Dok se ostatak Srbije hladi u klimatizovanim prostorijama, na njivama Srednjeg Banata ratari već danima ne sklapaju oka. Kraj jula doneo je temperature koje ne samo da crpe ljude, nego bukvalno kuvaju biljke. Suncokret se pretvorio u sasušenu biljku za četiri dana, kukuruz je oboren kao da ga je neko polio vrelom vodom, a prinosi za koje se borilo cele sezone odlaze u nepovrat. Ovo je priča iz Mošorina, Orlovata i desetine sela gde se svake godine ponavlja isti scenario – sve manje kiše, sve veći minus na kraju sezone.
Četiri godine žege koju niko više ne može da ignoriše
Nije ovo izolovan udar, već deo trenda koji traje već četvrtu godinu zaredom. Dragan Đurđević iz Mošorina na svojih 163 jutra uložio je 5,7 miliona dinara. Pšenica mu je vratila samo pola uloga. Drugu polovinu trebalo je da nadoknade suncokret i kukuruz, ali kako stvari stoje, zakup ostaje na njegovu štetu, a minus će biti velik. Isti problemi muče i Dušana Stankova iz Orlovata, koji se pored ratarstva bavi i proizvodnjom mleka – kod njega je silažni kukuruz počeo da se kosi deset dana ranije nego lane.
U Evropi su već promenili radno vreme. Poljoprivrednici iz Velike Britanije, Španije, Italije i Francuske žetvu počinju oko dva sata posle ponoći, koristeći noćnu rosu da bi povećali vlažnost useva. Investicije u rashladnu opremu za ljude i mašine postale su svakodnevica, jer dnevne temperature prosto ne dozvoljavaju rad na otvorenom. Dok mi u Srbiji tražimo način da preživimo dan, farmeri na Zapadu već su prilagodili ritam – spavaju po danu, rade po noći.
Zrno koje nije naliveno – suncokret i kukuruz žrtve prinudnog zrenja
Na njivama Dragana Đurđevića, suncokret je za samo četiri dana od zelene biljke prešao u potpuno sasušenu. Zrno nije naliveno kako treba – veličina pogače jeste tu, ali je zrno veoma lako. U žetvu kreće za nekoliko dana, iako se u redovnim godinama suncokret skida između 25. avgusta i 10. septembra. Đurđević se nada da će prinos preći tonu po jutru, ali to je daleko od planiranog.
Kukuruz je u još gorem stanju. „Zrno kukuruza biće veoma loše, jer nije bilo dovoljno vlage da se nalije. Ne očekujem prinos veći od 2,5 tone po jutru“, kaže Đurđević. Dušan Stankov dodaje da je prvog dana košenja silaža bila zelena i u stabljici je još bilo soka, ali već drugog dana biljke su bile suve, a listovi su leteli iz prikolice. Kada se parcela pogleda spolja, deluje dobro, ali nekoliko metara unutar njive kukuruz je oboren kao da je preliven vrelom vodom.
„Ovo je četvrta takva godina. Na 163 jutra uložili smo 5,7 miliona dinara. Pšenica je vratila polovinu uloga, a drugu polovinu trebalo bi da vrate suncokret i kukuruz. Zakup ostaje na našu štetu i biće velikog minusa.“ — Dragan Đurđević, ratar iz Mošorina
Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin kaže da su prvi znaci podgorevanja kukuruza uočeni početkom poslednje dekade jula. Temperature su počele da rastu od 15. jula, a pregledom useva utvrđeno je da je na većini parcela oplodnja klipova završena. Na sreću, visoke temperature nisu negativno uticale na polen ili svilu, ali su klipovi uglavnom bili mali ili srednje razvijeni, a na pojedinim njivama uočene su i biljke bez klipova. Više od mesec dana bez značajnijih padavina i dnevne temperature preko 35 stepeni napravili su svoje.
Navodnjavanje – spas koji retko ko može da priušti
Razlika između navodnjavanih i nenavodnjavanih parcela je, očekivano, ogromna. Đurđević ima parcelu od oko tri jutra u blizini sela na kojoj je postavio sistem kap po kap. Tamo je kukuruz još zelen i očekuje prinos od devet tona po jutru. Ipak, cena je visoka – svakog petog dana pušta 60 litara vode po kvadratnom metru, a zemlja je posle pet dana suva kao da je nisu ni zalivali.
Problem je što u pojedinim delovima Srbije, zbog niskog vodostaja reka i kanala, bilo je zabranjeno zahvatanje vode. Na Titelskom bregu, prema rečima domaćih poljoprivrednika, ne postoje ni odgovarajući uslovi za kopanje bunara. Suša je ostavila trag na svim usevima, a dodatni problem je mali procenat parcela u Srednjem Banatu koje su uopšte pokrivene navodnjavanjem. Kada vode nema, svaki sistem zalivanja ostaje samo na papiru.
Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije?
Ovo je ozbiljan signal da klimatske promene nisu apstraktna priča iz nekih dokumentaraca, već svakodnevna realnost na njivama. Četvrta sušna godina zaredom ne može biti slučajnost. Ratari su smanjili očekivanja, ali i ulaganja su u porastu – površine pod suncokretom u Srednjem Banatu povećane su za 15 odsto nakon prošlogodišnjeg podbačaja kukuruza, ali ni to ne garantuje bolji rezultat kad nebo ne daje.
Ako se ovaj trend nastavi, moraćemo da razmišljamo o sistemskim rešenjima. Navodnjavanje nije luksuz, već nužnost. Država mora da prepozna da je ulaganje u vodozahvate, kanale i sisteme za navodnjavanje ključno za opstanak domaće poljoprivrede. Bez toga, i najbolje seme i najveća ulaganja biće beskorisni. Stankov kaže da ovogodišnjem kukuruzu više ni kiša ne može značajnije da pomogne – klipovi su spušteni i tu više nema pomoći. Ako se vrućine nastave, kukuruz će se skidati i pre suncokreta, a prinos neće biti veći od dve do tri tone po jutru.
Ostaje pitanje – koliko još ovakvih godina mogu da izdrže srpski poljoprivrednici, i da li će neko konačno čuti njihov vapaj pre nego što bude kasno. Jer kada se zemlja osuši i računi nagomilaju, više nema povratka.
Izvor: Agromedia, 14. avgust 2026.
💬 0 komentara