Glamočić: Protesti zbog suncokreta su politička igra, cena će se formirati na jesen

Dok kolone traktora blokiraju puteve širom Srbije i poljoprivrednici traže otkupnu cenu od najmanje 70 dinara po kilogramu, ministar Dragan Glamočić poručuje da je reč o političkoj samopromociji manjine, a ne o stvarnom stanju na tržištu. U gostovanju na RTS-u, on je izneo brojke koje, kako tvrdi, pokazuju da je panika preuranjena – ali da li je to uteha za ratare koji su preživeli sušu i sada gledaju kako im se troškovi ne poklapaju sa cenama? Suncokret, simbol letnjih ravnica, postao je političko bojno polje na kome se lome koplja između vlasti i proizvođača.

Suša, protesti i politička pozadina

Ove godine srpske njive su ponovo na udaru vremenskih nepogoda. Suša je pogodila veliki deo poljoprivrednih područja, a ratari su se našli između čekića i nakovnja: s jedne strane rastući troškovi proizvodnje, s druge otkupne cene koje su, bar na početku sezone, bile poražavajuće. Protesti koji su izbili prethodnih dana nisu iznenađenje – nezadovoljstvo se kuvalo mesecima. Ipak, ministar Glamočić tvrdi da je reč o manjini koja situaciju koristi za političku promociju.

To je jedna manjina koja pokušava ovu situaciju da koristi za svoju političku promociju — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede

Ova izjava, iako oštra, ne negira činjenicu da su cene bile problematične. Glamočić je priznao da je početna otkupna cena od 40 dinara po kilogramu bila niska. Međutim, kako je objasnio, u međuvremenu je premašila 50 dinara, a konačna cena će se formirati tek u septembru. Ključni faktor? Međunarodno tržište, pre svega dešavanja u Ukrajini i Rusiji, koja i dalje diktiraju cene suncokreta u celom regionu.

Detalji: Cene, količine i mađarski primer

Glamočić je izneo konkretne podatke koji treba da smire strasti. Suncokret se u Mađarskoj trenutno plaća između 57 i 58 dinara po kilogramu – što je blizu onoga što se već postiže u Srbiji. Cene od 60 dinara i više, koje se pominju u pojedinim zemljama regiona, odnose se na sorte sa povišenim sadržajem oleinske kiseline, koje se u Srbiji, kako je rekao, za sada ne proizvode. Drugim rečima, direktno poređenje sa Hrvatskom ili Mađarskom nije korektno ako se ne uzme u obzir sortni sastav.

Što se tiče roda, ministar tvrdi da će, uprkos suši, ovogodišnji rod suncokreta biti veći nego prošle godine. Za domaće potrebe potrebno je oko 110 hiljada tona ulja, a na raspolaganju je još 180 hiljada tona za izvoz, plus 200 tona suncokretove sačme. Ove brojke, ako su tačne, govore da Srbija ne samo da pokriva svoje potrebe, već ima i višak za izvoz. Ali pitanje koje ostaje jeste: po kojoj ceni će taj višak biti prodat i koliko će od toga završiti u džepovima proizvođača?

Afrička kuga svinja: mirnije, ali bez opuštanja

Ministar je u istom gostovanju govorio i o afričkoj kugi svinja, koja je već odavno postala redovan pratilac srpskog svinjarstva. Prema njegovim rečima, zbog ove bolesti do sada je uginulo ili eutanazirano ukupno 36.632 svinje. Bolest je trenutno lokalizovana u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta.

„Poslednjih nedelju dana slučajevi su sporadični, ali nema opuštanja“, poručio je Glamočić. Ovo je, nažalost, mantra koju slušamo već godinama. Svaki put kad se situacija smiri, pojavi se novi žarište. Za svinjce koji su izgubili stada, brojke su hladna uteha – 36 hiljada svinja znači ogromne gubitke i za male proizvođače i za veće farme.

Analiza: Šta ovo znači za poljoprivrednike?

Kad se sve sabere, Glamočićeva poruka je jasna: ne dižite paniku, cene će se popraviti, a rod je dobar. Ali poljoprivrednici koji su izašli na ulice ne traže utehu – oni traže egzistenciju. Cena od 40 dinara po kilogramu na početku sezone bila je udarac ispod pojasa, pogotovo za one koji su uložili u seme, đubrivo i gorivo. Iako je cena sada prešla 50 dinara, to je još uvek ispod 70 dinara koliko protesti traže.

Sa druge strane, ministar nije u krivu kada kaže da konačnu cenu diktira tržište, a ne političke odluke. Srbija je mala zemlja u globalnim okvirima – cene suncokreta se formiraju u Čikagu, na berzi u Parizu, i u zavisnosti od toga šta se dešava u Ukrajini. Može li država da garantuje višu cenu? Može, ali uz subvencije ili intervencije koje bi mogle da izazovu probleme sa budžetom i trgovinskim partnerima.

Ono što ovde nedostaje jeste poverenje. Poljoprivrednici ne veruju da će cena u septembru biti dovoljno visoka, a ministar ne veruje da su protesti iskreni. U takvoj atmosferi, teško je naći zajednički jezik. Možda bi bilo bolje da se umesto političkih etiketa, sedne za sto i dogovori minimalna cena koja bi pokrila troškove proizvodnje – makar i uz državnu pomoć.

Zaključak: Suština nije u brojkama, nego u poverenju

Glamočić je izneo činjenice: cena raste, rod je solidan, a afrička kuga jenjava. Ali brojke same po sebi ne hrane porodicu. Poljoprivrednici koji protestuju ne žele samo višu cenu suncokreta – oni žele da budu saslušani i shvaćeni ozbiljno. Dokle god se njihovi zahtevi proglašavaju političkom samopromocijom, jaz između vlasti i sela će se samo produbljivati. A to je, na kraju krajeva, gubitak za sve nas.

Izvor: AgroSmart, 17. avgust 2026.