Sve što ste znali o subvencijama u poljoprivredi – bacite u staro đubre. Ministar Dragan Glamočić je prošle nedelje, dok se većina gazda još oporavljala od sušnog leta, bacio bombu koja će odjekivati godinama. Sistem podsticaja se korenito menja, a prvi udarci stižu odmah po usvajanju nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. Ukratko: država više neće deliti pare samo zato što neko ima zemlju. Hoće da vidi šta je od te zemlje napravio.
Zašto baš sada?
Poslednjih petnaestak godina srpska poljoprivreda živela je na dva koloseka. S jedne strane, direktna davanja po hektaru – koja su kritikovana jer podstiču pasivno držanje zemlje, a ne proizvodnju. S druge, investicione mere koje su uvek kasnile, bile zakomplikovane i nedostupne manjim gazdinstvima. Rezultat? Izvoz sirovina, niske otkupne cene, selo koje stari. Glamočić je u intervjuu za Politiku jasno rekao da promena modela ne znači smanjenje ukupnog novca za poljoprivredu – naprotiv, agrarni budžet ove godine broji više desetina milijardi dinara. Ali svaki dinar mora da proizvede veći efekat.
„Sledeća faza agrarne politike mora biti više okrenuta investicijama, preradi, tehnologiji i dodatoj vrednosti. Ne govorimo o smanjenju podrške poljoprivredi. Govorimo o tome da svaki dinar podrške mora da proizvede veći efekat“, izjavio je ministar.
Šta se konkretno planira?
Nova Strategija nije mrtvo slovo na papiru. Ona predviđa reformu celog sistema podsticaja. Prioriteti se pomeraju sa površine na proizvod, sa zemlje na pogon. Planirane mere uključuju snažniju investicionu podršku – kako za primarnu proizvodnju, tako i za preradu. Zatim modernizaciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, što je možda i najveća rana srpske poljoprivrede. Tu su i programi za uređenje pijaca i podsticanje formiranja proizvođačkih organizacija.
Posebno je zanimljiva najava institucionalnih novina. Glamočić pominje mogućnost uvođenja ombudsmana za hranu. Zamišljen je kao telo koje bi trebalo da uredi odnose između svih aktera u lancu – od njive do trpeze. U zemlji gde su otkupne cene često na milost i nemilost velikih trgovinskih lanaca, ovo bi moglo da bude više od puke formalnosti.
Ne govorimo o smanjenju podrške poljoprivredi. Govorimo o tome da svaki dinar podrške mora da proizvede veći efekat — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Šta ovo znači za poljoprivrednike?
Evo gde dolazimo do suštine. Ako ste gazda koji obrađuje pedeset hektara i živi od subvencija plus otkupa pšenice po minimalnoj ceni – ova vest nije dobra. Ako ste, s druge strane, neko ko je već uložio u plastenike, sisteme za navodnjavanje, hladnjaču ili prerađivački pogon – ovo je potvrda da ste na pravom putu.
Promena modela znači da će država više ceniti ulaganje nego posedovanje. To je logično, ali i bolno. Jer ogroman broj srpskih gazdinstava nema kapital za ozbiljne investicije. Oni su navikli na male, sigurne pare po hektaru. Sada im poručuju: ako hoćeš veću podršku, moraš da pokažeš šta si uradio.
Naravno, ostaje pitanje kako će se to sprovesti. Konkursi za investicione podsticaje u Srbiji su često bili toliko birokratizovani da su mali proizvođači odustajali i pre nego što su krenuli. Ako nova strategija ne donese i pojednostavljenje procedura, ostaće samo lepa priča.
Analiza: između namere i izvršenja
Ono što ministar najavljuje jeste zaokret ka modernoj, tržišno orijentisanoj poljoprivredi. To je jedini put ako želimo da izvozimo više od sirovina i da naši proizvodi imaju cenu koja pokriva troškove. Ali u Srbiji je jaz između strategije i realizacije često bio ogroman.
Setimo se samo najava o masovnom podizanju voćnjaka, o podsticajima za organsku proizvodnju, o sistemima za navodnjavanje – svega je bilo, ali na terenu se malo promenilo. Problem nije u ideji, već u izvršenju. Ko će kontrolisati gde je otišao novac? Kako će se sprečiti zloupotrebe? Hoće li mali proizvođači imati pristup informacijama i administrativnu podršku da konkurišu?
Ombudsman za hranu zvuči dobro, ali samo ako dobije stvarna ovlašćenja. Ako bude još jedna institucija bez zuba, onda je to samo još jedan trošak.
Sa druge strane, pomeranje ka investicijama i preradi je jedini način da se zaustavi egzodus iz sela. Mladi neće ostati na zemlji ako jedina perspektiva bude subvencija od trideset hiljada dinara po hektaru. Hoće ako vide da mogu da izgrade posao, da prerađuju, da izvoze.
Ova najava je, u suštini, priznanje da dosadašnji model nije doneo željene rezultate. A to je, za početak, iskrenost koju retko viđamo od nosilaca vlasti.
Zaključak je jednostavan: ono što je najavljeno jeste prava stvar. Ali poljoprivrednici su naučili da ne veruju rečima. Videćemo kroz konkretne uredbe, rokove i iznose. Do tada, ovo ostaje obećanje. A obećanja, zna se, ne mogu da se poseju.
Izvor: Agro News, 15. avgust 2026.
💬 0 comments