Kada stočar posegne za senom koje je planirao za januar, to nije dobra vest. To je znak da je situacija na terenu ozbiljnija nego što zvaničnici žele da priznaju. A upravo to se sada dešava širom Evropske unije, gde je suša već primorala proizvođače da mesecima ranije počnu da troše zalihe hrane za stoku. Dok mi ovde u Srbiji prelistavamo vesti o požarima i toplotnim talasima, tamo se već odigrava tiha drama koja će se preliti i na naše dvorište.
Evropa gori, pašnjaci pucaju
Ovo leto u Evropi obeležili su požari, tropski toplotni talasi i nebo bez oblaka. Zvanični podaci pokazuju da je čak 38 odsto teritorije EU izloženo suši, dok je 14,8 odsto obradivih površina i 14,5 odsto šuma zahvaćeno ozbiljnim nedostatkom vode. Kada se ove brojke pretoče u praksu, dobijete sliku koju stočari najbolje razumeju: pašnjaci su suvi, usevi zakržljali, a stoka nema šta da pase.
Francuska, koja je među najvećim proizvođačima kukuruza u EU, očekuje najniži prinos od 1980. godine. To nije samo statistika — to je udarac na celu osnovu stočne hrane, jer kukuruz nije samo ljudska hrana, već i ključna komponenta u ishrani stoke širom kontinenta. Francuski poljoprivredni sindikat „Konfederasion pejzan“ već je podigao uzbunu: gubici zaliha stočne hrane iznose između 30 i 60 odsto, u zavisnosti od regiona.
Stočari već broje štetu
Za proizvođače mleka, situacija je posebno teška. Predsednik federacije proizvođača mleka FNPL Johan Barb kaže da je veliki deo letnje proizvodnje mleka u Francuskoj direktno zavisan od ispaše. Sa isušenim pašnjacima, proizvodnja je već pala za tri do četiri odsto, a to je tek početak.
„Poljoprivrednici već koriste uskladištenu hranu namenjenu jeseni i zimi“, upozorio je Barb. To znači da će, kada dođe prava zima, mnogi ostati bez rezervi. A onda dolazi lančana reakcija: stočari koji se bave proizvodnjom govedine, videći da nemaju čime da prehrane grla, počinju da smanjuju broj stoke. Više mesa na tržištu sada znači pad cena, što dodatno pritiska proizvođače koji su već na ivici.
Španija: vrućina je stigla u maju
Dok Francuska broji gubitke, Španija je imala svoj scenario iz noćne more. Huan Luis Delgado iz poljoprivrednog sindikata ASAJA kaže da su temperature od 32 do 35 stepeni zabeležene već u maju. Rani toplotni talas isušio je pašnjake i smanjio dostupnost vode, a slabi prinosi žitarica u Španiji i drugim zemljama dodatno su podigli troškove stočne hrane.
Da stvar bude gora, ograničenja izvoza povezana sa bolestima životinja vrše dodatni pritisak na cene. Sve to zajedno stvara savršenu oluju za stočare koji već sada moraju da računaju da li će preživeti do proleća.
Nemačka i Irska: različiti pristupi, ista muka
U Bavarskoj su vlasti reagovale konkretno — ublažile su pravila za organska gazdinstva i omogućile im da, zbog „katastrofalnih“ okolnosti, kupuju konvencionalnu stočnu hranu. To je mera koju propisi EU predviđaju, ali koja se retko koristi. Činjenica da su je Nemci aktivirali govori o težini situacije.
Irska, s druge strane, još uvek procenjuje razmere problema. Ministar poljoprivrede Martin Hejdon zatražio je od poljoprivrednika da proračunaju svoje potrebe za zimu, a eventualne mere zavisiće od rezultata procene koji se očekuju krajem meseca. Dok oni broje, vreme prolazi, a pašnjaci se ne oporavljaju.
\nPotrebni su nam i plan za vanredne situacije i investicioni plan kako bi se sprečilo zaostajanje evropske poljoprivrede i ojačala njena otpornost — Luk Verne, generalni sekretar istraživačkog centra Farm Jurop
\n
Šta ovo znači za nas u Srbiji
Dok gledamo ove brojke iz EU, lako je reći — to je njihov problem. Ali poljoprivreda ne poznaje granice kada su cene u pitanju. Kada Francuska i Španija imaju manje kukuruza i stočne hrane, to se preliva na svetsko tržište, pa i na naše. Cene stočne hrane kod nas već prate evropske trendove, a svaki poremećaj u EU znači i pritisak na naše proizvođače.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da ovo nije jednokratna pojava. Suše postaju sve češće i intenzivnije, a evropska poljoprivreda, pa i naša, još uvek nije spremna za taj scenario. Sistem navodnjavanja, otpornije sorte, bolje upravljanje zalihama — sve to nije luksuz, već nužda. Verne iz Farm Juropa to najbolje formuliše: potreban je i plan za vanredne situacije i investicioni plan.
Naši stočari već godinama upozoravaju na problem suše, a država odgovara ad hoc merama. Ovaj put, Evropa nam pokazuje šta se dešava kada se problem ignoriše do trenutka kada postane katastrofa. Zimske zalihe koje se troše u avgustu znače prazne štale u februaru.
Zato, dok čitamo vesti o suši u EU, trebalo bi da se zapitamo — koliko smo mi spremni za sledeću sušu kod nas? Jer ona ne pita za dozvolu, a stoka ne može da čeka.
Izvor: Agro TV, 15. avgust 2026.
💬 0 komentara