Kad vam pošiljka od 860 tona borovnice i maline krene ka Engleskoj, Španiji, Poljskoj i Holandiji, svaki kilogram nosi teret proverene proizvodnje. Ali kad se u 25 od 500 uzetih uzoraka svežeg voća pronađu nedozvoljena sredstva za zaštitu bilja, pitanje je – koliko je taj teret zapravo težak, i ko će ga platiti? Fitosanitarna inspekcija je u prvoj polovini godine obavila kontrolu pošiljki namenjenih izvozu, a rezultati su, blago rečeno, alarmantni. Jer svaki dvadeseti uzorak koji je pao na testu znači ne samo vraćenu robu, nego i poljuljano poverenje na tržištima koja su nam jedva otvorila vrata.
Šta se krije iza brojke od 25 uzoraka
U Srbiji se voće gaji na oko 200.000 hektara, a ove godine očekuje se rod između 1,5 i 1,6 miliona tona. To je, kako kaže prof. dr Zoran Rajić, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, znatno veći rod nego prošle godine. Prošle godine izvoz voća doneo je 807 miliona evra – nije mala stvar. Ali kad se od 500 kontrolisanih uzoraka kod 25 utvrdi prisustvo nedozvoljenih pesticida, to je pet odsto. Pet odsto pošiljki koje ne smeju preći granicu. Pet odsto potencijalne zarade koja ode u vetar, ili još gore – u spaljivanje.
Ivan Tomašević iz Uprave za zaštitu bilja podseća na ono što mnogi voćari pokušavaju da zaborave: preko evropskog sistema brzog uzbunjivanja stižu informacije o neusaglašenostima. U pojedinim pošiljkama tokom 2023. godine utvrđeno je prisustvo hlorpirifosa – aktivne materije koja je zabranjena i u EU i u Srbiji. To nije neki novi, nepoznat pesticid. To je sredstvo koje je van upotrebe već godinama. A opet, nađe se u voću koje ide na izvoz.
Proizvođači moraju da koriste preparate u skladu sa propisima i zahtevima tržišta na koje izvoze — Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku
Problem nastaje kada se sredstva za zaštitu bilja koriste mimo preporuka – u većim količinama ili bez poštovanja karence. To nije stvar neznanja, nego, po svemu sudeći, nemara ili kalkulacije. Jer kad vam je rod veliki, a cene na tržištu pritisnute, lako je posegnuti za jačim sredstvom, pa makar i zabranjenim. Samo što posledice ne snosite samo vi.
Kako izgleda put do zelene liste
Primer šabačkih sela Ribari i Mehovine pokazuje da se može i drugačije. Odatle je ove godine u Englesku, Španiju, Poljsku i Holandiju izvezeno oko 860 tona voća. Da bi dospeli na takozvanu zelenu listu odobrenih dobavljača evropskih trgovinskih lanaca, proizvodnja se prati praktično tokom čitave sezone. Voćar Milan Rašić objašnjava za RTS da sezona počinje analizom zemljišta, dok se tokom vegetacije obavljaju dve do tri analize lista kako bi se pratilo stanje biljaka i pravilno određivala ishrana i zaštita.
To nije jeftino, nije jednostavno i zahteva disciplinu. Ali kad jednom uđete u taj sistem, vaša roba ima prolaz. Sa druge strane, oni koji preskaču korake – plaćaju. I to ne samo oni. Jer kad se jedna pošiljka vrati sa granice, cela zemlja dobija crvenu tačku u sistemu brzog uzbunjivanja. Sledeći put vašu borovnicu, malinu ili jabuku proveravaće sa duplo više sumnje.
Analiza: Ovo nije samo problem izvoza, nego i uvoza
Pojačane su i kontrole uvoza svežeg i smrznutog voća. Od početka godine u 14 pošiljki utvrđen je nivo sredstava za zaštitu bilja iznad dozvoljenih vrednosti. To znači da ni ono što stiže kod nas nije bez greške. Ali dok uvozne pošiljke jednostavno vratimo, naše izvozne pošiljke ostavljaju trag na ugledu cele poljoprivrede.
Ono što me, kao nekoga ko prati agrarnu politiku decenijama, najviše brine jeste upravo taj jaz između onih koji su ušli u sistem kontrole i onih koji to izbegavaju. Na jednoj strani imamo primere poput Ribara i Mehovine – gde se svaki korak prati, gde su analize obavezne, gde se voće prodaje po višim cenama. Na drugoj strani imamo voćare koji i dalje koriste hlorpirifos, iako je zabranjen. I onda se pitamo zašto nam EU postavlja sve strože uslove.
Pošiljke koje ne ispunjavaju propisane uslove ne mogu da budu stavljene u promet – vraćaju se ili se uništavaju na bezbedan način. To je zakon. Ali cena tog uništavanja nije samo u izgubljenom voću. To je izgubljeno poverenje. A poverenje se ne vraća tako lako.
Zato, kad vidite brojku od 25 uzoraka od 500, nemojte pomisliti – pa to je samo pet odsto, nije strašno. To je pet odsto previše. Jer na evropskom tržištu, gde se svaki trag pesticida meri u delićima miligrama, pet odsto neproverenih pošiljki može da zatvori vrata za celu godinu.
Srbija ima potencijal da bude ozbiljan izvoznik voća. Rod je dobar, cene su relativno stabilne, a tržište je gladno kvaliteta. Ali kvalitet se ne dobija slučajno. On se planira, kontroliše i dokazuje. Svaki voćar koji misli da može da prođe sa jeftinijim pesticidom ili kraćom karencom – vara se. I ne vara se samo on, vara celu granu.
Zato je ova vest, iako na prvi pogled suva i statistička, zapravo poziv na buđenje. Fitosanitarna inspekcija radi svoj posao. Laboratorije rade svoj. A voćari moraju da shvate – put do evropskog kupca vodi isključivo preko pošteno odrađene proizvodnje. Sve ostalo je rizik koji ne vredi preuzimati.
Izvor: Agro News, 16. avgust 2026.
💬 0 komentara