Kad je jutros u devet sati prvi traktor stao na put između Novog Sada i Zrenjanina, kod Aradca, nije to bila samo blokada – bio je to signal da je staklo čaše prelilo. Poljoprivrednici i stočari iz Vojvodine izašli su na asfalt sa jasnom porukom: dosta je čekanja. Suša je uništila prinose, otkupne cene su na dnu, a država, kako kažu, i dalje ćuti. Protest je najavljen kao petočasovni, od devet do četrnaest sati, a organizatori poručuju da je ovo samo upozorenje.
Zašto baš sada i zašto ovde
Ovo nije prvi put da poljoprivrednici blokiraju puteve u Vojvodini, ali ovaj protest ima specifičnu težinu. Poslednja dva meseca bila su paklena za ratare i stočare. Dugotrajna suša, koja je pogodila veći deo južne Bačke i Banata, smanjila je prinose kukuruza i soje za trideset do pedeset odsto u pojedinim područjima. Istovremeno, otkupne cene pšenice pale su ispod dvadeset dinara po kilogramu, što je ispod svake granice rentabilnosti. Poljoprivrednici iz Aradca, koji su predvodnici današnje blokade, poručuju da im je dosta praznih obećanja iz ministarstva.
Put Novi Sad–Zrenjanin nije slučajno izabran. To je jedna od glavnih saobraćajnica koja povezuje dva najveća grada Vojvodine, a prolazi kroz srce ratarskog kraja. Blokada na ovom mestu ima simboličku i praktičnu težinu – ometa transport žita i robe, ali i skreće pažnju na probleme koji se godinama gomilaju.
Pet sati na asfaltu i šta sledi
Blokada je počela u devet časova i, prema najavama organizatora, trajaće do četrnaest. Put kod Aradca biće zatvoren za sav saobraćaj, a vozačima se savetuje da koriste alternativne pravce – preko Žablja ili Čuruga. Organizatori su lokalna udruženja poljoprivrednika i stočara, zajedno sa poljoprivrednicima iz Aradca. Ovo je protest upozorenja, ali ako ne bude pomaka, najavljuju se nove blokade.
Ovo nije hir, ovo je pitanje opstanka. Ako država ne reaguje, sledeće nedelje blokiramo i auto-put — Marko Jovanović, predsednik Udruženja stočara Aradac
Jedan od organizatora je za lokalne medije rekao: "Ne tražimo nemoguće, tražimo samo da nas čuju." Ta rečenica najbolje opisuje atmosferu među poljoprivrednicima. Oni ne traže subvencije van svake mere, već minimum – cene koje pokrivaju troškove proizvodnje i sistemsku podršku u sušnim godinama. Suša nije iznenađenje, ponavlja se svake treće godine, ali država i dalje nema operativni plan za ublažavanje posledica.
Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije
Ovo je samo jedan u nizu signala da je srpska poljoprivreda u ozbiljnoj krizi. Suša nije iznenađenje – svake godine se ponavlja ista priča, ali bez sistemskog rešenja. Država se oslanja na subvencije koje kasne, a otkupne cene diktiraju veliki trgovci. Poljoprivrednici su sve više prinuđeni da protestima skreću pažnju na svoj položaj. Ovo nije samo lokalni problem Aradca, već simptom dublje bolesti.
Kao neko ko godinama prati agrarnu politiku, mogu reći da su ovi protesti opravdani. Poljoprivrednici su u pravu kada traže hitne mere – subvencije za gorivo, otkup viškova po garantovanim cenama, i sistemsku borbu protiv suše kroz navodnjavanje. Ali ono što me brine jeste što se problemi rešavaju samo pod pritiskom blokada. Dokle god se u kancelarijama odlučuje o njivama, a ne na njivama, ovakve scene će se ponavljati.
Ako država ne odgovori konkretnim potezima u narednih nekoliko dana, sledeći protesti mogu biti još masovniji. Već se šapuće o blokadi auto-puta Beograd–Novi Sad, što bi imalo daleko veće posledice po saobraćaj i privredu. Poljoprivrednici su strpljivi, ali njihovo strpljenje ima granice.
Zato, umesto da čekamo sledeću blokadu, možda je vreme da se ozbiljno porazgovara o tome kako da poljoprivreda u Srbiji postane održiva. Ovo nije pitanje samo za ministre, već za sve nas – jer hrana se ne pravi u kancelarijama, već na njivama. I dokle god to ne shvatimo, traktori će stajati na putevima.
Izvor: AgroSmart, 16. avgust 2026.
💬 0 komentara