Dok polja žedno čekaju kišu koja ne pada, u Bezdanu se vodi tiha bitka za svaku kap vode koja može da stigne do useva. Ministarka privrede Adrijana Mesarović lično je izašla na teren da vidi gde je pukla veza između Dunava i naših njiva. Njen obilazak nije bio samo protokolarna šetnja uz obalu, već uvid u kritičnu tačku celog sistema. Ovde se odlučuje da li će Bačka ove godine imati žetvu ili pustoš.
Zašto je voda u Bezdanu pitanje opstanka
Hidrosistem DTD nije samo mreža kanala, već životna arterija Vojvodine koja održava ravnotežu između suše i poplave. Decenijama smo navikli da Dunav uvek ima dovoljno vode da napuni Barački kanal, ali klima se promenila brže nego što smo mi uspeli da adaptiramo infrastrukturu. Kada nivo reke padne ispod kritične tačke, crpna stanica ostaje suva, a sa njom i milioni hektara zemlje. Ovo nije prvi put da se suočavamo sa ovim problemom, ali intenzitet suše 2024. godine postavio je nove rekorde koji zahtevaju hitne mere.
Mnogi poljoprivrednici ne znaju da Bezdan nije samo gradić na mapi, već čvor iz kojeg voda ulazi u ceo bački deo kanalske mreže. Barački kanal je kratka ali sudbonosna veza preko koje dunavska voda stiže do Crpne stanice „Bezdan II". Ta stanica zatim podiže vodu i ubacuje je u kanalsku mrežu hidrosistema bez koje navodnjavanje postaje nemoguća misija. Bez te stanice i bez tog kanala, čitav sistem u Bačkoj ostaje bez dopunskih količina vode upravo kad joj je najviše potrebno.
Šta se krije iza radova na kanalu
Na terenu su zatečeni ministarka privrede Adrijana Mesarović, pokrajinski sekretar Vladimir Galić i v.d. direktor JVP „Vode Vojvodine" Igor Kolaković. Njihov zadatak bio je da procene obim radova potrebnih da se dno kanala spusti ispod trenutnog nivoa Dunava. Bez tog zahvata, voda fizički ne može da uđe u sistem bez obzira na snagu pumpi koje posedujemo. Radovi koji predstoje podrazumevaju produbljivanje i čišćenje korita kako bi se omogućio nesmetan protok tečnosti ka poljima.
„Crpna stanica 'Bezdan II' je srce bačkog dela hidrosistema DTD. Bez nje nema dopune vode u kanalima, a bez kanala nema poljoprivrede koja može da preživi suše poput onih koje smo videli poslednjih godina." — Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
Dunav je 2024. godine zabeležio vodostaje niže od onih iz 2003. godine, što je šokiralo i iskusne hidrologe koji prate reku decenijama. Za poljoprivrednike ovo znači da tradicionalni načini oslanjanja na prirodne tokove više ne funkcionišu kako su nekad funkcionisali. Kanal je presušio jer je dno ostalo iznad nivoa reke, pa voda jednostavno ne može da uđe u svoje korito.
„Trkamo se s vremenom. Svaki dan bez vode u kanalima DTD je dan u kojem usevi gube prinos, a proizvođači gube novac. Radovi na Baračkom kanalu nisu luksuz — to je nužnost." — Igor Kolaković, v.d. direktora JVP „Vode Vojvodine"
Infrastruktura koja mora da prati klimu
Hidrosistem DTD pokriva oko milion hektara obradivog zemljišta, što je više od polovine ukupnih poljoprivrednih površina u Srbiji. Kada ovaj sistem zakaže, posledice se osećaju u svakom domaćinstvu koje živi od zemlje i prodaje svoje proizvode. Problem nije samo tehničke prirode, već sistemski jer smo decenijama održavali staro umesto da gradimo novo prilagođeno novim uslovima. Usevi kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe trpe prve na udaru kada voda izostane u ključnom trenutku vegetacije.
Klimatske promene donose duže suše i manje padavina, što pritisak na navodnjavanje povećava upravo kada vode ima najmanje. Investicije u ovu infrastrukturu ne smeju se tretirati kao trošak, već kao ulog u nacionalnu bezbednost i stabilnost tržišta. Ako ne adaptiramo ulive i crpne stanice na niže vodostaje, gubimo konkurentnost cele vojvođanske poljoprivrede na svetskom tržištu. Srbija je u specifičnoj poziciji jer od Dunava direktno zavisi uliv vode u kanalsku mrežu koja je građena sa pretpostavkom da će reka uvek biti puna.
„Ovo nije pitanje jedne sezone. Ako se ne adaptiramo na nove uslove — niže vodostaje, duže suše, više temperatura — gubi se konkurentnost cele vojvođanske poljoprivrede. A sa njom i deo privrede Srbije." — Adrijana Mesarović, ministarka privrede
Obilazak u Bezdanu je jasna poruka da više nema prostora za odlaganje kritičnih infrastrukturnih zahvata koji se tiču vode. Produbljivanje kanala je samo prvi korak ka sistemu koji mora biti otporan na ekstremne vremenske uslove koji nas očekuju. Voda ne pita za termine ni političke cikluse, ona je ili tu ili je nema, a naša poljoprivreda ne sme da ostane žedna.
Izvor: Agro TV, 5. avgust 2026.
💬 0 comments