Koštunjavo voće diže cene dok paradajz i lubenice popuštaju: tri grada, tri različite priče

Ako ste ovih dana otišli na pijacu misleći da ćete se vratiti s jeftinim breskvama, verovatno ste se razočarali. Dok jedni proizvodi poskupljuju, drugi padaju – a regionalne razlike su ogromne. Podaci koje je prikupila Služba za integralno upravljanje poljoprivrednim sistemom (STIPS) za 32. nedelju godine otkrivaju da koštunjavo voće ide nagore, dok povrće poput paradajza i lubenica beleži pad. Iza ovih brojki kriju se prave priče o ponudi, potražnji i logističkim mukama proizvođača.

Letnja slagalica cena

Avgust je tradicionalno mesec kada pijace vrve od svežeg voća i povrća, a potrošači se nadaju povoljnijim cenama. Međutim, ove godine slika je drugačija. Breskve, nektarine i kajsije – plodovi koji bi upravo sada trebalo da budu najpristupačniji – poskupeli su u većini gradova. Sa druge strane, boranija, paradajz i lubenice pojeftinjuju, što stvara čudan osećaj na tezgama. Proizvođači su podeljeni: jedni tapšu po džepu, drugi grce u viškovima. U pitanju nije samo sezonska dinamika, već i uticaj transporta, skladišnih kapaciteta i potrošačkih navika koje se menjaju pod pritiskom inflacije.

Leskovac: breskve skuplje, paradajz jeftiniji

Na leskovačkoj Zelenoj pijaci i Kvantašu, poskupljenje je najviše pogodilo baš ono voće koje potrošači najviše traže. Breskve, kajsije i nektarine sada se prodaju po višim cenama nego pre samo sedam dana. Voćari koji su računali na veću potražnju sada su na oprezu – hoće li kupci prihvatiti nove cene? Srećom, postoje i alternative: kruške su pojeftinile, a na tezgama se pojavilo i sveže grožđe koje donosi osveženje kako ponudi, tako i budžetu.

Kad je reč o povrću, jedini rast cene u Leskovcu zabeležen je kod krastavca salatera. Sve ostalo – boranija, paradajz, lubenice i ljute papričice – prodaje se po nižim cenama. Na tezge je stigao i svež patlidžan, što dodatno bogati ponudu. Ovaj jug Srbije, poznat po povrtarstvu, očigledno beleži dobar rod, ali istovremeno i pad cena koji proizvođačima ne donosi nadu.

\n

Ove godine smo imali dobar rod paradajza i lubenica, ali cene su pale jer je ponuda nadmašila potražnju. S druge strane, breskve su osetljivije na transport i skladištenje, pa svaki manji pad kvaliteta diže cenu onima koji su uspeli da očuvaju robu — kaže jedan od iskusnijih proizvođača sa niške pijace, koji redovno prati kretanja na jugu Srbije.

\n

Beograd: Kvantaš i Skadarlija – dva sveta

Na beogradskom Kvantašu, situacija je slična Leskovcu. Breskve, nektarine i kajsije idu gore, a uz njih su poskupele i banane – što je pomalo neuobičajeno za letnje mesece. Šljive, s druge strane, beleže pad cene, što ih čini privlačnijim za potrošače koji prave zimnicu. Povrće? Pasulj (beli gradištanac i tetovac) i zelena salata poskupeli su, dok su boranija, paradajz i šargarepa pojeftinili. Ponuda je, kao i na jugu, dopunjena patlidžanom.

Pijaca Skadarlija, međutim, donosi potpuno drugačiju priču. Ovde je ponuda slabija, ali i potražnja je manja nego što je uobičajeno za letnji period. To je dovelo do pojeftinjenja kajsija, malina i svih sorti smokava – što je prava prilika za ljubitelje ovog voća. Borovnica, naprotiv, beleži skok cene, verovatno zbog manje ponude. Povrće na Skadarliji uglavnom drži cenu, osim zelene za supu koja je pojeftinila. Brokoli, karfiol, paradajz i zelena salata su poskupeli. Dva gradskog tržišta, dve potpuno različite dinamike – jasno je da lokacija i tip kupaca diktiraju cene.

Čačak – stabilnost na koju se možeš osloniti

Najstabilnija situacija zabeležena je na Zelenoj pijaci u Čačku. Ovde je ponuda i sezonskog voća i povrća veoma dobra i bogata. Cene breskvi i nektarina kretale su se u rasponu od 100 do 120 dinara po kilogramu – što je za nijansu povoljnije nego u Beogradu. Maline su, s druge strane, dostigle cenu od 600 do 650 dinara po kilogramu. To je ozbiljan iznos, ali odražava realne troškove ručne berbe i hlađenja. Ponuda sezonskog povrća ovde je stabilna, a cene najtraženijih kultura ostale su na nivou iz prethodne nedelje. Čini se da je Čačak ove nedelje prava destinacija za one koji žele da kupe kvalitetno voće po razumnim cenama.

Šta ovo znači za poljoprivrednike i potrošače?

Ove promene cena nisu samo brojke na papiru – one direktno utiču na prihode proizvođača i na kućne budžete. Poskupljenje koštunjavog voća, koje je posledica kombinacije slabijeg roda i većih troškova transporta, znači da će voćari koji su uspeli da očuvaju kvalitetnu robu zaraditi nešto više. Ali pitanje je koliko će kupaca biti spremno da plati višu cenu kada im se na tezgi nudi i paradajz po nižoj ceni. Pojeftinjenje paradajza, lubenica i boranije, s druge strane, dobra je vest za potrošače – ovo povrće sada je pristupačnije, što može podstaći veću potrošnju i pripremu zimnice. Proizvođači paradajza, međutim, moraju da se zapitaju da li je cena koju dobijaju na pijaci dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. Inflacija ne prašta.

Posebno pažnje privlači cena malina. Šest stotina dinara po kilogramu na pijaci nije mala suma. Maline su radno intenzivna kultura koja zahteva dosta ručnog rada, a berba je skupa. Ova cena odražava realne troškove, ali istovremeno postavlja pitanje – hoće li potrošači biti spremni da plate toliko za kilogram malina kada je ponuda voća velika? Mislim da odgovor leži u segmentaciji tržišta: vrhunski kvalitet uvek nađe kupca, ali masovno tržište bira jeftinije alternative.

Stav urednika

Ako bih morao da izdvojim jednu stvar iz ovog izveštaja – to je da pijace i dalje najbolje oslikavaju stvarno stanje u poljoprivredi. Ne političke izjave, ne subvencije, nego cene na Zelenoj pijaci. One su ogledalo ponude, potražnje, troškova proizvodnje i logistike. I zato svaki poljoprivrednik treba da prati ove podatke – ne samo da bi znao šta da proda, nego i da bi razumeo kuda se kreće tržište. Ove nedelje, breskve su skuplje, a paradajz jeftiniji. To je kratkoročna slika. Ali dugoročni trendovi su ono što nas brine – troškovi proizvodnje rastu, a platežna moć potrošača ne prati taj rast. I dokle god se taj jaz ne smanji, ovakve oscilacije cena će biti naša svakodnevica.

Izvor: Agromedia, 12. avgust 2026.