Ko je rekao da država ne vidi selo? Ovih dana stiže odgovor na to pitanje — i nije onaj na koji smo navikli. Ministarstvo za brigu o selu potpisalo je ugovore sa 13 lokalnih samouprava širom Srbije, a cilj je jasan: da se preduzetnicima u ruralnim sredinama omogući da kupe mašine, alat i opremu koja će im podići produktivnost i proširiti posao. Ne radi se o još jednoj apstraktnoj najavi, nego o konkretnom novcu koji već ima svoje korisnike.
Konkretna pomoć za one koji ostaju na selu
U Palati Srbija ministar Milan Krkobabić svečano je uručio ugovore predstavnicima opština koje su prošle na konkursu, a ukupna suma koju država izdvaja iznosi 40 miliona dinara. Svaka lokalna samouprava može da dobije maksimalno 3,6 miliona, dok pojedinačni preduzetnik može da računa na bespovratna sredstva do 1,2 miliona dinara. To nisu krediti, nema kamate, nema vraćanja — samo podrška da se posao pokrene ili unapredi.
Novac je namenjen za nabavku nove opreme koja će se koristiti u zanatskim, proizvodnim i uslužnim delatnostima, tačno u skladu sa registrovanom delatnošću svakog preduzetnika. Drugim rečima, ne može neko ko se bavi obradom drveta da kupi frižider za meso — pravila su jasna i ciljana. To je važno, jer se ovakve mere često kritikuju zbog rasipanja, a ovde je svaki dinar jasno namenjen.
Ko su dobitnici i šta se krije iza brojki
Lista opština koje su dobile sredstva otkriva i politiku ovog programa. Tu su Prijepolje, Gadžin Han, Bač, Kladovo, Veliko Gradište, Rekovac, Aleksinac, Ražanj, Blace, Vlasotince, Despotovac, Tutin i Titel. Uglavnom su to opštine treće i četvrte grupe razvijenosti — one kojima je ovakva podrška najpotrebnija, jer se tamo najteže živi i radi.
Prema podacima ministarstva, na teritoriji ovih 13 lokalnih samouprava aktivno posluje 5.392 preduzetnika. Najzastupljenije su proizvodne delatnosti, pre svega metaloprerađivačka i drvna industrija, zatim zanatstvo, trgovina i usluge. To nije slučajnost — to su grane koje mogu da zaposle ljude, da zadrže mlade na selu i da stvore vrednost koja ostaje u lokalnoj zajednici.
Kao pogranična opština posebno prepoznajemo značaj ovakve podrške za razvoj naših sela. Nadamo se da će u narednom periodu biti izdvojena i veća sredstva, jer je podrška preduzetnicima i otvaranje mogućnosti za rad jedan od važnih preduslova da mladi ostanu na selu i da tu grade svoju budućnost — Jelena Kovačević, Opština Bač
Ove reči iz Bača nisu puka fraza. Pogranične opštine znaju koliko je teško zadržati ljude kada su granice otvorene i kada je lakše otići preko nego ostati i boriti se. Ovakva podrška, ma koliko delovala skromno u odnosu na potrebe, šalje signal da se o selu razmišlja. A to je prvi korak ka bilo kakvoj promeni.
Konkurs je prošao, a šta se sada dešava
Konkurs je trajao od 13. do 24. jula, a Ministarstvu je stiglo 50 prijava iz 20 okruga. Zanimljiv je podatak da je čak 62 odsto prijava stiglo iz Centralne Srbije — što govori o tome gde je najveća koncentracija sela i preduzetnika kojima je ovakva pomoć potrebna. Od tih 50 prijava, izabrano je njih 13, što znači da konkurencija nije bila mala.
Sada sledi ključni korak: lokalne samouprave koje su potpisale ugovore imaju tačno mesec dana da raspišu javne pozive na svojim teritorijama i da dobijeni novac raspodele preduzetnicima iz svojih sela. To znači da će se u narednim nedeljama na oglasnim tablama opština pojaviti pozivi, a preduzetnici će moći da apliciraju za sredstva. Preporuka je da prate sajtove svojih opština i da pripreme dokumentaciju na vreme, jer rok od mesec dana nije dug.
Šta ovo znači za poljoprivredu i selo u celini
Ovaj program, iako nije direktno poljoprivredni, duboko zadire u ruralnu ekonomiju. Jer kada preduzetnik u selu kupi novu mašinu za obradu drveta ili metala, to ne znači samo da on radi bolje — to znači da i njegovi komšije imaju gde da kupe ono što im treba, da se usluge približavaju selu i da se novac okreće unutar lokalne zajednice. To je multiplikativni efekat koji se ne vidi u prvom mesecu, ali se oseti za godinu ili dve.
Sa druge strane, mora se biti realan. 40 miliona dinara za 13 opština, to je oko tri miliona po opštini. To nije suma koja će transformisati ruralnu Srbiju preko noći. Ali kao prvi korak, kao signal da država prepoznaje problem i da pokušava da ga reši sistemski, ovo ima težinu. Posebno ako se zna da je program prvi put realizovan 2024. godine, kada je sredstva dobilo gotovo 100 preduzetnika iz 14 lokalnih samouprava. Sada je broj opština sličan, ali je suma veća — što znači da se program širi i da se uči na greškama.
Moja poruka preduzetnicima
Ono što mene, kao nekoga ko godinama prati šta se dešava na selu, posebno raduje jeste činjenica da se ovde ne radi o socijalnoj pomoći, nego o podršci radu. Ne deli se novac da bi se preživelo, nego da bi se radilo i zarađivalo. To je suštinska razlika koja čini da ovaj program ima smisla. I zato verujem da će i ovaj krug doneti konkretne rezultate, baš kao što je to bio slučaj sa prethodnim.
Ako ste preduzetnik u nekoj od ovih 13 opština, nemojte da propustite rok. Raspitajte se u svojoj opštini, pripremite dokumentaciju, razmislite koja vam oprema najviše treba. Ovo nije prilika koja se pruža svaki dan — a kada država kaže da daje bespovratno, pametno je da je poslušate. Jer ovakve šanse ne čekaju zauvek.
Selo nije mrtvo. Selo radi, proizvodi i ima potencijal. Ponekad mu samo treba vetar u leđa — a ovaj program je upravo to.
Izvor: Agro TV, 15. avgust 2026.
💬 0 komentara