Na pašnjaku od dva i po hektara u selu Slavinja, visoko na Staroj planini, stoka konačno može da prenoći bez straha. WWF Adria je, uz podršku Intesa Fondacije, donirala solarnu električnu ogradu lokalnom domaćinstvu koje godinama gubi životinje od vukova — a to je samo početak onoga što bi moglo da postane sistematska borba za opstanak planinskih stočara.
Zašto je baš Slavinja
Stara planina je poslednjih godina postala simbol svega što je istovremeno najlepše i najteže u srpskoj planinskoj poljoprivredi. Ovaj kraj je proglašen parkom prirode, što znači da je vuk ovde zakonom zaštićena vrsta — ali i da stočari koji tu žive nemaju kud, nemaju drugi izvor prihoda i svako jutro izlaze na pašnjak ne znajući da li će naveče vratiti sve ovce. Selo Slavinja, na području zaštićenog područja, izabrano je za prvu doniranu ogradu jer su upravo ovde napadi velikih zveri na stoku najučestaliji. Odabir domaćinstva nije bio slučajan — urađen je u saradnji sa upravljačem zaštićenog područja, na osnovu konkretnih podataka o gubicima.
Pašnjak površine oko dva do dva i po hektara sada je ograđen solarnom električnom ogradom koja stoku drži na okupu, a vukove odbija strujni udar. Ovo nije mala stvar za čoveka koji gaji stoku na planini. Gubitak jedne ovce od vuka nije samo materijalni gubitak — to je udarac koji mnogi napuste i prodaju sve.
Kako funkcioniše i šta donosi
Električne ograde predstavljaju jednu od najefikasnijih preventivnih mera za zaštitu domaćih životinja od velikih zveri, posebno kada se koriste u kombinaciji sa pastirskim psima. Solarna pastirica radi na principu koji je jednostavan ali efikasan: sunce puni bateriju preko dana, noću ograda pulsira strujom koja nije opasna po život ali je dovoljno neugodna da vuk okrene drugi put. Trajni napon drži stoku unutar ograđenog prostora, što je dodatna prednost jer se krda ne razbeže po planini.
„Njihova svakodnevna egzistencija neposredno zavisi od prirodnih resursa i susreta sa divljim vrstama, zbog čega su upravo oni među najdirektnije pogođenim akterima kada je reč o suživotu ljudi i velikih zveri." — Vanja Jakšić, programski saradnik WWF Adrije za zaštitu biodiverziteta
Jakšić je dodao da je WWF Adria duže od dve godine prisutan na Staroj planini i da su poljoprivrednici, stočari i drugi proizvođači prepoznati kao jedna od ključnih grupa sa kojom je potrebno razvijati dijalog. Njegova poruka je jasna — ne možete da govorite o očuvanju biodiverziteta a da ne govorite sa ljudima koji svakodnevno žive sa tim biodiverzitetom na istoj planini. Iskustva, potrebe i predlozi lokalnih stočara ukazali su da je postavljanje električne ograde trenutno najbrža i najefikasnija mera prevencije.
Ovo je važno reći: donacija solarne pastirice predstavlja početak sistematičnijeg pristupa zaštiti stoke i promociji suživota ljudi i velikih zveri na Staroj planini. Jedna ograda neće rešiti problem. Ali jedna ograda je dokaz da se problem prepoznaje.
Šire od jedne ograde
Aktivnost je realizovana kao završni deo saradnje WWF Adrije i Intesa Fondacije. Ta saradnja nije bila samo ograde — u okviru istog programa sprovedene su mere unapređenja zelenih koridora i ponovnog uvođenja hrasta lužnjaka na području ovog zaštićenog prirodnog dobra. Zeleni koridori su putevi kojima divlje životinje migriraju između staništa, a hrast lužnjak je vrsta koja je nekada pokrivala ogromne površine Srbije, a danas je sve ugroženija. Ovaj program povezuje ekologiju i poljoprivredu na način koji u Srbiji retko vidimo — ne kao suprotstavljene interese, već kao dve strane istog novčića.
„Iskustva, potrebe i predlozi lokalnih stočara ukazali su da je postavljanje električne ograde trenutno najbrža i najefikasnija mera prevencije." — Vanja Jakšić, WWF Adria
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Problem vukova i stoke na Staroj planini nije izolovan. Slične tenzije postoje na Kopaoniku, Tari, Zlatiboru, u svim planinskim područjima gde je priroda zakonski zaštićena, a ljudi žive od stočarstva. Država je donela uredbu o naknadi štete od zaštićenih vrsta, ali procedure su spore, papiri su mnogi, a novac često kasni godinama. U međuvremenu, stočar koji izgubi deset ovaca od vukova može da bankrotira.
Donacija WWF Adrije pokazuje jedan drugačiji model — umesto da čeka da država reaguje posle štete, ovde se šteta sprečava pre nego što se dogodi. Solarna ograda košta više od klasične, ali na duže staze štedi novac, živce i stoku. Ako se ovaj model raširi, ako se nađe novac za desetine, pa stotine takvih ograda po planinskim selima Srbije, imamo realnu šansu da zadržimo stočare na planini.
Ovo je ključno pitanje koje niko ne postavlja glasno: ko će naslediti stočara na Staroj planini ako on odustane zbog vukova? Ko će čuvati pašnjake, ko će proizvoditi kajmak i sir, ko će održavati pejzaž koji turisti dolaze da vide? Nema planinske poljoprivrede bez stočara, a nema stočara bez sigurnosti stoke.
Suživot je moguć — ali uz konkretnu pomoć
Vuk je neophodan za ekološku ravnotežu, to je naučna činjenica. Ali i stočar je neophodan za održavanje planine, to je ekonomska činjenica. Ograda u Slavinji je mali korak koji dokazuje da su ta dva interesa mogu usko da se pomire — ne praznim rečima o suživotu, već konkretnom opremom na terenu. WWF Adria i Intesa Fondacija su pokazali kako se to radi. Pitanje je samo da li će ih neko slediti u razmeri koja menja stvari, ili će ova ograda ostati usamljeni primer dobre volje na planini kojoj je potrebno mnogo više.
Izvor: Agro News, 5. avgusta 2026.
💬 0 comments