Zamislite biznis u kome se jedna jedina berba isplati više nego godina rada na zemlji – ali košta sto godina čekanja da priroda nadoknadi štetu. Na egejskom ostrvu Skopelos, grčka policija je presrela grupu italijanskih državljana koji su, kako se sumnja, ilegalno vadili crveni koral iz morskog dna. Zaplenjeni plen procenjen je na oko 800.000 evra, a plan je bio da dragulj završi u Italiji, zemlji koja vekovima drži monopol nad preradom ovog materijala. Ovo nije obična krađa – ovo je pljačka ekosistema koji se ne obnavlja u ljudskom vremenskom okviru.
Zašto je crveni koral vredan više od zlata
Crveni koral nije kamenčić koji se pokupi sa plaže. To je živa kolonija polipa koja raste neverovatno sporo – zrelim formacijama treba i do sto godina da se razviju do veličine koja ima tržišnu vrednost. Kada ga neko izvadi ilegalno, taj deo morskog dna ostaje prazan decenijama, a ceo ekosistem koji se na njemu razvio – gubi dom. Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), koral najvišeg kvaliteta dostiže cenu od oko 5.000 evra po kilogramu, što ga svrstava u red najskupljih prirodnih materijala na svetu.
Zbog toga ne čudi što se oko njega vrti toliko novca. Italijanski grad Tore del Greko, nedaleko od Napulja, decenijama je glavno evropsko čvorište za preradu korala u nakit. Problem je, međutim, što se ilegalno izvađen koral lako „pere" kroz legalne kanale – jednom kada se pretvori u ogrlicu ili prsten, gotovo je nemoguće utvrditi njegovo pravo poreklo. Upravo zato su hapšenja poput ovog na Skopelosu toliko važna – retka su i teška za dokazivanje.
Koral se ne vadi kao šljiva sa grane – to je životinja koja je gradila svoju strukturu vekovima. Svaka ilegalna berba je nepovratan gubitak za ceo Mediteran — Marija Salomidi, grčka istraživačica
Istraga koja otkriva širi problem
Generalna komisija za ribarstvo Mediterana (GFCM) sprovela je od 2020. do 2023. godine opsežno istraživanje populacija crvenog korala u sedam mediteranskih zemalja, uključujući Grčku. Rezultati nisu ohrabrujući – populacije su u padu, a područja na kojima se koral nalazi nisu dovoljno istražena. Grčka istraživačica Marija Salomidi upozorava da morsko dno Grčke još uvek nije u potpunosti mapirano i da postoje velike praznine u znanju o rasprostranjenosti koralnih formacija.
Ona je u razgovoru za grčke medije izjavila da slučaj sa Skopelosa verovatno nije izolovan. To znači da iza ovog hapšenja možda stoji mnogo veća mreža krijumčara koja sistematski prazni morsko dno. A kada se uzme u obzir da je crveni koral vekovima cenjen zbog svoje lepote – pominje se čak i u Ovidijevoj mitologiji, gde je nastao iz krvi Meduze – jasno je da je reč o resursu koji je oduvek budio pohlepu.
Šta ovo znači za nas u Srbiji
Možda se pitate šta grčki koral ima veze sa našom zemljom. Na prvi pogled – ništa. Ali ako pogledamo šire, ova vest je ogledalo problema sa kojim se suočavaju svi koji rade sa prirodnim resursima, pa i naši pčelari. Kada nešto sporo raste i ima visoku vrednost, uvek postoji neko ko će pokušati da to iskoristi na brzinu, bez obzira na posledice.
Isto kao što se koral vadi ilegalno jer donosi ogroman profit, tako se i kod nas dešavaju pokušaji da se priroda iscedi do kraja – bilo da je reč o prekomernoj seči šuma, divljoj eksploataciji lekovitog bilja ili nekontrolisanom korišćenju pesticida koji uništavaju pčele. Svi ti resursi imaju jednu zajedničku osobinu: kada ih jednom izgubimo, ne vraćaju se lako.
Cena koja se ne plaća samo u evrima
Vratimo se na brojke – 800.000 evra je impozantna suma, ali prava cena ovog kriminala je mnogo veća. Svaki ilegalno izvađeni komad korala uništava stanište koje je dom za stotine drugih morskih organizama. To nije samo gubitak za Grčku, već za ceo Mediteran, pa i za ribare koji od mora žive – jer zdrav ekosistem znači i više ribe, a više ribe znači bolji život za obalske zajednice.
Italijani uhapšeni na Skopelosu verovatno nisu ni svesni da njihov „biznis" uništava i njihov sopstveni izvor prihoda. Tore del Greko, grad koji živi od prerade korala, uskoro možda neće imati šta da prerađuje ako se ovakve stvari nastave. I tu dolazimo do suštine – nijedna zarada nije vredna uništavanja onoga što nam je dato na čuvanje.
Urednik Sejo na kraju
Neću da moralizujem, ali jedno mora biti jasno: ovakve vesti nisu samo policijska hronika. One su upozorenje da priroda ima svoje granice i da će svako ko ih proba preći – pre ili kasnije – morati da odgovara. Grčka policija je uradila svoj posao, ali pravi posao tek predstoji – zaštita onoga što još nije uništeno. A to se ne radi hapšenjima, već svešću da neke stvari ne smeju imati cenu.
Izvor: Agro TV, 15. avgust 2026.
💬 0 comments