacija u opštini Velika Plana uvedena je dvadeset prvog jula — punih dvadeset dana kasnije. U međuvremenu, tridesetog jula, u istom mestu eutanazirano je još sto trideset svinja drugom farmeru.
Nije napravljena izolacija, nemamo dezobarijere. Prvog jula su ubijene sto četiri svinje zbog virusa, a danas u Velikom Orašju još sto trideset drugom farmeru. Veoma sam nezadovoljan, niko nas pismeno ni o čemu nije obavestio. — Marko Jevtić, poljoprivrednik iz Velike Plane
Jevtić negoduje, i to s pravom. Čovek koji se godinama bavi svinjarstvom zna šta treba da se radi, ali pita se zašto to ne zna i sistem koji bi trebalo da ga štiti. U Mačvi, kaže, na ulazima stoje ljudi, gazi se preko sunđera sa dezinfekcionim sredstvom. U Velikoj Plani — ništa. Opština, po njegovim rečima, ne radi ništa po tom pitanju.
Odgovor na pitanja upućena opštini stigao je, ali ne od same opštine — već od Javnog komunalnog preduzeća „Miloš Mitrović". U tom odgovoru stoji da JKP deluje isključivo kao tehnička asistencija, da pruža ispomoć u ljudstvu i mehanizaciji za utovar i neškodljivo uklanjanje eutanaziranih životinja, i to isključivo po nalogu Republičke veterinarske inspekcije. Za dezobarijere, punktove i obaveštavanje građana — upućuju na Opštinski štab za vanredne situacije i Upravu za veterinu. Klasično prebacivanje odgovornosti s kolena na koleno, dok farmer stoji sam pred ogradom i pita se da li će mu sutra neko doći da mu ubije svinje.
Čudesa na farmi: autohtone rase i nepoznata imunost
Ima u ovoj priči jedan podatak koji zaslužuje mnogo više pažnje nego što dobija. Marko Jevtić je pregledao statistiku od pojave afričke kuge u Srbiji i tvrdi da u evidenciji nema nijedne svinje autohtone rase — moravke ili resavke — koja je zaražena. Sva moguća istraživanja, kaže, pokazuju da autohtone rase nisu imune na virus. A ipak, u praksi, to se ne dešava.
Kroz evidenciju se vidi da bukvalno nema nijedna svinja koja je zaražena, a da je autohtona rasa — moravka ili resavka. Zašto — ne znam. Sva moguća istraživanja kažu da autohtone rase nisu imune na virus afričke kuge. — Marko Jevtić, poljoprivrednik
Ovo nije mali podatak. Ovo je naučno pitanje koje bi trebalo da pokrene istraživače iz Instituta za veterinarstvo, Fakulteta veterinarske medicine i svih ostalih koji se baze epizootiologijom. Da li je u pitanju način držanja — slobodan uzgoj, manja gustina, manji stres? Da li je u pitanju genetika? Ili je samo statistička slučajnost koja će se sutra raspršiti? Jevtić pominje i slučaj gde su čoveku uništili svinje, a kasnije se analizama pokazalo da nisu bile zaražene. Koliko je takvih slučajeva bilo, i šta to kaže o brzini i preciznosti dijagnostike u kriznim situacijama?
Jevtić se bori kako zna. Ne dozvoljava prilaz farmi nikome, ulaze samo on i radnici, na kapiji je dezinfekcija. Svinje su na slobodnom uzgoju u ograđenom prostoru od hektar i po. Duplu ogradu ne može da postavi — nisu njegove parcele. Smanjenje površine iziskuje novac koji nema, a niko mu ne garantuje da će to pomoći. Divlje svinje ne može da zabrani da priđu ogradi. I nema subvencija. Nema pomoći.
Mi smo prepušteni na milost i nemilost, sami da se borimo. A ostalo uz Božju pomoć, jer ja ne mogu da zabranim divljim svinjama da priđu do ograde iza koje su moje svinje. — Marko Jevtić, poljoprivrednik
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ova priča ima tri sloja, i sva tri su neugodna. Prvi sloj je afrička kuga kao takva — bolest koja se širi mesecima, koja je već u osam okruga, i kojoj sistem reaguje dvadeset dana nakon prvog slučaja u opštini. Drugi sloj je uvoz mesa koje guši domaće proizvođače — Jevtić je zatvorio dve farme sa osamsto pedeset tovljenika ne zbog kuge, već zato što domaće svinje nema kome da proda. Treći sloj je pitanje autohtonih rasa, koje možda nose neku otpornost koju ne razumemo, a koje istovremeno nestaju jer niko ne vodi računa o njihovom očuvanju.
Kada farmer koji drži moravke i resavke na hektar i po kaže da nema subvencija, to je pitanje koje treba postaviti ministarstvu sasvim jasno: zašto se autohtone rase ne podstiču? One su genetski fond, kulturno nasleđe i potencijalni brend srpske poljoprivrede. Umesto da ih podržavamo, gledamo kako ih uvoznje meso gura u zaborav, a kuga pritiska sa druge strane.
Slučaj Velika Plana — Veliko Orašje pokazuje i nešto što sistem ne voli da čuje: da je odgovornost razbacana između opštinskog štaba, veterinarske inspekcije i JKP-a, a da na terenu niko ne preuzima inicijativu. JKP kaže da je samo tehnička pomoć. Opštinski štab ne odgovara. Ministarstvo izdaje naredbe. A farmer stoji sam na kapiji sa dezinfekcionim sredstvom i pita se da li je to dovoljno.
Dvadeset dana od prvog slučaja do vanredne situacije nije birokratski propust. To je razlika između svinja koje se spasu i svinja koje se eutanaziraju. To je razlika između farmera koji zna šta se dešava i farmera koji saznaje kad mu veterinarska patrola zakuci na vrata. Marko Jevtić je preživeo zato što zna — ali koliko je onih koji ne znaju i koji sutra gube sve što su gradili godinama, a da niko nije ni potegao da im objasni šta se dešava i šta da rade? Afrička kuga ne bira, ali država bi trebalo da bira koga će zaštititi. A trenutno bira da zaštiti sebe.
Izvor: Agromedia, 4. avgust 2026.
💬 0 komentara