Besplatna analiza zemljišta u Kragujevcu – najveća ušteda koju poljoprivrednici ignorišu

Zamislite da odete kod lekara, on vam prepiše skup lek, a vi ga ne progutate jer „valjda će proći". Tako se ponašamo prema zemlji – godinama je hranimo đubrivima koja joj ne treba, ne lečimo je od kiselosti, i čudimo se što prinosi tonu. Poljoprivredna savetodavna i stručna služba u Kragujevcu već dve decenije nudi besplatnu sistemsku kontrolu plodnosti, ali odaziv je, blago rečeno, mlak. A laboratorija je akreditovana, rezultati priznati čak i za državne podsticaje.

Zašto neko odbija besplatno?

Svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo ima pravo da godišnje testira četiri parcele – ni dinara ne plaća. Ministarstvo preporučuje kontrolu jednom u pet godina, što je sasvim razumna dinamika. Ako znate šta vam fali, nećete trošiti novac na đubrivo koje ne treba. Zvuči logično, ali interesovanje je slabo. Kad sam razgovarao sa kolegom iz Šumadije, rekao mi je: „Neću da dajem zemlju na analizu, i onako znam šta joj treba – stajnjak i dosta."

Problem je što taj „stajnjak i dosta" ume da napravi više štete nego koristi, posebno na kiselim zemljištima gde se fosfor hemijski vezuje i postaje nedostupan biljkama. I dok se poljoprivrednici oslanjaju na pradavne recepte, zemljište tiho propada. Najnoviji podaci iz kragujevačke laboratorije otkrivaju blaži napredak – udeo kiselih zemljišta u Šumadiji se smanjuje. To je dobra vest, ali ostaju dva problema koja nećemo rešiti bacanjem stajnjaka: nizak nivo humusa i hroničan nedostatak fosfora.

Gorka hemija ispod površine

Agrohemijska laboratorija u Kragujevcu radi po međunarodno akreditovanim metodama. To znači da su njeni nalazi merodavni za sve vrste državnih podsticaja – od voćara koji podižu zasade do ratara koji apliciraju za subvencije. Bez validne analize ne možete ni da dokažete da vam je zemljište kiselo, a kamoli da dobijete pare za kalcifikaciju.

\n

„Zemljište je naš najveći resurs, ali ga tretiramo kao da je neiscrpno. Svaka druga analiza pokaže ozbiljan nedostatak fosfora, a mi i dalje kupujemo ista đubriva iz navike" — poljoprivredni savetnik iz Kragujevca

\n

I zaista, kad pogledate strukturu potrošnje mineralnih đubriva u Srbiji, videćete da dominiraju azotna. Fosfor i kalijum su na začelju. A upravo fosfor oblikuje korenove, utiče na cvetanje i zametanje plodova. Voćari, koji su najdisciplinovaniji korisnici ove usluge, dobro znaju koliko im znači precizan podatak pre nego što krenu u prihranu.

Saša Šarenac, voćar iz okoline Kragujevca, već treću godinu redovno šalje uzorke. „Prve godine sam dobio šok – zemlja mi je imala pH 4,8. To je kao da sadite voćke u sirće. Popravio sam kalcifikacijom, sad je 5,5. Prinosi su skočili, nema više hloroze na lišću." Njegov slučaj nije izolovan. Većina problema u voćarstvu – slabo zametanje, žutilo listova, sitan plod – potiču iz zemljišta. Ne iz bolesti, ne iz štetočina. Proizvođači često tretiraju simptome, a ne uzrok.

Zašto se čekaju redovi, ali ne i uzorci

Ovde dolazimo do suštine. Zašto poljoprivrednici ne koriste ovu uslugu masovno? Delimično je kriva navika – „moj otac nije analizirao, pa je imao rod". Delimično nepoverenje u institucije. Ali najveći problem je nerazumevanje da zemljište nije statična kategorija. Ono se menja iz godine u godinu, pod uticajem kiše, đubrenja, plodoreda. Ono što je važilo pre pet godina danas ne važi.

Ako živimo u vremenu kad se svaki uloženi dinar mora opravdati – a u poljoprivredi je tako – onda je besplatna analiza plodnosti jedna od najisplativijih investicija koju možete napraviti. Ne košta vas ništa, a može da uštedi hiljade dinara na nepotrebnom đubrivu i poveća prinose za deset, ponekad i dvadeset odsto.

Sa druge strane, podaci iz ove laboratorije trebalo bi da posluže i kao osnova za agrarnu politiku. Ako znamo da u Šumadiji dominira kiselo zemljište sa niskim humusom, onda subvencije za melioracije i organsku materiju moraju biti prioritet. Nema smisla davati pare za navodnjavanje ako je zemljište toliko oštećeno da ne može da primi vodu.

Šta jeftinije od besplatnog?

Ministarstvo poljoprivrede svake godine izdvaja milione za podsticaje u stočarstvu i ratarstvu. Ali koliki udeo tih para odlazi na mere koje su zasnovane na stvarnim potrebama – a ne na papiru? Sistematska kontrola plodnosti je upravo alat koji može da spreči bacanje novca i usmeri ga tamo gde je najpotrebniji.

Dok god budemo smatrali da je zemlja „samo tu" i da će da rodi ako je dovoljno nahranimo, ostaćemo na istom mestu. Analiza plodnosti nije hir, nije birokratija – ona je običan, ljudski razum. A u poljoprivredi, kao i u životu, najskuplje košta ono što ne znamo.

Jer, kako kažu stari ratari – zemlja ne oprašta.

Izvor: AgroFin, 13. avgust 2026.