U petak 14. avgusta, ispred zgrade Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, radnici su održali jednosatni štrajk upozorenja. Nisu tražili mnogo – samo da država hitno reaguje, da se smeni rukovodstvo i da poništi otkaz čoveku koji je javno progovorio o problemima. Iza ove priče krije se mnogo više od sindikalnog spora. Na kocki je budućnost domaćeg semenarstva, a time i prehrambena nezavisnost Srbije.
Hram poljoprivredne nauke na ivici propasti
Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu decenijama je bio sinonim za vrhunsko domaće semenarstvo. Njegove sorte i hibridi krčili su put srpskoj poljoprivredi, od soje do kukuruza, od pšenice do suncokreta. Danas, kako kažu sami zaposleni, taj institut je finansijski devastiran, a radnici mesece čekaju plate. Nekadašnji hram poljoprivredne nauke doveden je na rub propasti.
Ovo nije samo priča o jednoj ustanovi. Ovo je simptom sistemskog problema koji pogađa čitav sektor domaćeg semenarstva. Dok strane kompanije osvajaju tržište, a uvoz semena dostiže alarmantne nivoe, domaći instituti gube tlo pod nogama. Štrajk u Novom Sadu samo je vrh ledenog brega.
Četiri zahteva i jedan otkaz
Radnici su izneli četiri konkretna zahteva. Prvi je poništavanje otkaza Draganu Pantoviću, predsedniku Sindikalne organizacije Instituta. Drugi je hitna finansijska pomoć države radi konsolidacije ustanove. Treći je donošenje strateških odluka koje bi omogućile očuvanje Instituta kao jedne od vodećih domaćih semenskih kuća. Četvrti je smena rukovodstva.
Pantović je dobio otkaz nakon što je, kako kaže, godinama upozoravao na probleme. Prema njegovim rečima, Institut je finansijski iscrpljen, zaposleni su ostajali bez plata, a nedostaju i sredstva za organizaciju proizvodnje. Njegov otkaz, smatra, pokušaj je da se problemi potisnu iz javnosti.
Nekada hram poljoprivredne nauke u Srbiji i šire, danas je finansijski devastiran i doveden na rub propasti — Dragan Pantović, predsednik Sindikalne organizacije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
Zaposleni su se ranije obraćali Vladi Srbije, predsedniku Republike, skupštinskom Odboru za poljoprivredu, poslaničkim grupama i Državnoj revizorskoj instituciji. Problemi, međutim, nisu rešeni. Sada ponovo pozivaju nadležne institucije, pre svega državu, da se uključe i obezbede uslove za očuvanje Instituta i domaće semenske proizvodnje.
Uvoz semena – 75 odsto zavisnosti
Jovica Vasin, jedan od zaposlenih, izneo je zabrinjavajuće podatke. Prema njegovim procenama, Srbija trenutno uvozi oko 75 odsto semena. To znači da od četiri zrna koja se poseju u srpsku zemlju, tri dolaze iz inostranstva. Ovakva zavisnost od uvoza, upozorava Vasin, može predstavljati ozbiljan rizik u slučaju većih geopolitičkih poremećaja.
Domaće semenarstvo i rad domaćih instituta poslednjih godina ozbiljno su oslabljeni pod pritiskom uvoza i stranih kompanija. Istovremeno se smanjuje zastupljenost domaćih sorti i hibrida. Ako se ovaj trend nastavi, Srbija bi mogla da izgubi ne samo Institut, već i sposobnost da samostalno proizvodi seme za svoje potrebe.
Šta ovo znači za poljoprivrednike?
Za poljoprivrednika na terenu, ova vest nije samo još jedna sindikalna priča. Seme je osnov proizvodnje. Ako domaći instituti nestanu, poljoprivrednici će ostati prepušteni stranim kompanijama koje diktiraju cene i uslove. Već sada se suočavamo sa situacijom gde cene semena rastu, a kvalitet nije uvek prilagođen našim uslovima.
Ono što posebno brine jeste pitanje prehrambene nezavisnosti. Ako Srbija uvozi tri četvrtine semena, šta se dešava kada dođe do krize, bilo da je reč o pandemiji, ratu ili klimatskim poremećajima? Domaći instituti nisu samo naučne ustanove – oni su strateški resurs nacionalne bezbednosti.
Sa druge strane, postavlja se pitanje odgovornosti rukovodstva. Kako je moguće da jedna od vodećih semenskih kuća u regionu dospe u ovakvo stanje? Ko je dozvolio da se finansije toliko iscrpe, a da država ne reaguje? Ovo nije samo pitanje lošeg menadžmenta, već i sistemskog propusta u agrarnoj politici.
Zaposleni su jasno poručili: traže smenu rukovodstva i hitnu finansijsku pomoć. Bez toga, Institut neće moći da preživi. A bez Instituta, domaće semenarstvo gubi svog najvažnijeg čuvara.
Ovo je trenutak kada država mora da pokaže da li joj je stalo do domaće poljoprivrede ili će dozvoliti da još jedan stub srpske nauke i proizvodnje bude srušen. Reči su jeftine, akcije su jedino što broji. Ako se ništa ne promeni, uskoro ćemo možda jesti hleb od uvoznog semena, ali ćemo plaćati domaću cenu.
Izvor: Agro News, 15. avgust 2026.
💬 0 komentara