Kad ratar čuje reč „cena“, obično se naježi. Ove godine, međutim, ima i malo svetla na kraju tunela. Otkup suncokreta, koji je startovao sa skromnih 40 dinara po kilogramu, već je premašio psihološku granicu od 50 dinara. Ipak, pitanje koje muči svakog proizvođača je jedno: hoće li ta cena ostati ili će ponovo pasti kad se zbroje svi troškovi?
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić gostovao je na RTS-u i doneo vest koja bi mogla da smiri živce, bar na kratko. Konačna otkupna cena suncokreta biće formirana tek za mesec dana, a zavisiće, pre svega, od dešavanja na crnomorskom tržištu – Ukrajine i Rusije. To je hladan tuš za one koji su se nadali brzom raspletu.
Zašto je cena suncokreta važna baš sada
Sezona žetve suncokreta je u punom jeku, a svaki dan kašnjenja sa konačnom cenom znači i dodatnu neizvesnost za proizvođače. Podsetimo, suncokret je jedna od retkih kultura u Srbiji koja poslednjih godina beleži stabilan rast površina, upravo zbog relativno dobre otkupne cene i manje zahtevne agrotehnike. Ove godine, međutim, početna cena od 40 dinara izazvala je pravu uzbunu.
Glamočić je otvoreno priznao ono što su ratari već znali: „Ta cena kojom je počelo da se ide, prvo akontno četrdeset dinara, zaista je malo.“ Tržište je, kaže ministar, već reagovalo i cena je skočila preko pedeset dinara plus. Ali to je samo akontacija – konačna cena će se znati tek kad se sagledaju svi faktori, pre svega globalna kretanja.
Detalji koji otkrivaju pravu sliku
Ono što je možda i važnije od same cene jeste struktura tržišta. Glamočić je, na pitanje da li su otkupljivači monopolisti, odgovorio izbegavajući direktnu osudu, ali je jasno rekao: „Evidentno je da ima manje uljara nego poljoprivrednih proizvođača i da se proizvođači teško udružuju.“ Ova rečenica, iako diplomatski ublažena, otvara suštinski problem srpske poljoprivrede – neorganizovanost primarne proizvodnje.
Dok su u Mađarskoj cene suncokreta u rangu od 57 do 58 dinara, a sorte sa povišenim nivoom oleinske kiseline dostižu i 60 dinara, u Srbiji takvih sorti za sada nema. To znači da domaći proizvođači ostaju uskraćeni za premium segment tržišta. A upravo su sorte sa oleinskom kiselinom one koje traže prerađivači i koje donose veću zaradu.
Uloga Ministarstva je da otvori dijalog i obezbedi informacije o kretanjima na stranim tržištima — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Ova izjava ministra zvuči lepo, ali je pitanje koliko će informacije same po sebi pomoći rataru koji nema pregovaračku moć. Bez udruživanja, bez zadruga koje stvarno funkcionišu, svaki pojedinačni proizvođač ostaje prepušten milosti i nemilosti nekoliko velikih uljara.
Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije
Ako pogledamo širu sliku, cena suncokreta je samo simptom dublje bolesti. Srbija proizvodi dovoljno suncokreta za svoje potrebe, čak i više, ali se prerađivački kapaciteti ne šire istom brzinom. Manje uljara nego proizvođača automatski znači manju konkurenciju i niže cene. To nije teorija, to je matematika koju svaki ratar oseti na svom džepu.
Sa druge strane, ratari se teško udružuju. To nije samo srpski problem, ali je kod nas izražen zbog istorijskog nepoverenja, sitnih parcela i nedostatka podsticaja za zadružno poslovanje. Dok se to ne promeni, svaka priča o „pravednoj ceni“ ostaće na nivou dobrih želja.
Ministar je najavio da će konačna cena biti poznata za mesec dana. To je dovoljno vremena da se prati situacija u Ukrajini i Rusiji, ali i da se vidi kako će se ponašati domaće uljare. Ratari, sa svoje strane, mogu samo da čekaju i nadaju se da će cena ostati iznad 50 dinara.
Poslednja reč urednika
Cena suncokreta od 50 dinara je, ruku na srce, bolja nego prošlogodišnja, ali to nije razlog za slavlje. Dokle god proizvođači budu išli pojedinačno na pregovore sa otkupljivačima, dokle god ne budu imali sopstvene kapacitete za skladištenje i udruživanje, svaka „povoljna“ cena biće samo milostinja, a ne tržišna vrednost. Konačna cena će se formirati za mesec dana – ali pitanje je ko će je diktirati, i pod kojim uslovima.
Izvor: AgroFin, 17. avgust 2026.
💬 0 komentara