Kad sindikalac dobije otkaz – cela ratarska nauka stane na loptu

Nije lako biti glas razuma u ustanovi koja se gasi pred očima. Dragan Pantović, predsednik Sindikalne organizacije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, upravo je to iskusio na svojoj koži. Pre neki dan je dobio pismo o prestanku radnog odnosa, a cela priča dobija nastavak u petak u devet ujutro, kada je u dvorištu Instituta najavljen štrajk upozorenja.

\\n\\n

Ovo nije samo jedan otkaz. Ovo je signal da u jednoj od najvažnijih naučnih institucija za srpsku poljoprivredu neko ne želi da čuje šta radnici imaju da kažu. Jer Pantović nije dobio otkaz zato što je loše radio svoj posao – dobio ga je zato što je predstavljao kolege i ukazivao na probleme koji potresaju Institut.

\\n\\n

Zašto je ovo udarac na čelo poljoprivrede

\\n\\n

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada nije obična ustanova. To je semenska kuća od nacionalnog značaja, naučna baza iz koje su decenijama izlazile sorte pšenice, kukuruza, soje i suncokreta koje danas pokrivaju stotine hiljada hektara širom Srbije. Kad ovde nešto škripi, odjekuje na svakoj njivi od Subotice do Vranja.

\\n\\n

Sindikalna organizacija ne krije da se Institut suočava s ozbiljnim problemima koji ugrožavaju njegovo funkcionisanje. I to nije sindikalno preuveličavanje – to je realnost. Ako vodeća naučna institucija u ratarstvu posustane, gubimo oslonac za stvaranje novih sorti, za oplemenjivanje, za domaću semenarsku proizvodnju koja nas jedino može sačuvati od uvozne zavisnosti.

\\n\\n

Štrajk upozorenja u petak biće prilika da se vidi ko je na čijoj strani. Sindikat traži vraćanje Pantovića na posao, ali i nešto mnogo dublje – redovnu isplatu zarada i održivo rešenje za očuvanje Instituta kao semenske kuće. To su zahtevi koji udaraju u samo srce problema.

\\n\\n

\\n

Otkaz nije lični spor između zaposlenog i poslodavca, već napad na sindikalno organizovanje i pravo zaposlenih da preko svojih predstavnika ukazuju na probleme i bore se za svoja prava – navodi se u saopštenju Sindikalne organizacije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada

\\n

\\n\\n

Tri zahteva, jedna kriza

\\n\\n

Prvi zahtev je vraćanje Dragana Pantovića na posao. Drugi je redovna isplata zarada. Treći, najvažniji – pronalaženje održivog rešenja za očuvanje Instituta kao semenske kuće.

\\n\\n

Ova tri zahteva su tri nivoa iste krize. Pantović nije uzrok, on je simptom. Zarade koje kasne su hronična bolest. A održivost Instituta – to je pitanje opstanka.

\\n\\n

Pitam se – kako je moguće da u 2026. godini, svedok većih prinosa i rekordnih izvoznih godina u poljoprivredi, ključna naučna institucija za ratarstvo ima problem sa isplatom zarada? Gde su sredstva iz budžeta? Gde su projekti? Gde je svest da bez domaće semenarske nauke nemamo suverenu poljoprivredu?

\\n\\n

Štrajk upozorenja u petak u dvorištu Instituta biće test – ne samo za upravu, već i za resorno ministarstvo. Hoće li se neko iz Beograda odazvati na poziv sindikata? Ili će sudbina Pantovića i njegovih kolega biti još jedna u nizu priča o gašenju domaće nauke?

\\n\\n

Analiza – gde je izgubljen dijalog

\\n\\n

Ono što me posebno brine u ovoj vesti jeste potpuni izostanak socijalnog dijaloga. Umesto da se problemi rešavaju za stolom – otkaz predsedniku sindikata. To je, nažalost, prepoznatljiv obrazac u mnogim javnim ustanovama i preduzećima širom Srbije.

\\n\\n

Kad sindikalni predstavnik dobije otkaz zato što je ukazivao na probleme, svaki drugi radnik u toj instituciji dobija jasnu poruku: ćuti ili rizikuješ. A u nauci, gde je sloboda mišljenja i kritičkog stava osnovni preduslov za rad, takva poruka ubija kreativnost i odgovornost.

\\n\\n

Institut za ratarstvo i povrtarstvo izgubio je prethodnih godina veliki broj mladih istraživača. Otišli su u inostranstvo, prešli u privatni sektor. Oni koji su ostali bore se i za platu i za osnovne uslove rada. Ovaj otkaz je samo kap koja je prelila čašu.

\\n\\n

Ono što sledi posle štrajka zavisiće od toga da li će rukovodstvo Instituta shvatiti ozbiljnost situacije. Vraćanje Pantovića na posao je prvi korak. Drugi je ozbiljan dijalog o finansijskoj održivosti i budućnosti ove semenske kuće. Bez toga, štrajk upozorenja biće samo početak.

\\n\\n

---

\\n\\n

U petak u devet u Novom Sadu, nekoliko desetina ljudi stajaće u dvorištu Instituta. Ne traže mnogo – samo pravo na rad i pravo na sindikat. Ali ono što traže, dotiče se same srži naše poljoprivrede. Jer bez nauke i bez ljudi koji u njoj rade, nema ni domaće semenske proizvodnje, ni suverenog ratarstva.

\\n\\n

---

\\n\\n

Izvor: Agro News, 13. avgust 2026.