Kad vam pšenica u avgustu vredi manje od dve kafe u gradu, nešto nije u redu. Ovog četvrtka na Produktnoj berzi u Novom Sadu crvena linija je pređena: pšenicom se trgovalo po 19,80 dinara bez PDV-a, što je i zvanična ponder-cena nedelje. U istom dahu, stigle su i prve ponude za suncokret novog roda – ali trgovina još nije zaživela. Ko, šta, gde i kad – sve piše u berzanskom izveštaju. Ali iza brojki se kriju dve priče: jedna o pšenici koja tone u niskom Dunavu, i druga o suncokretu koji tek treba da pokaže zube.
Dunav kao usko grlo i pšenica kao glavni teret
Poslednjih nedelja pšenica dominira berzom – čak 81 odsto ukupnog prometa odlazi na nju. Ali to nije razlog za slavlje, nego signal da se roba mora prodati, i to hitno. Tražnja postoji, mahom od izvoznika i trgovaca, ali su poslovi zaključavani uz muku. Ključni problem je izuzetno nizak vodostaj Dunava. Rečni transport, kičma izvoza naših žitarica, usporen je gotovo do tačke pucanja. Izvoznici traže robu sa rokovima isporuke u septembru i oktobru, dok ponuđači žele promptnu prodaju. Rezultat? Trgovanje na paritetu CPT luka praktično izostaje.
Ovakav raskorak nije nov, ali ga ove sezone osećamo jače. Prošle godine cene su bile više za pet-šest dinara, a Dunav je bio plovniji. Sada, sredinom avgusta 2026, ratari koji su sačuvali pšenicu nadajući se boljoj ceni – suočeni su sa realnošću: skladišta su puna, logistika je usko grlo, a kamate na kredite ne miruju.
Pšenica na 19,80, kukuruz u podeli – detalji koje se isplati znati
Ponder cena pšenice od 19,80 dinara bez PDV-a (odnosno 21,78 dinara sa PDV-om) nije samo broj na papiru. To je signal da je ponuda veća od tražnje, i to u trenutku kada svetska tržišta vrše pritisak. Tražnja na berzi dolazi prvenstveno od izvoznika i trgovaca, ali oni su oprezni – ne žele da kupe robu koju ne mogu da otpreme na vreme. Svaki dan čekanja donosi im troškove, a prodavcima nove brige.
Kukuruz je, s druge strane, u specifičnoj situaciji. Interesovanje kupaca bilo je usmereno na kukuruz sa aflatoksinom do 20 ppb, ali su cene u ponudi bile iznad nivoa prihvatljivog za kupce – trgovina nije realizovana. Zaključeni su samo ugovori za kukuruz bez analize na aflatoksin, po cenama od 20,30 do 20,50 dinara bez PDV-a, sa prosekom od 20,40 dinara (22,44 dinara sa PDV-om). To govori da tržište deli kukuruz na „čist" i „problematičan", a kupci su spremni da plate premiju samo za onaj koji ima garanciju.
Stočni ječam je, kao i prethodnih nedelja, u zapećku. Promet je mali, a cena pala na 18,50 dinara bez PDV-a na paritetu CPT kupac. Aktivnost je smanjena i na prodajnoj i na kupovnoj strani – što je loš znak za stočare koji se oslanjaju na ječam kao osnovnu hranu.
\n„Ovo je klasična situacija 'čekača' – kupci žele da obore cenu, prodavci čekaju bolje dane, ali Dunav ne čeka. Pšenica mora da se proda, a suncokret će pokazati pravu cenu tek kad počne ozbiljna berba." — analitičar Produktne berze
\n
Uljana repica nedelju dana beleži konstantnu ponudu po ceni od 470 do 490 evra po toni bez PDV-a. Međutim, interesovanje kupaca je smanjeno i na nižem nivou – od 450 do 465 evra. Trgovanje je izostalo. To je još jedan signal da tržište uljarica nije zagrejano, uprkos očekivanjima od nove sezone.
I na kraju – suncokret nove berbe. Prve ponude stigle su u cenovnom opsegu od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a. Tražnja je, međutim, registrovana na nivou od 430 do 445 evra. Razlika je mala, ali bitna – nijedan berzanski ugovor nije zaključen. Kupci oprezno pipaju, prodavci se nadaju boljoj ceni kad berba krene punom parom.
Šta ove cene govore o srpskom ratarstvu
Kao neko ko prati berzu godinama, moram reći: ovo nije crna jesen, ali ni ružičasta. Pad cene pšenice ispod 20 dinara je zabrinjavajuć, ali ne i neočekivan. Velika svetska ponuda, problemi sa transportom i snažan dolar – sve to pritišće naše cene. Ratari koji su sačuvali pšenicu za kasniju prodaju sada su u problemu: što duže čekaju, to su im troškovi skladištenja veći, a cena stagnira.
Suncokret nove berbe počinje sa cenama koje su niže od prošlogodišnjih. Prošle godine u ovo vreme ponude su bile iznad 500 evra. Sada smo na 450-480, a tražnja još niža. To ne znači da će cena ostati niska – kad berba krene i kad se vidi kvalitet, moguć je skok. Ali za sada, oprez dominira.
Praktične posledice za poljoprivrednike su jasne: oni koji su vezani za izvoz preko Dunava moraju da pronađu alternativne puteve – kamionom, železnicom, ili da sačekaju. Skladišni kapaciteti su pod pritiskom, a kamate na kredite ne miruju. Oni koji su se oslonili na pšenicu kao glavni prihod – suočeni su sa gubitkom. Sa druge strane, suncokret može biti nada – ako berba bude dobra i ako kupci procene da su cene na dnu. Ali ovaj prvi signal sa berze ne uliva previše optimizma. Tržište čeka, a vreme radi protiv prodavaca.
Sejo, iz ugla urednika, kaže: berza nije mesto za emocije, ali jeste ogledalo stvarnosti. Ove nedelje to ogledalo pokazuje da je pšenica u senci niskog Dunava, da je suncokret tek na početku, i da će ratari morati da budu strpljivi i lukavi. Onaj ko ume da sačeka i pregovara – preživeće. Ostali će morati da se pomire sa gorkim ukusom ovogodišnje žetve.
Izvor: Agromedia, 14. avgust 2026.
💬 0 komentara