Kad vatra krene kroz bagremove šume Deliblatske peščare, nema tu lake noći ni za vatrogasce, ni za šumare, ni za pčelare koji već mesecima strepe od suše. Plamen je u poslednja dva dana zahvatio ogromne površine, a vetar radi svoje – širi vatru brže nego što je ljudi mogu stići. Ovo nije običan požar. Ovo je udar na jedan od najvrednijih prirodnih resursa Vojvodine.
Podzemna vatra – najgori scenario
Požar je izbio u Gazdinskoj jedinici „Deliblatski pesak – Vrela“, a prema najnovijim procenama opožarena površina već iznosi oko petsto hektara. Bagremova šuma, koja je decenijama stvarana i održavana, sada je u plamenu. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da se vatra na pojedinim mestima širi i kroz podzemni korenski sistem – to znači da plamen bukne tamo gde ga niko ne očekuje, i da gašenje traje mnogo duže nego što bi iko poželeo.
Deliblatska peščara je najveća evropska peščana pustinja, ali i jedan od najvrednijih šumskih kompleksa u Srbiji. Bagremove šume su decenijama sađene da bi se vezala zemlja i stvorila osnova za pčelarstvo i stočarstvo. Sada, usred letnje suše, sve to gori. Poslednji ovako veliki požar u ovom području zabeležen je pre desetak godina, ali tada nije bilo podzemnog širenja vatre – ovo je novi, opasniji nivo.
Ljudi, mehanizacija i vazdušne snage
Akcijom gašenja rukovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok su svi raspoloživi kapaciteti JP „Vojvodinašume“ angažovani na terenu. U borbi sa vatrenom stihijom učestvuje 57 zaposlenih radnika ovog javnog preduzeća sa šesnaest vozila, dve radne mašine i četiri vatrogasna vozila. Pored njih, na terenu su i 42 vatrogasca sa šesnaest vozila i dva kvada, kao i 37 pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava sa četiri vozila. Pripadnici Uprave za vanredne situacije i Sektora za vanredne situacije takođe su na terenu.
U gašenju požara značajnu ulogu imaju i vazdušne snage MUP-a. Tokom prethodnog dana četiri helikoptera izvršila su 85 naleta između 15 i 20 časova. To je impresivan broj za tako kratak vremenski period – jedan nalet svaka tri-četiri minuta. Helikopteri su ključni za gašenje na teško pristupačnim mestima, a očekuje se njihovo angažovanje i na najkritičnijim tačkama.
JP „Vojvodinašume“ uputilo je na teren i tešku mehanizaciju, uključujući dva buldozera koji rade na formiranju zaštitnih protivpožarnih pojaseva. Cilj je jasan – sprečiti dalje širenje vatre prema naseljenim mestima i drugim šumskim kompleksima. Očekuje se i dodatno uključivanje Vojske Srbije sa ljudstvom i mehanizacijom.
Tokom intervencije jedan zaposleni JP „Vojvodinašume“ zadobio je povrede. Goran Servo našao se opkoljen vatrom i usled izloženosti dimu pretrpeo posledice udisanja gasova. Nakon pružene prve pomoći, prevezen je u zdravstvenu ustanovu radi dalje dijagnostike i lečenja.
Ovo je najteža situacija koju pamtim u poslednjih deset godina. Vatra se širi i kroz korenje, a vetar ne da da je lokalizujemo. Ljudi su na nogama 24 sata, ali bez pomoći iz vazduha ne bismo imali šanse — izvor iz JP „Vojvodinašume“
Šta ovo znači za poljoprivredu i stočarstvo
Ovo nije samo šumski požar. Bagremova šuma u Deliblatskoj peščari predstavlja ključni izvor paše za pčele u celom regionu. Svaki hektar bagrema koji izgori znači manje meda, manje oprašivanja, manje prihoda za pčelare koji već godinama vode bitku sa klimatskim promenama i bolestima pčela. Ako se vatra proširi na veće površine, posledice će se osetiti i u voćarstvu – bagrem je jedan od najvažnijih medonosnih drvenastih vrsta u Srbiji.
Sa druge strane, stočari koji koriste pašnjake u okolini Deliblata takođe su na udaru. Dim i vrelina teraju životinje, a ako vatra zahvati i livade, nestaće i osnovna hrana za stoku u narednim mesecima. Ovakvi požari ne gase se samo vodom – oni ostavljaju dugoročne posledice na ekosistem i proizvodnju hrane.
Ono što me kao novinara koji prati poljoprivredu već decenijama posebno brine jeste pitanje – da li smo spremni za ovakve situacije? Svake godine imamo požare, svake godine se angažuju vatrogasci i vojska, ali sistem zaštite od požara u šumama i na poljoprivrednim površinama i dalje je nedovoljno razvijen. Nedostaju protivpožarni putevi, nedostaju osmatračnice, nedostaje preventivno paljenje u kontrolisanim uslovima. I na kraju – nedostaje svest da je bagremova šuma strateški resurs, a ne samo drvo za ogrev.
Nadležne službe nastavljaju borbu sa požarom u Deliblatskoj peščari, uz maksimalno angažovanje ljudi, mehanizacije i vazdušnih snaga. Cilj je da se vatra što pre stavi pod kontrolu i zaštite prirodna dobra, imovina i ljudski životi. Ali pitanje koje ostaje posle ovog požara jeste – šta ćemo sledeće godine, kad opet bude suša i kad opet bude vetar?
Vatra u Deliblatu nije samo vest. Ona je opomena. I ako je ne shvatimo ozbiljno, sledeći put možda nećemo imati ni 85 naleta helikoptera da nas spase.
Izvor: Agro TV, 6. avgust 2026.
💬 0 komentara