Dok su vam traktori i kombajni prošle godine više izlazili iz salona, novac je u džepovima trgovaca ostajao sve ređi. Prihodi 296 kompanija koje se bave prodajom poljoprivredne mehanizacije porasli su za 7,6 odsto i približili se 30 milijardi dinara, ali je ukupna dobit istovremeno pala za 14,9 odsto – na svega 455 miliona dinara. Drugim rečima, prodali su više, a zaradili manje. Iza ove brojke ne krije se samo loša sreća, već strukturni problemi koji će se, pre ili kasnije, odraziti i na vaš džep.
Kad prihod raste, a profit tone
Posle 2024. godine, koju su trgovci poljoprivrednom mehanizacijom pamte kao crnu – prihodi su pali sa 33,04 milijarde na 27,88 milijardi dinara, što je pad od 15,6 odsto – prošlogodišnji oporavak deluje kao svetlo na kraju tunela. I zaista, promet je porastao. Ali dobit je nastavila da klizi: sa 1,07 milijardi dinara u 2023. spala je na 535 miliona u 2024, a prošle godine na samo 455 miliona.
Podaci bonitetne kuće CompanyWall, koje je preneo Biznis.rs, otkrivaju još jedan zabrinjavajući trend. Broj firmi koje posluju sa gubitkom porastao je sa 38 u 2023. na 56 u 2024, a prošle godine na čak 66. To je rast od gotovo 74 odsto za samo dve godine. Kada svaka peta kompanija u grani završava godinu u minusu, nešto očigledno nije u redu.
Marže su pod pritiskom, troškovi poslovanja rastu, a kupci su oprezniji nego ikad. Prodaja se diže, ali svaki ugovor nosi sve manje zarade – komentar iz sektora, prema podacima CompanyWall
Pet igrača drži pola kolača
Koncentracija na tržištu poljoprivredne mehanizacije u Srbiji je izuzetno visoka. Pet najvećih kompanija po prihodu ostvaruje 43,5 odsto ukupnog prometa svih 296 firmi. Prvih deset uzima 57,2 odsto, dok dvadeset najvećih zajedno učestvuje sa čak 70,8 odsto. Drugim rečima, petina trgovaca obrće više od dve trećine novca.
KITE, trgovac mehanizacijom marke John Deere, i dalje je na čelu sa prihodom od 6,27 milijardi dinara – što je 20,9 odsto ukupnog kolača. To je rast od 13,4 odsto u odnosu na 2024, ali i dalje daleko od 8,28 milijardi iz 2023. Zanimljivo je da najveći prihod nije doneo i najveću zaradu. KITE je prošle godine ostvario dobit od 59,2 miliona dinara, dok je AgroMondo sa prihodom od 1,98 milijardi dinara zaradio 77,4 miliona.
Agropanonka MTZ Finke je sa 1,86 milijardi prihoda ostvarila 56,5 miliona dobiti, dok je Agromarket Machinery, uprkos 1,65 milijardi dinara prometa, godinu završio sa gubitkom od 2,8 miliona dinara. Ovo pokazuje koliko su razlike u efikasnosti i strukturi prodaje velike čak i među najvećima.
Specijalizacija se isplati – navodnjavanje eksplodira
Među kompanijama sa najizraženijim rastom izdvaja se Agrosavet-Irrigation, specijalizovan za sisteme za navodnjavanje. Njihov prihod je skočio sa 377,5 miliona dinara u 2024. na 1,31 milijardu u 2025. – rast od neverovatnih 246,6 odsto. Dobit je istovremeno porasla sa 25,3 miliona na 39 miliona dinara.
Visoke stope rasta zabeležile su i Agro Berza (sa 165,4 miliona na 552,7 miliona), Maral Agrar (sa 132,5 na 381,9 miliona) i Kurtsan Agri (sa 70,6 na 311,9 miliona). Kod pojedinih firmi snažno je rasla i dobit – Maral Agrar je uz rast prihoda od 188 odsto povećao dobit sa 4,9 miliona na 40,3 miliona dinara.
Ovi podaci govore jasno: specijalizacija i fokus na određene segmente – poput navodnjavanja, skladištenja ili stočarske opreme – mogu biti isplativiji od širokog asortimana. Tržište nagrađuje one koji znaju gde su im prednosti.
Manje radnika, veća produktivnost – ali i pritisak
Promene su vidljive i na tržištu rada. Broj zaposlenih u kompanijama za koje su dostupni podaci smanjen je sa 946 u 2023. na 922 u 2024, odnosno na 911 u 2025. godini. Istovremeno je prihod po zaposlenom porastao sa oko 30,2 miliona dinara u 2024. na 32,9 miliona dinara u 2025.
Ovo može značiti dve stvari: ili su firme otpuštale manje produktivne radnike, ili su investirale u efikasniju prodaju i logistiku. U svakom slučaju, pritisak na troškove rada je očigledan. Manje ljudi radi više, ali to ne garantuje i veću zaradu na kraju godine.
Šta ovo znači za poljoprivrednika?
Kao urednik koji godinama prati agrarno tržište, mogu reći da ovi podaci odražavaju strukturni problem. Tržište poljoprivredne mehanizacije u Srbiji postaje sve koncentrisanije, profit sve tanji, a broj gubitaša raste. Za poljoprivrednike to znači da će sve teže pronaći povoljnu ponudu, dok će trgovci morati da se utrkuju u efikasnosti ili specijalizaciji.
Subvencije države i dalje pokreću prodaju, ali ne garantuju zaradu. Kada država subvencioniše male traktore, jedni profitiraju; kada podstiče nabavku sistema za navodnjavanje, drugi. Trgovci koji su uspeli da se prilagode ovim ciklusima – poput Agrosavet-Irrigationa – beleže spektakularne rezultate. Oni koji su ostali pri širokom asortimanu i niskim maržama, sve češće završavaju u minusu.
Pitanje je samo ko će izdržati do sledećeg ciklusa subvencija. Jer ovaj posao, kao i svaki drugi na selu, ne prašta one koji ne umeju da procene vetar.
Izvor: Agro News, 18. avgust 2026.
💬 0 comments