Kad čuveni švajcarski majstori sira, koji vekovima neguju recepturu grijera, dobrovoljno odluče da smanje proizvodnju – to nije hir, već signal da se globalna trgovinska scena ljulja. Američke carine su podignute sa deset na 12,5 odsto, a posledica je više nego jasna: proizvođači su prinuđeni da smanje količine za pet odsto kako ne bi gomilali zalihe i obarali cene. Ovaj potez, retko viđen u industriji koja inače maksimalno iskorišćava svaki litar mleka, pokazuje koliko su i najjači brendovi osetljivi na političke odluke iz Vašingtona.
Trgovinski vetrovi koji nose miris grijera
Ovo nije izolovan incident, već deo šire slike trgovinskog rata koji ne pogađa samo tehnologiju ili čelik, već i vrhunske prehrambene proizvode. Grijer, sa svojim intenzivnim ukusom i prepoznatljivim mirisom, čini stub izvoza švajcarskih mlekara – američko tržište tradicionalno upija čak 13 odsto ukupne prodaje. To je ogroman komad kolača, a kad carina poraste za svega 2,5 procentna poena, lančana reakcija je neminovna: uvoznik plaća više, potražnja opada, a proizvođač ostaje sa viškom koji mora negde da plasira. U ovom slučaju, odlučili su se za kontraintuitivan potez – proizvodiće manje.
Aleksandar Murit, proizvođač koji pravi planinsku varijantu grijera, kaže da se sir trenutno prodaje sporije. „Ograničenje proizvodnje je neophodno da bismo izbegli obaranje cena. Cilj je da grijer zadrži stabilnu tržišnu vrednost, umesto da ga rasprodajemo po nižim cenama samo da bismo se oslobodili viška“, izjavio je Murit za Rojters. Njegove reči zvuče poznato svakom srpskom mlekaru koji je ikad morao da bira između prodaje po niskoj ceni i čekanja na bolje dane.
Druga godina smanjenja – pet odsto nije mala stvar
Detalji ove odluke pokazuju koliko je situacija ozbiljna. Za grijer koji se proizvodi u nižim predelima, ograničenje od pet odsto ostaje na snazi drugu godinu zaredom, dok za planinsku varijantu, poput one koju pravi Murit, ove sezone neće biti dodatnog smanjenja. To znači da su već ranije prilagodili kapacitete i sada pokušavaju da stabilizuju tržište bez dodatnih rezova.
Trgovac sirom Entoni Margo, koji dobro poznaje tokove robe, upozorava da je sektor ozbiljno pogođen i da proizvođači intenzivno traže nova izvozna tržišta širom sveta. „Američko tržište je, zbog svoje veličine i velike kupovne moći, gotovo nemoguće brzo nadoknaditi. Pronalaženje novih kupaca zahtevaće vreme i dodatna ulaganja“, kaže Margo. Njegova zapažanja su posebno bolna za farmere koji snose teret prilagođavanja smanjenju proizvodnje, iako ne iznose konkretne podatke o finansijskim gubicima. Ipak, jasno je da svako smanjenje proizvodnje znači manje prihoda za one na dnu lanca – za mlekare koji isporučuju mleko sirarama.
„Cilj je da grijer zadrži stabilnu tržišnu vrednost, umesto da ga rasprodajemo po nižim cenama samo da bismo se oslobodili viška.“ — Aleksandar Murit, proizvođač planinskog grijera
Šta ova švajcarska drama znači za srpske sirane?
Iako je Švajcarska daleko, ova priča ima direktan odjek na srpsko tržište mleka i sira. Naši proizvođači se suočavaju sa sličnim izazovima – od carina na izvoz u Rusiju, preko pada kupovne moći na domaćem tržištu, do sve veće konkurencije iz Evropske unije. Švajcarci pokazuju jedan model odgovora: kontrolisano smanjenje proizvodnje i fokus na očuvanje vrednosti proizvoda. Da li bi to moglo da funkcioniše kod nas?
Problem je što srpski mlekarski sektor nema istu brend snagu kao grijer. Naš sir, bilo da je zrnasti, kačkavalj ili beli, retko ima prepoznatljivost koja mu omogućava da bez većeg pada prodaje smanji količine. Grijer je luksuzan proizvod, a njegova cena opstaje upravo zato što je retko dostupan. Kod nas je situacija drugačija: većina sireva se plasira po niskim cenama, a svaka promena carinske politike ili pada potražnje odmah se odražava na otkupnu cenu mleka od farmera. Drugačiji proizvod, drugačija pravila igre.
S druge strane, i švajcarski primer pokazuje koliko je važno imati diverzifikovana izvozna tržišta. Oni su se oslonili na SAD, a kad su carine podignute, morali su da traže nove kupce. Naši proizvođači, koji su nekad u velikom obimu izvozili u Rusiju, sada su suočeni sa sličnom realnošću. Tržišta nestaju brže nego što se nova otvaraju, a bez strategije za brendiranje i kontrolu ponude, svaki carinski udarac postaje udarac u stomak.
Disciplina umesto jeftine prodaje
Zaključak je jasan: švajcarski proizvođači grijera biraju disciplinu i očuvanje vrednosti umesto jeftinog guranja viška na tržište. To je hrabar potez, ali i rizičan – smanjena proizvodnja znači i manje prihoda za farmere u kratkom roku. Međutim, dugoročno gledano, održavanje cene može da zaštiti profitabilnost čitavog sektora. Za srpske poljoprivrednike, ova priča je podsetnik da brendiranje i kontrola ponude nisu samo marketinški trikovi, već alati za preživljavanje u nemilosrdnom trgovinskom okruženju. Dok Švajcarci sužavaju proizvodnju, mi bismo možda trebalo da razmislimo kako da podignemo vrednost domaćeg sira, pre nego što carine odluče umesto nas.
Izvor: Agro TV, 11. avgust 2026.
💬 0 comments