Nova pravila za GMO: Amerika pooštrava označavanje, Evropa otvara vrata CRISPR-u – šta to znači za srpskog ratara?

Zamislite da ste proizvođač kukuruza u Vojvodini, a vaš rod završava u čipsu koji se prodaje u Njujorku. Ili pak u pšeničnom brašnu koje odlazi u Nemačku. Dok vi birate seme, na dva kontinenta istovremeno se pišu nova pravila koja će odlučivati o tome da li će vaš proizvod moći da pređe granicu. Amerika je upravo presudila da visokoprerađena hrana mora jasno da pokaže svoje GMO poreklo, dok Evropa uvodi dve kategorije za biljke dobijene CRISPR tehnologijom. Obe promene stupaju na snagu do 2028. godine – a to je upravo vreme koje imate da se pripremite.

Dva kontinenta, dve filozofije

Američki sud je doneo odluku koja će promeniti način na koji se označava genetski modifikovana hrana u Sjedinjenim Državama. Centar za bezbednost hrane (Center for Food Safety) tužio je Ministarstvo poljoprivrede (USDA) tvrdeći da postojeći Nacionalni standard za označavanje bioinženjerske hrane ima preveliku rupu. Naime, visokoprerađeni proizvodi – poput rafinisanog kukuruznog ulja, šećera od šećerne repe ili sirupa od kukuruza – bili su izuzeti od obaveznog označavanja jer se u njima ne može lako detektovati genetski modifikovani materijal. Procenjuje se da je na taj način čak sedamdeset odsto sastojaka GMO porekla ostajalo neobeleženo.

Sud je presudio u korist tužilaca i naložio USDA da revidira standard. Ministarstvo ima rok do 2028. godine da izmeni pravila, a zahtev za odlaganje do 2029. godine je odbijen. To ne znači da će svaki prerađeni proizvod odjednom dobiti GMO oznaku – USDA tek treba da definiše kriterijume, uključujući i pitanje da li će označavanje zavisiti od mogućnosti otkrivanja genetski modifikovanog materijala u gotovom proizvodu.

Sa druge strane Atlantika, Evropska unija je 17. juna 2026. godine usvojila novi regulatorni okvir za biljke dobijene novim genomskim tehnikama – NGT, među kojima je najpoznatiji CRISPR. Pravila su stupila na snagu 16. jula, ali će se primenjivati tek od 17. jula 2028. godine. Do tada ostaje na snazi stari GMO režim.

Šta je CRISPR, a šta klasični GMO?

Da bismo razumeli šta se menja, moramo napraviti razliku između tri načina dobijanja novih sorti. Kod klasičnog oplemenjivanja ukrštaju se biljke i kroz više generacija bira potomstvo sa željenim osobinama. Kod klasičnog GMO-a moguće je uneti gen iz organizma sa kojim biljka prirodno ne može da se ukršta – takve transgene biljke i dalje ostaju pod strogim GMO pravilima EU.

CRISPR i srodne tehnike omogućavaju preciznu promenu određenog dela DNK. U nekim slučajevima nije potrebno unošenje stranog genetskog materijala, već se menja postojeći genom biljke. Rezultat može biti promena koja je mogla da nastane prirodnom mutacijom ili klasičnim oplemenjivanjem, ali se do nje dolazi brže i preciznije.

Zamislite sortu pšenice koja daje visok prinos, ali je osetljiva na bolest. CRISPR može da se upotrebi za ciljanu promenu dela genoma odgovornog za tu osetljivost – bez unošenja stranog genetskog materijala.

\n

Ovo nije više pitanje da li je biljka genetski menjana, već kojom metodom, u kojoj meri i kakva pravila za nju važe. Poljoprivrednici će morati da budu informisaniji nego ikada ranije. – iz analize portala mojegazdinstvo.rs

\n

Dve kategorije novih biljaka

Novi evropski okvir deli NGT biljke u dve kategorije. U kategoriju NGT-1 spadaće biljke sa genetskim promenama koje su mogle da nastanu prirodno ili konvencionalnim oplemenjivanjem. One će morati da prođu zvaničnu proveru, ali će se nakon potvrde tretirati kao konvencionalne biljke – ne kao klasični GMO.

Hrana proizvedena od biljaka iz kategorije NGT-1 neće morati da nosi GMO oznaku. Seme i drugi reproduktivni materijal, međutim, biće označeni oznakom „NGT-1“, a podaci će biti dostupni u javnim bazama. To znači da će poljoprivrednici moći da znaju kakav setveni materijal kupuju.

Kategorija NGT-2 obuhvatiće biljke sa složenijim genomskim izmenama. Za njih će biti potrebni procena rizika i odobrenje, a proizvodi će podleći pravilima sledljivosti i GMO označavanja. U ovu grupu spadaće i NGT biljke napravljene da budu tolerantne na herbicide ili da proizvode poznatu insekticidnu supstancu.

Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu?

Evropska komisija očekuje da će nova pravila ubrzati razvoj biljaka otpornijih na sušu, visoke temperature, bolesti i štetočine. Cilj je dobijanje sorti koje daju stabilnije prinose i zahtevaju manje vode, pesticida ili đubriva. Za srpske ratare koji se bore sa klimatskim promenama i rastućim troškovima proizvodnje, ovo zvuči kao dobra vest.

Ali postoji kvaka. Srbija nije članica EU, ali je značajan izvoznik poljoprivrednih proizvoda na evropsko tržište. Ako naše seme ili gotovi proizvodi budu sadržali NGT biljke koje nisu registrovane u EU, mogli bi da naiđu na carinske barijere ili zahtev za dodatnom sertifikacijom. Sa druge strane, ako ostanemo samo na klasičnom oplemenjivanju, rizikujemo da zaostanemo u tehnologiji i prinosima.

Američko tržište je druga priča. Pooštravanje označavanja u SAD moglo bi da utiče na uvoznike hrane iz Srbije koji koriste GMO sastojke – ali i na naše proizvođače koji izvoze prerađevine. Veća transparentnost znači i veće troškove za proizvođače, ali i veće poverenje potrošača.

Autorski stav: Vreme je za odluku

Ono što vidim iz ugla urednika koji prati agrarnu politiku već decenijama jeste da Srbija ne može više da sedi na dve stolice. Ako želimo da izvozimo u EU, moramo da pratimo njihova pravila – uključujući i nova pravila za NGT biljke. Ako želimo da budemo konkurentni na svetskom tržištu, moramo da uložimo u istraživanje i primenu novih tehnika oplemenjivanja.

Ključno pitanje više nije samo da li je biljka genetski menjana, već kojom metodom, u kojoj meri i kakva pravila za nju važe. Poljoprivrednici u Srbiji moraju da budu spremni – ne samo da razumeju ove promene, već i da odluče koje će seme sejati 2028. godine. Jer do tada, stari režim je i dalje na snazi, ali sat otkucava.

Izvor: Agromedia, 16. avgusta 2026.