Dok se Srbija guši u vrelom avgustovskom vazduhu, a vatrogasci već danima gase požare na sve strane, stiže apel koji bi svaki pametan čovek trebalo da prihvati bez rasprave. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputilo je u petak, 15. avgusta, jasnu poruku svim poljoprivrednicima: ne palite strnjiku, ne palite žetvene ostatke, ne palite biljni otpad na njivama i u njihovoj blizini. Zvuči kao banalnost, ali očigledno nije — jer ljudi i dalje pale. I to u uslovima kada je vegetacija suva kao barut, a temperatura ne popušta ni danju ni noću.
U takvom okruženju, kako upozoravaju iz resora, i najmanji plamen može za nekoliko minuta da izmakne kontroli. Ne treba mnogo mašte da se zamisli scenario: vetar, suva trava, jedna iskra — i za pola sata gori pola opštine. To nije apstraktna pretnja, to je scenario koji se već dogodio previše puta širom zemlje.
Suša, vetar i jedna iskra — dovoljno za haos
Nije ovo prvi put da se Ministarstvo oglašava povodom paljenja strnjike. Ali ovaj put kontekst je drugačiji. Širom Srbije već danima gore šume, travnjaci i niske vegetacije. Vatrogasne ekipe su na terenu, a svaki novi požar koji krene sa poljoprivredne parcele znači dodatno opterećenje za ekipe koje su već na ivici snaga. I tu nastaje lančana reakcija: vatra sa njive prelazi na susedne useve, pa na voćnjake, pašnjake, šume. Pa na mehanizaciju, pa na ekonomske objekte, pa na kuće. I na kraju — na ljude.
Zato apel Ministarstva nije puka formalnost. On je, nažalost, poslednja linija odbrane od ljudske nepažnje koja ume da bude skuplja od bilo koje prirodne nepogode. Jer priroda radi po svojim zakonima, ali čovek sa upaljačem u ruci, u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu, može da napravi štetu koja se meri u milionima, a ne u dinarima.
U trenutku kada se širom Srbije suočavamo sa požarima na otvorenom, paljenje strnjike predstavlja opasnost koju niko ne sme da potceni. Jedan plamen može ugroziti useve, mehanizaciju i domove, a pre svega ljudske živote. — prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Spaljivanje nije samo opasno — ono je i glupo
I tu dolazimo do suštine koju mnogi ne razumeju. Paljenje strnjike nije samo protivzakonito — ono je i ekonomski i agronomski kontraproduktivno. Spaljivanjem žetvenih ostataka uništava se organska materija u površinskom sloju zemljišta. Zajedno sa njom odlaze i korisni mikroorganizmi, oni koji čine zemljište živim. Ono što ostaje jeste pepeo, koji na prvi pogled deluje kao "prihrana", ali je u stvari pustoš. Struktura zemljišta se narušava, plodnost opada, a njiva koja je trebalo da hrani naredne godine, ostaje osiromašena.
Žetveni ostaci, dakle, nisu otpad. Oni su potencijalni resurs. Usitnjavanjem i zaoravanjem organska materija se vraća tlu, čime se čuva plodnost i poboljšava sposobnost zemljišta da zadržava vlagu. A u uslovima sve češćih sušnih perioda, koje nam klimatske promene nameću kao novo normalno stanje, baš ta sposobnost zadržavanja vlage postaje ključna. To nije nikakva naučna fantastika — to je osnovna agronomija koju su naši stari znali, a koju smo u poslednjih par decenija uspeli da zaboravimo u ime "brzine" i "prakse".
Mehanizacija, varnica i broj 193
Ministarstvo u saopštenju posebno skreće pažnju na ispravnost mehanizacije. I to s razlogom. U vreme žetve, kada kombajni i traktori rade punom parom, svaka neispravnost, svaka varnica iz auspuha ili električnog kabla može da bude okidač. Zato se savetuje dodatni oprez pri radu na njivama, provera opreme i izbegavanje svakog postupanja koje može izazvati varnicu. Zvuči kao banalnost, ali upravo te banalnosti često budu početak najvećih tragedija.
I da, još jedna stvar. Ako neko i pored svega odluči da zapali strnjiku — to se mora prijaviti. Odmah. Bez oklevanja. Vatrogasno-spasilačkoj jedinici na broj 193 ili policiji na broj 192. Ovi brojevi postoje s razlogom. A oni koji pale strnjiku treba da znaju da to nije samo prekršaj — to je potencijalno krivično delo, pogotovo kada vatra izmakne kontroli i napravi štetu na tuđoj imovini.
Šta ovo znači za poljoprivrednika na terenu
Hajde da budemo iskreni. Svako od nas ko je ikada izašao na njivu posle žetve razume frustraciju. Ostaci slame, kukuruzovine, pleva — sve to smeta, stoji na putu, otežava narednu setvu. I onda se javi ona stara navika: "zapaliću, pa će biti čisto". E, pa neće. Biće čisto na kratko, a prljavo na duže staze. Zemlja koja je izgorela nije čista — ona je bolesna. Treba joj vremena, vode i organskih materija da se oporavi. A to vreme i te materije koštaju mnogo više od bilo kakvog troška usitnjavanja i zaoravanja.
Ono što ministar Glamočić poručuje nije fraza. To je poziv na zdrav razum. "Ne palite strnjiku — sačuvajmo ljude, našu proizvodnju i plodno zemljište", rekao je. I u tim rečima, bez obzira na političku pripadnost ili funkciju, ima suštinske istine koju svaki poljoprivrednik prepoznaje: ako nema zemlje, nema ni hrane. Ako nema ljudi, nema ni poljoprivrede. Ako nema opreza, nema ni budućnosti.
Zato, dok traje ovo pakleno leto, dok su njive suve, a temperatura ne pada, neka svako od nas malo bolje pogleda svoju parcelu. Neka proveri mehanizaciju, neka razmisli o tome kako će zaorati slamu umesto da je zapali. I neka zapamti: vatra ne pravi razliku između onoga ko je prizvao i onoga ko se zatekao na putu. A cena jednog nepromišljenog poteza može biti — sve.
Izvor: Agro TV, 15. avgust 2026.
💬 0 komentara