Obnovljen Dom kulture u Vražogrncima: Kad selo dobije mesto za život, a ne samo za preživljavanje

Dok u mnogim selima Srbije domovi kulture zjape prazni, prozori im zazidani daskama, a nekadašnja okupljališta postaju ruglo naselja, u Vražogrncima kod Aleksandrovca odlučili su drugačije. U hladu viševekovnog zapisa, ispred sveže okrečenog Doma kulture, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorio je četvrte po redu „Miholjske susrete sela“. I to nije bilo tek puko otvaranje još jedne manifestacije – bio je to znak da selo još uvek ima snage da se bori za život.

Ministar je poručio ono što svaki čovek sa sela već zna, ali retko čuje od države: selo je živo kad meštani imaju gde da se okupe. Kad imaju prostor gde se stare i mlade generacije susreću, gde se planiraju poslovi i neguju običaji. A upravo je Dom kulture u Vražogrncima, obnovljen sa dva miliona dinara iz budžeta Ministarstva za brigu o selu, postao taj prostor.

Zašto je ovo važno sada, a ne samo za arhivu

U vreme kada se iz dana u dan brojimo se sa crnim statistikama iseljavanja, kada škole u selima ostaju bez đaka, a zadruge bez članova, ovakve vesti deluju kao kap vode u pustinji. Ipak, one su više od toga – one su dokaz da sistem funkcioniše kada se sredstva usmere tamo gde su najpotrebnija. Opština Aleksandrovac kroz programe Ministarstva za brigu o selu do sada je dobila ukupno 36 miliona dinara. Nije to malo, nije ni puno, ali je vidljivo: obnovljen je Dom kulture, useljeno 15 seoskih kuća, pomognut rad zadruge, kupljen minibus za prevoz seoskog stanovništva.

Manifestacija „Miholjski susreti sela“ okupila je meštane i učesnike iz više sela Župe. Program je bio šarenolik: likovna kolonija, izložba etno proizvoda, takmičenje u pripremi lovačkog gulaša, narodni višeboj, turnir u stonom tenisu, malo fudbala i bogat kulturno-umetnički program. Sve ono što selo čini selom – ne samo rad, nego i praznik.

Selo je živo kad meštani imaju gde da se okupe i druže. Kada u selu imate obnovljen Dom kulture, kada su tu i stari i mladi, složni i rešeni da rade zajedno na boljitku svog mesta, uspeh ne može da izostane — Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu

Šta se zapravo desilo u Vražogrncima

Dom kulture u ovom selu bio je, kako to obično biva, star i zapušten objekat. Sada je, kako kaže predsednica opštine Jelena Paunović, uređen u funkcionalan prostor. Sredstva od dva miliona dinara utrošena su za građevinsko-zidarske i stolarske radove, sređivanje podova, nabavku nameštaja i opreme – stolova, stolica, klima-uređaja, LED panela i audiovizuelne opreme. Nije to nebo, ali je dovoljno da prostor ponovo služi ljudima.

Ono što je posebno važno jeste kontinuitet. Ovo nije jednokratna akcija, već deo šireg programa koji u selima Aleksandrovca traje već godinama. Pored obnove Doma kulture, kroz program useljavanja u seoske kuće u selo su dovedene nove porodice, a minibusom se stanovnici prevoze do grada. Sve to zajedno stvara uslove da ljudi ostanu – ili da se vrate.

Predsednica opštine Jelena Paunović istakla je da su ovakvi prostori važni jer čuvaju zajedništvo i daju selu novu energiju. Nije to fraza – u selima gde nema kafane, prodavnice, autobuske stanice, Dom kulture postaje poslednje utočište društvenog života. A bez društvenog života, selo umire.

Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije

Neko će reći: šta ima veze obnovljen Dom kulture sa poljoprivredom? Ima, i to puno. Poljoprivreda nije samo setva i žetva, mleko i meso. Poljoprivreda su ljudi. A ljudi ne ostaju tamo gde nema života. Ako mladi u selu nemaju gde da izađu, da se druže, da organizuju turnir u malom fudbalu ili takmičenje u kuvanju gulaša – otići će u grad. Sa njima odlaze i znanje, radna snaga, budućnost.

Zato je svaki dinar uložen u seosku infrastrukturu – bilo da je to Dom kulture, vodovod, put ili minibus – u stvari ulaganje u opstanak poljoprivredne proizvodnje. Bez ljudi nema ni gazdinstava, ni zadruga, ni izvoza. Ovakvi projekti su temelj na kome se gradi održivost sela.

Naravno, 36 miliona dinara za jednu opštinu nije rešenje za sve. Potrebno je mnogo više, i to sistematski, a ne ad hoc. Ali Vražogrnci su pokazali da se i sa relativno skromnim sredstvima, uz dobru volju i saradnju lokalne samouprave i države, može napraviti razlika. Pitanje je samo koliko će još sela čekati na svoja dva miliona.

Poslednja reč urednika

Miholjski susreti u Vražogrncima nisu samo lepa priča za medije. Oni su ogledalo onoga što selo u Srbiji može biti – ako država shvati da briga o selu nije socijalna pomoć, već strateško ulaganje. Dokle god budemo imali ovakve primere, imaćemo i razloga za nadu. Ali dokle god budu ostali samo primeri, a ne pravilo – selo će nastaviti da se gasi. A sa njim i naša poljoprivreda.

Izvor: Agro TV, 16. avgusta 2026.