Šta biste rekli kad bi vam neko servirao salatu koja ima ukus pečenice? Zvuči kao loša fora sa seoske slave, ali upravo su to uradili istraživači sa londonskog Imperijal koledža. Genetski su modifikovali zelenu salatu i duvan tako da biljke same proizvode mioglobin – protein životinjskog porekla koji mesu daje boju, ukus i gvožđe. Rezultati su objavljeni u časopisu „Frontiers in Plant Science“, a vest je prenela italijanska Ansa. Dok svetski mediji bruje o revoluciji na tanjiru, kod nas u Srbiji se postavlja jedno ključno pitanje – šta će ovo značiti za stočare koji jedva sastavljaju kraj s krajem?
Kako su biljke postale biofabrike
Istraživači su primenili tehniku koja zvuči kao iz akcionog filma – biolistiku. Bukvalno su iz „puške“ ispalili optimizovane verzije gena svinjskog mioglobina u hloroplaste biljnih ćelija. Zvuči komplikovano, ali poenta je jasna: DNK svinje ugrađena u biljke uspešno je preneta na narednu generaciju. Osobina se nasleđuje, a biljke su ostale zdrave, plodne i fotosinteza im nije poremećena.
Kod salate je izmereno oko 810 miligrama mioglobina po kilogramu suve mase, dok je kod duvana bilo oko 800 miligrama. To je otprilike deset puta manje nego u životinjskom mišićnom tkivu. Ali naučnici tvrde da velika produktivnost biljnih kultura može da nadoknadi tu razliku – prinosi bi bili uporedivi sa stočarskom proizvodnjom, uz mnogo manju potrošnju vode i zemljišta.
Ovo otkriće otvara put korišćenju biljaka kao biofabrika za održivu proizvodnju alternativnih namirnica koje imitiraju proizvode životinjskog porekla – navodi se u istraživanju objavljenom u Frontiers in Plant Science
Šta ovo znači za čoveka na selu
Evo gde dolazimo do suštine za našeg čoveka na selu. Zamislite da umesto da hranite svinju godinu dana, potrošite tone vode i žita da biste dobili meso, možete posejati salatu koja će za dva meseca dati istu količinu proteina. U Srbiji godišnje izgubimo desetine hiljada grla stoke zbog nesigurnog poslovanja, a mladi ne žele u štalu. Ovakva tehnologija mogla bi da bude alternativni put.
Ali, i pretnja. Zamislite samo šta bi se desilo sa otkupnom cenom junećeg mesa ako bi laboratorijski uzgojen protein iz biljaka pojeftinio proizvodnju za deset puta. Naši stočari već sada imaju malu maržu, a ovo bi moglo da ih potpuno izbaci iz igre. Sa druge strane, ko kaže da naši pametni ljudi ne mogu da se uključe u ovaj lanac? Srbija ima odlične naučnike, dosta njih je otišlo u inostranstvo. Možda bi baš ovakva istraživanja mogla da povuku naše poljoprivrednike i istraživačke centre u novu eru.
Šta je sledeći korak i ko garantuje bezbednost
Prema istraživačima, mioglobin iz biljaka mogao bi da se koristi kao sastojak za poboljšanje boje, ukusa i nutritivne vrednosti biljnih zamena za meso. U budućnosti, genetski modifikovana salata mogla bi da se jede direktno – cela salata koja ima ukus mesa. Zvuči bizarno, ali možda je to budućnost. Problem je što mi u Srbiji još uvek nismo ni načisto sa GMO. Zakon je jasan – genetski modifikovani organizmi su zabranjeni. Ali ovde se ne radi o klasičnom GMO u smislu otpornosti na herbicide. Ovo je nešto sasvim drugo – unošenje životinjskog gena u biljku. Da li će naše zakonske regulative moći da isprate ovakve inovacije? Teško.
Iskreno, ovo je i uzbudljivo i zastrašujuće. Ima nečeg neverovatnog u tome što možete jesti salatu koja ima mioglobin svinje. Ali pitam se – da li je to još uvek salata? Da li je zdravo? Ko garantuje da nema dodatnih uticaja na ljudski organizam posle deset godina konzumiranja? Nauka kaže da su biljke ostale zdrave i plodne, ali mi znamo da je nauka često u raskoraku sa stvarnošću na terenu. Ono što je sigurno – svet poljoprivrede se menja brže nego što mi to priželjkujemo. Stočari, pažljivo pratite. Ovo nije samo još jedna laboratorijska vest. Ovo možda najavljuje kraj mesa kakvog poznajemo. Ili, možda, novu epohu u kojoj će naša sela umesto teladi i svinja gajiti transgenu salatu. Da li smo spremni za to?
Izvor: Agro TV, 11. avgust 2026.
💬 0 comments