Suša jedanaesta po redu: šteta veća od milijarde, a rešenja nema na vidiku

Gledajući u nebo, Milan Petrović iz okoline Sombora već treću nedelju ne vidi oblak. Njegov kukuruz, koji je u julu još obećavao, sada stoji povijen i suv. Nije sam – hiljade gazdinstava širom Srbije već sada zna da će ova godina ući u crnu statistiku. Jedanaesta velika suša od 2000. godine ponovo je pokucala na vrata srpske poljoprivrede, a agroanalitičar Branislav Gulan ne odustaje u vazduh: šteta bi lako mogla da premaši milijardu evra, možda i više.

Ponavljanje iz godine u godinu – cena koju ne možemo da priuštimo

Kad pogledamo unazad, skoro svaka druga godina u ovom veku donela je sušu. Gulan podseća na hladnu računicu: prosečna šteta od prethodnih deset velikih suša iznosila je oko 1,5 milijardi evra godišnje. To je cifra koja bi mogla da pokrije izgradnju čitavog sistema za navodnjavanje, ali umesto toga, mi iz godine u godinu brojimo gubitke. Država, sa druge strane, sušu nikada nije zvanično proglasila elementarnom nepogodom. Objašnjenje je jednostavno – nema para za tu vrstu priznanja. Ipak, kako Gulan kaže za Insajder, „u strategijama poljoprivrede, u takvim godinama, uvek je dvocifrenom brojkom bila naznačena šteta u poljoprivrednoj proizvodnji. To je bilo 12, 15, 18, pa i 20 odsto".

To znači da se gubici priznaju na papiru, ali se ne rešavaju u praksi. Kao da smo navikli na ovo – na milijarde koje svake dve godine isparavaju iz zemlje i džepova poljoprivrednika.

Kukuruz na kritičnoj ivici – gde će završiti?

Najteže je pogođen kukuruz, i to u najkritičnijoj fazi – nalivanju zrna. Kada suša udari u ovom trenutku, tu nema povratka. Biljka jednostavno nema vodu da napuni zrno, pa umesto punog klipa dobijamo šupljine. Gulan procenjuje da, ako suša potraje još samo nekoliko dana, prinosi neće biti veći nego lane. Prošle godine proizvedeno je 4,2 miliona tona kukuruza, a za domaće potrebe, pre svega za ishranu stoke, potrebno je oko 3,5 miliona tona. To zvuči kao da imamo rezervu, ali kada se uzme u obzir da se kukuruz seje na približno 950.000 hektara, a rekordna proizvodnja iz 1986. godine iznosila je 8,06 miliona tona, brojke postaju zastrašujuće.

Kukuruz će ove godine biti jako loš. Deo useva mogao bi da završi u silaži umesto u žetvi — Branislav Gulan, agroanalitičar

Ako se to desi, stočari će biti prvi na udaru. Cena silaže raste, a sa njom i troškovi hrane za životinje. Mleko, meso i jaja poskupljuju, i to ne samo u veleprodaji – potrošači će osetiti posledice. Ali najpre ih osećaju oni koji svakog jutra izlaze u štalu i na njivu.

Navodnjavanje – pola veka praznih obećanja

I evo nas opet na starom mestu. Svake sušne godine postavljamo isto pitanje: zašto Srbija nije izgradila više sistema za navodnjavanje? Gulan podseća na 1977. godinu i otvaranje Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav kod Novog Bečeja. Tada je najavljeno da će se u Srbiji navodnjavati 510.000 hektara i odvodnjavati milion hektara. Prošlo je skoro pedeset godina, a taj cilj nikada nije dostignut.

Danas, prema Gulanovim podacima, javna preduzeća i zadruge navodnjavaju samo 47.543 hektara. To je čak nešto manje nego pre dve godine, kada je bilo 48.000, a nekoliko godina ranije oko 54.000 hektara. „Tih 510.000 u Srbiji nikad nije navodnjavano“, ističe Gulan. To je porazna konstatacija, ali i pokazatelj sistemskog problema koji se ne tiče samo novca. Reč je o političkoj volji i strateškom planiranju – ili bolje rečeno, odsustvu oba.

Humus u zemljištu – tiha katastrofa koja se ne vidi

Problem je, međutim, mnogo dublji od samog navodnjavanja. Gulan upozorava na zabrinjavajući pad sadržaja humusa u zemljištu. Pre tri-četiri decenije u našim njivama bilo je oko pet odsto humusa, a danas je taj broj prepolovljen na svega 2,5 odsto. To znači da zemljište sve slabije zadržava vodu i hranljive materije. Čak i kada padne kiša, voda brzo otiče, a usevi nemaju dovoljno vremena da je iskoriste.

Ovaj problem se ne rešava preko noći, ali se ne rešava ni preko deset godina ako ne preduzmemo konkretne mere. Smanjenje stočnog fonda dodatno pogoršava situaciju – manje stoke znači manje stajnjaka, a manje organske materije u zemljištu znači slabiju strukturu i manju otpornost na sušu. Začarani krug koji se sve brže okreće.

Šta ovo znači za naše džepove i budućnost

Ono što mi kao novinar i urednik poljoprivrednog portala vidim iz dana u dan jeste da se priča ponavlja. Svake sušne godine iznosimo iste podatke, postavljamo ista pitanja i dobijamo ista neodgovarajuća rešenja. Suša nije više izuzetak, već pravilo. Klimatski ekstremi postaju naša svakodnevica, a mi se ponašamo kao da je ovo prolazna kriza.

Gulan je u svojoj analizi oštar i jasan: „Rešenje je da poljoprivreda mora postati strateška privredna grana. Ona je u Srbiji strateška samo kada poljoprivrednici izađu na ulice i kada im se obećava bolje sutra. Oni hoće to bolje sutra već danas."

Posledice neće osetiti samo proizvođači. Manji prinosi i nedostatak hrane za stoku prelivaju se na čitav lanac proizvodnje hrane, a time posredno i na potrošače. Kad cena kukuruza poraste, poraste i cena piletine, jaja i mleka. To je jednostavna računica.

Vreme je da prestanemo da brojimo milijarde koje gubimo i da konačno uložimo u ono što će nas sačuvati – navodnjavanje, obnovu humusa i stočarstvo. Dokle god se suša tretira kao vanredna situacija, a ne kao redovna, ostaćemo na istom mestu. A sledeća suša, verujte mi, već kuca na vrata.

Izvor: AgroSmart, 9. avgust 2026.