Zamislite da vam neko kaže da će Francuska ove godine ubrati manje kukuruza nego 1976. To nije priča iz istorije – to je realnost avgusta 2026. Ekstremne vrućine i suša koja traje već nedeljama desetkovali su useve širom Evrope, a analitičari već sad upozoravaju: ukupna proizvodnja kukuruza u Evropskoj uniji mogla bi prvi put od devedesetih godina pasti ispod pedeset miliona tona. Francuska, najveći proizvođač u bloku, vodi na toj neslavnoj listi.
Kad prognoze postanu istorija
Evropska komisija je krajem jula prognozirala rod od 51,9 miliona tona za sezonu 2026/27. – što je već tada bio najniži nivo od 2007. godine. Ali to je bilo pre nego što je avgust doneo još jedan talas tropskih vrućina. Sada pojedine analitičke kuće, poput Expane i Argusa, spuštaju procene ispod pedeset miliona tona. „Sa agronomskog stanovišta, situacija sa kukuruzom u EU je veoma loša“, kaže Gabriel Antonio, analitičar Expane. I nije usamljen u tom sudu.
Pad od samo nekoliko miliona tona na nivou cele Unije možda ne zvuči dramatično, ali kad se uzme u obzir da je reč o kukuruzu – osnovnoj sirovini za stočnu hranu i industriju – posledice će se osetiti i na ceni mesa, mleka i jaja širom kontinenta. EU će morati da poveća uvoz, a to otvara pitanje odakle će doći zamena i po kojoj ceni.
Francuska – najveći udar, moguće najgori rod od 1976.
Francusko Ministarstvo poljoprivrede zvanično procenjuje pad proizvodnje od 35 odsto u odnosu na prošlu godinu, na oko devet miliona tona. Ali to je, blago rečeno, optimistična varijanta. Analitičari Expane i Argusa očekuju da će rod pasti ispod sedam miliona tona – što bi bio najmanji rod od 1976. godine. Drugim rečima, Francuska bi mogla da prepolovi proizvodnju.
Glavni krivac je jul – mesec dana ekstremnih temperatura i suše koja je isušila zemljište do te mere da kukuruz na parcelama bez navodnjavanja jednostavno nije imao šanse. „Navodnjavanje će spasiti deo roda. Međutim, mislim da proizvodnja može pasti i više, u zavisnosti od toga koliko će površina biti preusmereno za proizvodnju stočne hrane“, upozorava Maxence Devillers, analitičar Argusa.
Tu dolazimo do još jednog problema: suša nije pogodila samo kukuruz. Travnjaci su presušili, pa farmeri nemaju dovoljno hrane za stoku. Zato sve više njih kukuruz skida ranije i koristi ga za silažu, umesto da čeka zrno. Prema procenama udruženja AGPM, površine namenjene kukuruzu za zrno mogle bi biti smanjene za nekoliko stotina hiljada hektara. Predsednik AGPM-a Franck Laborde najavljuje i neuobičajeno rani početak žetve – već tokom avgusta. Kiše koje su najavljene dolaze prekasno.
„Navodnjavanje će spasiti deo roda. Međutim, mislim da proizvodnja može pasti i više, u zavisnosti od toga koliko će površina biti preusmereno za proizvodnju stočne hrane.“ – Maxence Devillers, analitičar Argusa
Nemačka i istok EU – delimična uteha
Ni Nemačka nije pošteđena. Udruženje poljoprivrednih zadruga DRV procenjuje pad proizvodnje kukuruza za zrno od 14 odsto, na oko 4,24 miliona tona. Ipak, žetva u Nemačkoj počinje tek u oktobru i novembru, pa padavine u narednim nedeljama mogu donekle popraviti situaciju.
Dok se zapad Evrope suši, Poljska bi ove godine mogla da preuzme titulu najvećeg proizvođača kukuruza u EU. Očekuje se rod od oko devet miliona tona, gotovo identičan prošlogodišnjem. „Usevima u severnim i centralnim delovima zemlje pogodovale su pravovremene julske padavine“, kaže analitičar Wojtek Sabaranski iz Sparks Polska. Kiše koje se najavljuju mogle bi da poprave stanje i u južnim oblastima.
Rumunija, s druge strane, beleži relativno povoljniju situaciju zahvaljujući obilnijim padavinama, ali manje zasejane površine ograničavaju ukupnu proizvodnju na oko osam miliona tona. Problem je sušan avgust – nedostatak padavina već se vidi kroz izuzetno nizak vodostaj Dunava, što dodatno ugrožava prinose.
Šta ovo znači za Srbiju
Dok EU razmišlja kako da nadoknadi manjak od desetak miliona tona kukuruza, srpski ratari imaju retku priliku. Srbija je tradicionalno izvoznik kukuruza, a ovogodišnji rod, iako pogođen sušom u nekim delovima zemlje, daleko je stabilniji nego u Francuskoj ili Nemačkoj. Ukoliko domaća proizvodnja premaši osam miliona tona, a potrošnja ostane na uobičajenom nivou, višak bi mogao da nađe put ka evropskom tržištu po povoljnijim cenama.
Ali tu leži i opasnost: rast cena kukuruza na svetskom tržištu automatski će podići cene stočne hrane u Srbiji, što će pritisnuti svinjogojce i peradare. Oni su ionako na ivici rentabilnosti. Ako EU poveća uvoz, to će dodatno podstaći izvoz iz Srbije, ali i domaće cene. Paradoksalno, dobra vest za ratare može biti loša vest za stočare.
Sejov stav – bez panike, ali sa planom
Ono što se dešava u Evropi nije izolovan incident. Suše postaju sve češće, a klimatske promene više nisu apstraktna tema – one kroje računicu svakog farmera. Francuska će ove godine platiti ceh za decenije zanemarivanja navodnjavanja i oslanjanja na kišni režim. Srbija, s druge strane, ima potencijal da bude stabilan izvoznik, ali samo ako ozbiljno shvati investicije u sisteme za navodnjavanje i skladišne kapacitete.
Ovo nije trenutak za trijumfalizam, već za trezvenu računicu. Cene kukuruza će rasti, ali i troškovi proizvodnje. Onaj ko bude imao dovoljno vlage u zemljištu i pametan marketing, izvući će se. Ostali će gledati kako im rod vene – baš kao što sada gledaju francuski farmeri. Priroda ne pravi izuzetke, ali priprema može da napravi razliku između preživljavanja i propasti.
Izvor: Agromedia, 19. avgust 2026.
💬 0 komentara