Zvuk kombajna koji se čuje preko banatskih njiva ovog avgusta ne donosi uobičajenu radost. Umesto pesme žetve, među ljudima koji žive od zemlje vlada tiha zebnja koja se može gotovo dodirnuti. Suncokret je izdržao paklene temperature bolje od kukuruza, ali prvi otkosi otkrivaju goru istinu o prinosu. Dok se vreće pune, poljoprivrednici krišom gledaju u kalkulatore i pitaju se da li će im se isplatiti trud.
Zašto Banat žanje prvi ali sa strahom
Žetva suncokreta u Banatu tradicionalno počinje ranije nego u ostatku Vojvodine, najčešće sredinom avgusta. Ove godine su visoke temperature i višemesečni nedostatak vlage pogodili baš taj period. Dok su kukuruz i soja u mnogim delovima ravnice potpuno podbacili, suncokret je uspeo da preživi – ali po cenu nižeg prinosa. U Vojvodini se pod suncokretom nalazi više od 200.000 hektara, a Banat je tradicionalno jedan od najznačajnijih regiona za ovu uljaricu.
Klimatske promene nisu više apstraktna tema na konferencijama. One su stigle na njive, i to sa punom snagom. Suša koja je trajala mesecima, uz temperature koje su se penjale preko 40 stepeni, ostavila je trag na svakom usevu. Suncokret se, zahvaljujući dubljem korenovom sistemu, bolje snalazi u ovakvim uslovima, ali ni on nije nepobediv.
Priroda je ove godine bila nemilosrdna prema svima koji su se oslonili samo na kišu. Ratari koji su računali na dobru godinu, nakon prošlogodišnjih problema, sada su ponovo na udaru. Iako je ova uljarica poznata po svojoj otpornosti na sušu, voda je ipak bila nedovoljna za pun potencijal.
Prinosi ispod proseka i neizvesna otkupna cena
Prvi kombajni su prošli kroz parcele i rezultati su jasni. Na pojedinim poljima prinosi su tek nešto iznad dve tone po hektaru, što je ispod višegodišnjeg proseka za Banat koji se kreće oko 3,5 tona. Ono što dodatno muči poljoprivrednike jeste neizvesnost oko otkupne cene. Zvaničnih podataka još nema, ali među ratarima već kruže procene da bi cena mogla biti niža nego prošle godine.
Prošle godine je suncokret doneo solidnu zaradu, ali ove godine ne znam šta će biti. Suša je uzela danak, a ako cena padne, biće teško pokriti troškove setve i zaštite — Ratar iz okoline Kikinde
To bi bio drugi udarac – prvo prinos podbaci, pa onda i zarada po kilogramu. Cena jestivog ulja u prodavnicama poslednjih meseci stabilna je na oko 200 dinara po litru, što je donekle ohrabrujući signal za domaće potrošače. Prema podacima RTS-a, prošle godine u Srbiji je proizvedeno 195.000 tona rafinisanog ulja, dok je proizvodnja margarina i sličnih jestivih masti iznosila oko 18.260 tona.
Ove brojke govore da Srbija i dalje pokriva domaće potrebe, ali pitanje je koliko će ovogodišnje suše smanjiti izvozne viškove. Prerađivači će sigurno tražiti način da nadoknade manju maržu, a to često znači pritisak na otkupnu cenu sirovine. Poljoprivrednik ostaje onaj koji nosi najveći teret rizika u celom lancu ishrane.
Šta ovo znači za poljoprivrednike i domaće tržište
Ono što mene brine nije samo ovogodišnji prinos. Ovo je treća uzastopna godina u kojoj suša pogađa ratare u Vojvodini, posebno u Banatu. Suncokret jeste izdržljiviji, ali ako se ovakvi vremenski obrasci nastave, moraćemo radikalno da promenimo pristup. Navodnjavanje nije luksuz – ono postaje uslov opstanka. Problem je što je samo mali procenat njiva pod suncokretom opremljen sistemima za navodnjavanje, a državne subvencije su još uvek nedovoljne.
Sa druge strane, domaće tržište ulja je stabilno. Proizvodnja od 195.000 tona rafinisanog ulja prošle godine bila je dovoljna da pokrije domaće potrebe i ostavi prostor za izvoz. Ove godine, iako će prinosi biti niži, ne očekujem nestašicu. Ali će cene na policama verovatno ostati pod pritiskom, jer prerađivači moraju da nadoknade manju maržu.
Praktična posledica za poljoprivrednika je jednostavna: ovogodišnji račun neće biti pozitivan. Ako uzmemo u obzir troškove semena, đubriva, zaštite i goriva, uz prinos od 2-2,5 tona po hektaru i neizvesnu otkupnu cenu, profitabilnost je ozbiljno ugrožena. Mnogi će morati da se oslone na državne mere pomoći ili osiguranje useva. Ali osiguranje je skupo, a procedura često komplikovana.
Vreme je za ozbiljne promene u agraru
Ne možemo više igrati ruski rulet sa vremenom i očekivati da nas sreća pogleda. Poljoprivreda postaje igra za one koji imaju kapital za navodnjavanje, dok mali proizvođači polako odustaju. Bez ozbiljnog sistema za navodnjavanje i realne podrške, Banat će ostati samo uspomena na nekadašnju žitnicu. Vreme je da prestanemo sa gašenjem požara i počnemo da gradimo branu protiv suše.
Žetva suncokreta u Banatu donela je ono što smo se bojali – prinosi ispod očekivanja, uz neizvesnu cenu. Ova godina je još jedan alarm koji nam govori da poljoprivreda u Srbiji mora da se prilagodi novoj realnosti. Suše će biti sve češće, a sistemi navodnjavanja, osiguranje i pametnija agrotehnika nisu više opcija – oni su nužnost. Ako država ne reaguje brzo i konkretno, ova priča će se ponavljati, i to sa sve gorim posledicama.
Izvor: AgroFin, 13. avgust 2026.
💬 0 komentara