Suša udara jače nego što su nam prodavali: Prinos kukuruza pada za trećinu, a neki su tvrdili da smo "odoleli"

Dok su pojedini agroanalitičari prethodnih nedelja smirivali javnost pričom kako će kukuruz, uprkos paklenim vrućinama, izvući godinu bolje nego lane – iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede stiže prognoza koja hladi krv. Agroekonomista Mladen Petrović baca karte na sto: prinos će biti manji za 30 do 40 odsto u odnosu na ono što se smatra normalnim rodom. A normalna godina za srpskog kukuruzara znači sedam do osam tona po hektaru. Ove godine, ako je Petrović u pravu, teško da ćemo videti više od pet. I to pod uslovom da suša ne pokaže zube još jače u narednim nedeljama, kada kukuruz ulazi u kritičnu fazu nalivanja zrna.

Zašto zvaničnici nisu videli ono što ratari vide

Poslednjih nedelja smo slušali kako je stanje useva "zadovoljavajuće" i da "nema mesta panici". Ali svaki ozbiljan ratar na terenu već je golim okom video da se kukuruz suši, da se zrno ne puni, a da temperature od preko 35 stepeni već odavno uzimaju danak. Petrovićeva procena dolazi kao hladan tuš – on kaže ono što je trebalo da kažu i drugi, ali nisu. Srpski kukuruz se, podsetimo, u poslednjih deset godina gajio na između 950.000 i milion hektara. To je ogromna površina, i svaki pad prinosa na tom nivou direktno udara u džep hiljadama domaćinstava. Prosečan prinos u poslednjih deset godina bio je 6,15 tona po hektaru, a ako pogledamo poslednjih pet godina – on je već pao na oko 5,4 tone. Ove godine, ako se ostvari Petrovićeva prognoza, bićemo na nivou koji je ispod čak i tih lošijih proseka.

Detalji koji bole: fiziologija biljke ne trpi kompromise

Petrović objašnjava suštinu problema: na temperaturama iznad 35 stepeni, kukuruz jednostavno ne može da puni zrno. To nije spekulacija, to je fiziologija biljke. Kada termometar pređe tu granicu, proces fotosinteze usporava, oprašivanje biva otežano, a svaki stepen više dodatno smanjuje potencijalni prinos. Ova godina nam je donela upravo takve uslove – dugotrajne tropske vrućine bez ozbiljnijih padavina u kritičnom periodu. I dok pojedinci pokušavaju da ublaže priču, teren ne laže. Ono što posebno brine jeste činjenica da čak i oni koji imaju sisteme za navodnjavanje ne mogu da ih koriste. Petrović je ukazao na veoma niske vodostaje i nedovoljne količine vode u kanalima. Dodajte tome loše uređene kanale i neuređenu infrastrukturu – i dobijete situaciju u kojoj su i navodnjavači nemoćni.

Nepovoljni klimatski uslovi i suša u velikoj meri utiču na prinos kukuruza jer na visokim temperaturama od preko 35 stepeni ne može doći do punjenja zrna — Mladen Petrović, agroekonomista, Institut za ekonomiku poljoprivrede

Navodnjavanje nije rešenje kada nema vode

To je, da budemo iskreni, i najveći problem srpske poljoprivrede. Imamo tehnologiju, imamo opremu, ali nemamo vodu. Suša ne pogađa samo one bez sistema – ona pogađa i one koji su uložili desetine hiljada evra u navodnjavanje, pa sad gledaju kako im se cevi suše. Kao potencijalna rešenja, stručnjak navodi primenu novih tehnologija i stvaranje sorti otpornijih na sušu. Nauka tu može mnogo, ali ne preko noći. Hibridi koji podnose visoke temperature razvijaju se godinama, a pitanje je koliko ćemo brzo moći da ih implementiramo na milion hektara. Država se, sa druge strane, godinama hvali se subvencijama i podsticajima, ali kada suša udari – mere su često zakasnele ili nedovoljne. Sistem navodnjavanja obećava se decenijama, ali na terenu se malo toga menja. Ovo je, nažalost, cena višegodišnjeg odlaganja ključnih investicija.

Šta ovo znači za džep – i za budućnost

Ova prognoza, ako se ostvari, ozbiljno će uzdrmati celokupnu poljoprivredu Srbije. Kukuruz nije samo stočna hrana – to je osnova za mnoge prehrambene lance, od proizvodnje mesa do etanola. Manji prinos znači veće cene, manju konkurentnost na izvoznim tržištima i veći uvoz ako zatreba. A kada uvoz zakuca na vrata, to plaćamo svi – kroz skuplje meso, mleko i jaja. Lično, mislim da je vreme da prestanemo da se igramo sa prognozama i da nam neko kaže istinu dok još ima vremena. Svaka sledeća suša biće gora, a naši kapaciteti za adaptaciju su poražavajuće mali. Ovo nije godina za polovična rešenja – potrebna je ozbiljna strategija navodnjavanja i sistemska podrška nauci u stvaranju otpornijih hibrida.

Suša je pokazala zube, a ova prognoza je samo potvrda onoga što svaki ratar već zna. Pitanje nije hoće li prinos pasti – pitanje je koliko će pasti i ko će snositi posledice. Ako nešto moramo da naučimo iz ove godine, to je da čekanje da padne kiša nije strategija u 21. veku.

Izvor: AgroFin, 11. avgusta 2026.