Nema ništa lepše nego kad u avgustovskoj večeri, dok se sunce polako povlači iznad fruškogorskih vinograda, osetite miris bermeta i čujete zveket čaša. Šid se sprema za jedan takav trenutak. Osamnaesti avgust biće rezervisan za „Vinarsku noć“, manifestaciju koja već godinama okuplja vinare iz Srbije i regiona, ali i sve one koji veruju da se dobar život meri kvalitetom onoga što pijemo i jedemo. Turistička organizacija opštine Šid upravo je otvorila prijave za vinari za vinarije i proizvođače koji žele da učestvuju. Ako imate vinograd, ako pravite vino koje nosi pečat vašeg truda – ovo je prilika da ga pokažete.
Zašto je „Vinarska noć“ više od degustacije
Srem nije samo ravnica i kukuruz. Srem je i vino, posebno onaj deo koji se naslanja na Frušku goru. Šid je, iako mesto na periferiji, oduvek bio raskrsnica kultura i ukusa. „Vinarska noć“ nije samo još jedan festival u nizu letnjih događaja – ona je pokušaj da se domaće vinarstvo izvuče iz zapećka i stavi u centar pažnje. U svetu gde veliki lanci i uvozna vina iz supermarketa diktiraju cene, ovakve manifestacije su poslednja linija odbrane za malog proizvođača. Jer gde ćete, ako ne na „Vinarskoj noći“, probati vino koje je pravio čovek koga poznajete, iz vinograda koji ste gledali dok raste?
Tradicija vinarstva na ovim prostorima stara je vekovima. Rimljani su lozu sadili, manastiri su je negovali. Ali poslednjih decenija mnogi su digli ruke od vinograda – preskupo je, rizično, a država ne pomaže dovoljno. Zato svaka manifestacija koja okupi i desetak proizvođača ima smisla. Nije reč o luksuzu ili gužvi na Instagramu – reč je o opstanku jedne grane koja je Srbiju decenijama činila prepoznatljivom.
Šta će posetioci moći da vide i probaju
Pored vina – a biće ih iz Srbije, Hrvatske, možda i Bosne – na štandovima će se naći i proizvodi porodičnih gazdinstava. Sir, pršuta, domaći hleb, pekmez, rakija. Sremci znaju da dobro vino traži dobar zalogaj, a autentični ukusi ovog kraja – od čvaraka pa do sira iz bačve – imaju štošta da ponude. Manifestacija se održava u okviru Šidskog kulturnog leta, što znači da muzika, pesma i dobra atmosfera dolaze u paketu.
Cilj je jasan: promovisati vinsku kulturu, povezati one koji proizvode sa onima koji piju, i pokazati da opština Šid nije samo usputna stanica na putu ka Rači ili Sremskoj Mitrovici. Već decenijama, ovaj kraj je bio poznat po svojim vinogradima, ali posle raspada velikih sistema, mnogi mali vinari su ostali bez kanala prodaje.
„Ovo je prilika da mali vinari izađu iz senke velikih sistema. Kad probate vino koje je pravio vaš komšija, vi ne kupujete samo flašu – vi kupujete priču i trud cele godine“ – veruje se da će reći jedan od organizatora, iz Opštine Šid.
Organizatori su Opština Šid, Turistička organizacija i Kulturno-obrazovni centar. Iza ova tri imena stoje ljudi koji su godinama gradili ovaj događaj. Nije veliki, nije pompezan, ali je istinski. Prvi put održan pre gotovo dve decenije, događaj je evoluirao od skromnog okupljanja nekoliko vinara do manifestacije koja privlači posetioce iz cele regije.
Šta ovo znači za srpsko vinarstvo
Ako mene pitate – mnogo. Srbija, pa i cela regija, ima problem sa percepcijom vina. Kod nas se vino i dalje često posmatra kao „piće za slavu“, a ne kao svakodnevni kulturni proizvod. Dok Italijan ili Francuz pije vino uz ručak, mi ga čuvamo za proslave ili, u najgorem slučaju, mešamo sa gaziranim sokom. Ovakvi događaji, koliko god bili skromni, menjaju tu sliku. Oni normalizuju vino. Oni prave most između proizvođača i potrošača.
I što je najvažnije, oni daju priliku da se čuje glas malog čoveka – onog koji ima dva hektara vinograda, koji ručno bere grožđe i koji se ne prodaje u marketima. Praktične posledice su jednostavne: za vinara koji izloži na „Vinarskoj noći“, to može biti desetak novih mušterija. Možda porudžbina za svadbu ili rođendan. Možda preporuka prijatelju. U svetu gde jedan lajk na Instagramu ne znači ništa, direktan kontakt sa kupcem znači sve.
Jer kad probate vino iz ruke čoveka koji ga je pravio, vi ne pijete samo alkohol – vi pijete zemlju, sunce, i godine rada. Ta veza je nešto što nijedan marketinški trik ne može da replicira. I zato ovakve manifestacije, iako male, imaju ogromnu težinu.
Autorski stav: ne idemo tamo da se napijemo, nego da razumemo
Evo šta ja mislim – i pišem to kao neko ko je proveo dosta vremena i po vinogradima i po novinarskim redakcijama: ovakve manifestacije su krvotok srpske poljoprivrede. Neće one same rešiti problem otkupa, nelojalne konkurencije iz uvoza, ili glupih zakona. Ali hoće da podsete – nas novinare, vas proizvođače, one koji donose odluke – da vinarstvo nije samo biznis. To je identitet. To je način da se kaže: mi smo ovde, mi postojimo, i naša vina su vredna pažnje.
Zato, ako ste u mogućnosti, 18. avgusta svratite do Šida. Nećete zažaliti. A ako ste vinar – prijavite se. Šansa je mala, ali trud se isplati. Jer jednom kad neko proba vaše vino i kaže „ovo je dobro“ – to vam nijedna subvencija ne može kupiti.
Izvor: AgroFin, 8. avgust 2026.
💬 0 komentara