Dok ribari na keju posmatraju ogoljene obale Dunava, pitanje koje sve više zabrinjava nije samo koliko će reka pasti, već i šta se u toj vodi krije. Rekordno nizak vodostaj doneo je sa sobom ono što niko nije želeo da čuje – preporuku da se dunavska riba u ovom periodu ne konzumira. Iza suve statistike krije se ozbiljan zdravstveni rizik.
Zavod za javno zdravlje iz Novog Sada, na osnovu analiza uzoraka vode, jasno je poručio – riba iz Dunava trenutno nije bezbedna. Razlog? Povećana koncentracija koliformnih bakterija koje potiču iz otpadnih voda. Veliki gradovi, nažalost, i dalje ispuštaju neobrađene vode direktno u reku, a Dunav, koji inače ima izuzetnu moć samoprečišćavanja, sada je nemoćan.
Kada reka izgubi bitku sa otpadom
Ljubomir Pejčić iz Ribolovačkog saveza Vojvodine ne okoliša: „Ni ja ne bih konzumirao redovno u ovom periodu ribu iz Dunava." Njegove reči nisu puka opreznost – one su utemeljene na konkretnim podacima. Kada je vodostaj normalan, ogromna količina vode razblažuje zagađivače. Sada, kada je protok višestruko manji, ista količina otpadnih voda koncentriše se u znatno manjoj zapremini.
Rezultat je jasan: koncentracija koliformnih bakterija i drugih štetnih materija višestruko je veća nego u uobičajenim uslovima. Ove bakterije, koje potiču iz fekalnog zagađenja, mogu izazvati ozbiljne crevne infekcije, posebno kod osetljivih grupa – dece, starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da se u Dunav, bez ikakvog tretmana, izlivaju otpadne vode iz velikih urbanih sredina. To nije nova pojava, ali u uslovima ekstremno niskog vodostaja, posledice postaju direktno merljive.
Dunav ima veliku moć samoprečišćavanja, međutim sad, u ovoj situaciji, kada je neuporedivo manji protok i količina vode, a količina otpadnih voda koje se izlivaju je ista kao i uobičajeno, onda je povećana koncentracija koliformnih bakterija — Ljubomir Pejčić, Ribolovački savez Vojvodine
Šta ovo znači za ribare i potrošače?
Ovo nije samo apstraktna preporuka zdravstvenih institucija. Za ribare koji žive od Dunava, ovo je direktan udarac na egzistenciju. Sezona ribolova je u jeku, a potražnja za svežom rečnom ribom tradicionalno je velika. Sada, umesto da iznose ulov na pijacu, primorani su da ga bacaju nazad ili da čekaju bolje dane.
Sa druge strane, potrošači su ostavljeni u nedoumici. Kome verovati? Ribaru na keju koji tvrdi da je njegova riba „od uvek ista", ili zvaničnim preporukama? Odgovor je, nažalost, jasan – kada Zavod za javno zdravlje izađe sa ovakvim upozorenjem, nema mesta improvizaciji. Koliformne bakterije se ne vide golim okom, a ni termička obrada ne garantuje potpunu sigurnost ako je kontaminacija visoka.
Stručnjaci apeluju na građane da preporuku shvate ozbiljno i da sačekaju povoljnije uslove, odnosno nove rezultate analiza kvaliteta vode. To znači da će se riba iz Dunava ponovo naći na tanjirima tek kada vodostaj poraste i kada analize pokažu da je rizik prošao.
Analiza: Ovo nije samo problem Dunava
Ova situacija je simptom jednog mnogo dubljeg problema – sistemskog zagađenja površinskih voda u Srbiji. Dunav je samo najveća reka, ali ista priča se ponavlja na Savi, Tisi, Moravi i manjim vodotocima. Otpadne vode iz gradova i industrije, bez adekvatnog prečišćavanja, završavaju tamo gde ne bi smele.
Za poljoprivrednike koji koriste rečnu vodu za navodnjavanje, ovo je dodatni signal upozorenja. Ako je voda toliko zagađena da riba nije bezbedna za jelo, šta je sa usevima koji se zalivaju istom tom vodom? Koliformne bakterije mogu kontaminirati povrće koje se jede sveže, a posledice po zdravlje su iste.
Ovo nije prvi put da se suočavamo sa ovakvim problemom, ali sada, sa klimatskim promenama koje donose sve duže sušne periode i niže vodostaje, situacija će se samo pogoršavati. Reke više ne mogu da „pojedu" onoliko zagađenja koliko im mi svakodnevno isporučujemo.
Zaključak: Priroda ima svoje granice
Dok se ne reši problem ispuštanja neobrađenih otpadnih voda, Dunav će u ovakvim ekstremnim uslovima ostati rizik. Nema tu lake solucije – ni „dobra riba" ni „uvek je bilo tako" ne mogu da zamene činjenicu da su bakterije tu i da ih laboratorijske analize potvrđuju.
Za sada, jedino ispravno je poslušati struku. Riba iz Dunava sačekaće bolje dane, a mi ćemo, nadam se, izvući pouku. Jer, kako je rekao Pejčić – Dunav ima veliku moć samoprečišćavanja, ali čak i ta moć ima svoju granicu. Mi smo je ovog leta osetili na sopstvenoj koži.
Izvor: Agro TV, 16. avgust 2026.
💬 0 komentara