Dok pčelari širom Evrope gube san nad košnicama koje se prazne, francuski parlament je doneo odluku koja je razdvojila jednu naciju na dva tabora. Acetamiprid i flupiradifuron — dva pesticida koja su Francuzi sami sebi zabranili pre nekoliko godina — vraćaju se u promet, makar i pod strogim uslovima. I pitanje koje svi postavljaju je prosto: da li spas jedne grane poljoprivrede opravdava rizik po one koje zavise od pčela.
Zašto se ovo dešava baš sada
Francuska je 2018. godine zabranila acetamiprid, a godinu dana kasnije i flupiradifuron, iako su oba insekticida na nivou Evropske unije dozvoljena. Ta je odluka zvučala kao pionirski potez jedne zemlje koja želi da vodi u ekološkoj tranziciji. Međutim, francuski proizvođači šećerne repe, jabuka, lešnika i trešanja ubrzo su otkrili da konkurenti iz susednih zemalja — koji koriste iste te supstance bez ikakvih ograničenja — proizvode jeftinije i sa manje gubitaka. Biljne bolesti koje prenose lisne vaši ne pitaju za državne granice ni za parlamentarna zasedanja.
Tako je nastao pritisak koji je na kraju probio i najčvršće ekološke bedeme. Novi zakon daje francuskoj Agenciji za bezbednost hrane, životne sredine i rada (Anses) ovlašćenje da u izuzetnim okolnostima odobri primenu ova dva insekticida u ugroženim sektorima. Zvuči razumno na papiru. U praksi, međutim, pčelari znaju da „izuzetne okolnosti" u poljoprivredi brzo postaju pravilo, a ne izuzetak.
Šta nauka kaže i šta pčelari osećaju
Acetamiprid pripada grupi neonikotinoida — insekticida koji deluju na nervni sistem insekata. Istraživanja su pokazala da kod pčela ne izaziva nužno uginuće, već nešto podmuklije: oštećenje pamćenja, poremećaj orijentacije i gubitak sposobnosti pronalaženja hrane. Pčela koja ne zna kuda leti jeste pčela koja ne donosi nektar. A pčelinja zajednica bez nektara je zajednica koja lagano umire.
Studija objavljena 2024. godine otišla je korak dalje i pokazala da flupiradifuron u određenim uslovima može biti direktno smrtonosan za pojedine vrste medonosnih pčela. Francuska pčelarska udruženja nisu oklevala — ocenili su odluku parlamenta kao katastrofalnu.
Prehrambena sigurnost se ne može braniti tako što ćemo jedan deo poljoprivrede spasavati na račun drugog i uz ugrožavanje oprašivača od kojih zavisti veliki deo proizvodnje hrane. — saopštenje francuskih pčelarskih udruženja
Podaci francuskog Ministarstva poljoprivrede govore jeziv jezik: proizvodnja meda u toj zemlji prepolovljena je od sredine devedesetih do sredine druge decenije ovog veka. Neonikotinoidi su označeni kao jedan od mogućih uzroka, ali ne i jedini. Klimatske promene, gubitak staništa, nedostatak pašnih biljaka i pojava novih parazita — sve to već pritišće pčelinje zajednice do granice izdržljivosti. Dodavanje pesticida u tu jednačinu, pčelari kažu, nije pomoć — to je kap koja preliva čašu.
Ekološke organizacije idu i korak dalje. Pojedine studije otvorile su pitanja mogućeg uticaja acetamiprida na endokrini i nervni sistem ljudi, uključujući razvoj mozga kod dece. Naučne procene tih rizika još uvek izazivaju rasprave i nema konačnih zaključaka, ali sam čin da se to pominje u ozbiljnim naučnim krugovima dovoljno je da zabrine svakog roditelja, a ne samo pčelara.
Politička kriza i ko staje čiju stranu
Odluka parlamenta izazvala je potres i na političkoj sceni. Monik Barbu, ministarka za ekološku tranziciju, pokušala je da podnese ostavku, ocenjujući da je ovo „jedan ekološki korak unazad previše". Posle razgovora sa predsednikom Emanuelom Makronom ipak je ostala na funkciji, uz uveravanja da će klimatski i ekološki ciljevi ostati među prioritetima vlade. Koliko su ta uveravanja vredna papira na kom su ispisana — to je već drugo pitanje.
Sa druge strane, najveći francuski poljoprivredni sindikat FNSEA pozdravio je usvajanje zakona kao pobedu domaćih proizvođača. Ministarka poljoprivrede Ani Ženevar brani odluku tvrdeći da će sporni pesticidi moći da se koriste samo na određenim područjima, u ograničenom periodu, kada ne postoji odgovarajuća alternativa i kada njihova primena ne predstavlja rizik po ljude i životnu sredinu. Lepo zvuči. Pčelari se pitaju ko će to nadgledati i ko će meriti „rizik" kada se pesticid jednom nađe na njivi.
Jedan ekološki korak unazad previše. — Monik Barbu, ministarka za ekološku tranziciju Francuske
Protivnici zakona već su najavili obraćanje Ustavnom savetu. I to nije bez presedana — slična odredba o ponovnom odobravanju acetamiprida već je jednom poništena, nakon peticije koju je potpisalo više od dva miliona građana. Dva miliona potpisa nije broj koji se lako ignoriše, čak ni u zemlji koja je navikla na masovne proteste.
Šta ovo znači za srpsko pčelarstvo i poljoprivredu
Srbija nije Francuska, ali pčela ne pita čiji je državljanin. Neonikotinoidi su realnost i u našoj poljoprivredi, iako su neki iz te grupe zabranjeni ili ograničeni. Pčelari kod nas već godinama prijavljuju gubitke koji se ne mogu pripisati isključivo varoi, nosemi ili lošoj paši. Slučajevi trovanja pčela pesticidima iz okolnih njiva — pogotovo u Vojvodini, gde su intenzivne ratarke i pčelinjaci često na samo par stotina metara udaljenosti — nisu retkost. Svako vraćanje zabranjenih insekticida u velike poljoprivredne zemlje stvara presedan koji se talasi i do nas.
Ako Francuska, zemlja koja je ponosno isticala svoje ekološke standarde, može da vrati pesticide pod pritiskom proizvođača, pitanje je koji će sve zahtevi sledeći stići do Evropske komisije. A kada se jednom otvori ta vrata, teško se zatvaraju.
Srpski pčelari već imaju dovoljno problema — od klimatskih ekstrema koji pomeraju cvetanje, preko uvoza jeftinog meda koji ruši cene, do nedovoljnih subvencija. Dodavanje još jednog faktora rizika u obliku šire upotrebe neonikotinoida samo produbljuje krizu sektora koji hrani i oprašuje značajan deo domaće poljoprivrede.
Umesto zaključka
Francuskoj pčelinjoj zajednici ne treba još jedan neprijatelj — ona se već bori na nekoliko frontova istovremeno. Vraćanje acetamiprida i flupiradifurona možda spasava proizvođače šećerne repe i jabuka ove sezone. Ali pčela koja zaboravi put do košnice ne vraća se ni sledeće. A bez nje, ni jabuka ni trešnja nemaju koga da oprašuje.
Izvor: Agromedia, 4. avgust 2026.
💬 0 komentara