Kad stotine hiljada tona malina i kupina svake godine krenu iz srpskih hladnjača ka policama evropskih marketa, pitanje koje muči i proizvođače i kupce je jednostavno – hoće li roba proći bez zadrške? Od sada, odgovor je jasniji nego ikad. Evropska komisija je u Nacrt izveštaja nakon stručne provere iz 2026. upisala ono što su domaći proizvođači čekali: sistem službenih kontrola bezbednosti hrane biljnog porekla je na nivou Evropske unije. Provera, koju je sproveo Generalni direktorat za zdravlje i bezbednost hrane, obuhvatila je mikrobiološke rizike u proizvodnji jagodičastog voća i lisnatog zelenog povrća, a rezultati su, piše EU, potvrdili značajan napredak. Srbija više nije u fazi usklađivanja – sad je, bar na papiru, ravnopravna.
Šta je Evropska komisija proveravala u Srbiji?
Laboratorije, uzorkovanje, zakone i institucije. Evropski stručnjaci su pod lupu stavili ceo lanac od njive do izvoza i nisu našli ozbiljne propuste. Zakonodavni okvir je usklađen, laboratorije rade pouzdano, a uzorkovanje je, tvrdi se, na nivou međunarodnih standarda. Posebno su pohvalili sistem reagovanja na obaveštenja o nebezbednoj hrani – takozvani RASFF – koji danas funkcioniše isto kao u bilo kojoj članici Unije.
To nije mala stvar. Podsetimo se, pre samo nekoliko godina srpske jagode su završavale na granicama zbog sumnji u mikrobiološku ispravnost. Danas, kontrola u primarnoj proizvodnji ispunjava sve standarde EU. Proizvodnja svežeg i zamrznutog jagodičastog i drugog sitnog voća, kao i lisnatog povrća, prolazi test bez primedbi.
Jagodičasto voće – sektor koji je dobio najviše pohvale
Posebno mesto u izveštaju dobio je sektor jagodičastog voća. Maline, kupine, borovnice – ti proizvodi su decenijama glavni adut srpske poljoprivrede u izvozu, ali i najčešći kamen spoticanja kad su u pitanju kontrole. Evropska komisija je ocenila da su službene kontrole u ovom sektoru značajno unapređene u odnosu na prethodnu proveru i da sada ispunjavaju standarde EU. Drugim rečima, mikrobiološki rizici se procenjuju i kontrolišu na adekvatan način.
Ovo je potvrda da domaći proizvođači ozbiljno shvataju bezbednost hrane. Sistem nije savršen, ali je na pravom putu i to Evropa vidi — izvor iz Ministarstva poljoprivrede za naš portal
To je od egzistencijalnog značaja. Srbija godišnje izveze jagodičastog voća u vrednosti od stotina miliona evra, a većina ide upravo na tržište EU. Svaka sumnja u bezbednost znači blokadu, povlačenje robe, gubitak poverenja. Ova potvrda daje domaćim izvoznicima adut u pregovorima sa evropskim kupcima.
Preporuke za lisnato povrće i obuku inspektora
Ali nije sve bajno. Evropska komisija nije došla samo da podeli pohvale – ostavila je i domaći zadatak. Dve su ključne preporuke. Prva se odnosi na dodatno stručno usavršavanje inspektora koji kontrolišu preradu hrane, posebno kad su u pitanju proizvodi spremni za konzumiranje i mikrobiološki rizici. Druga, možda i važnija, tiče se lisnatog zelenog povrća namenjenog izvozu u EU – sistem službenih kontrola u sektoru prerade ovog povrća mora da se u potpunosti primeni.
Ministarstvo poljoprivrede je najavilo da će, po proceduri EK, dostaviti komentare na Nacrt izveštaja i pripremiti akcioni plan za sprovođenje ovih preporuka. "Cilj je dalje unapređenje sistema službenih kontrola, jačanje zaštite zdravlja potrošača i stvaranje još povoljnijih uslova za nesmetan izvoz", stoji u saopštenju. Zvuči birokratski, ali znači sledeće: inspektori će morati na dodatne obuke, a proizvođači lisnatog povrća – salata, spanaća, blitve – biće pod ozbiljnijim nadzorom.
Šta ovo znači za domaće proizvođače?
Sa jedne strane, ovo je kapija koja se otvara. Proizvođači jagodičastog voća mogu da dišu slobodnije – kontrola na njivi je sada priznata kao evropska, što znači manje inspekcija na granici, manje kašnjenja i manje troškova. Sa druge strane, preporuke za lisnato povrće sugerišu da ovaj sektor još nije na istom nivou. Ko sadi salatu za izvoz u EU, moraće da podigne standarde, ulaže u higijenu, obuku radnika.
Posebno je važna preporuka za obuku inspektora. Jer, bez obzira koliko zakoni bili dobri, ako čovek na terenu ne zna šta i kako da kontroliše, sistem je mrtvo slovo na papiru. Srpska inspekcija često pati od manjka kadra i specijalizovanog znanja – ovo je signal da se to mora promeniti.
I još nešto. Ova potvrda dolazi u trenutku kada se pregovori o pristupanju EU dodatno usložnjavaju. Poljoprivreda je tradicionalno najosetljivija tačka – i zato je svako svako priznanje standarda od strane Brisela dragoceno. Ne samo za izvoz, već i za kredibilitet cele zemlje.
Sejov komentar
Ovo je jedna od onih vesti koje ne izazivaju buku, ali suštinski menjaju poziciju Srbije na evropskoj mapi. Dok se političari spore oko brzine reformi, inspektori u laboratorijama i na njivama već rade po evropskim pravilima. Potvrda EK to samo overava. Ali imajte na umu – preporuke postoje i one se moraju ispuniti. Lisnato povrće i obuka inspektora nisu sporedne stvari. Ako ih zanemarimo, za godinu dana možemo da se probudimo sa novom opomenom. Zato neka ova vest bude podstrek, a ne povod zaustavljanje na pola puta.
Izvor: Agro TV, 8. avgust 2026.
💬 0 comments