Zamislite da vam novac za subvencije legne na račun za nekoliko dana umesto za nekoliko meseci. Zvuči kao san, zar ne? Pa, ove godine se to dešava – Ministarstvo poljoprivrede je do sada u 2026. isplatilo 84,8 milijardi dinara, što je 82,5 odsto planiranih sredstava. Ali, tu je kvaka: više nije dovoljno samo prijaviti površine i grla, sada morate i da dokažete svaki potrošeni dinar računom. Brzina je došla, ali sa njom i nova odgovornost.
Zašto sada, a ne ranije?
Godinama su poljoprivrednici kukali kako subvencije kasne – čekalo se i po pola godine dok ministarstvo ne nagomila gomilu zahteva pa ih obrađuje u serijama. Ove godine je sistem okrenut naglavačke: čim se prijava obradi, novac ide. To je rekordan tempo za prvih osam meseci otkako se vodi evidencija. Krajem februara je izmenjen pravilnik i uvedena obaveza da se dobijena sredstva opravdaju računima za repromaterijal. Drugim rečima, više nema veresije na reč – sve mora na papir.
Uputstvo za pravdanje osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji za 2026. već je objavljeno na portalu ePodsticaji i na sajtu Uprave za agrarna plaćanja. Zahtevi se podnose isključivo elektronski, preko sistema eAgrar, a pravo na podsticaje imaju samo registrovana gazdinstva sa aktivnim statusom u Registru. Zvuči moderno, ali šta je sa onima koji nemaju ni računar ni internet?
Šta konkretno znači 84,8 milijardi?
To je ogroman novac – 84,8 milijardi dinara već je otišlo na račune poljoprivrednika. Ali to je samo 82,5 odsto ukupno planiranih sredstava. Preostalih 17,5 odsto, negde oko 18 milijardi, još nije isplaćeno. Pitanje je hoće li ti zahtevi biti obrađeni do kraja godine ili će se preliti u 2027. Ministarstvo nije objavilo koliko je zahteva odbijeno zbog nepotpune dokumentacije ili neaktivnog statusa u Registru – a to su podaci ključni za ocenu stvarnog učinka.
Konačno ne moramo da čekamo do kraja godine, ali sada moramo da pazimo na svaki račun. Ako izgubiš fiskalni isečak, nemaš pravo na subvenciju – to je veliki pritisak na nas koji radimo na terenu. — Milan Petrović, poljoprivrednik iz okoline Šapca
Milan nije usamljen. Mnoge gazde ističu da je brzina isplate dobrodošla, ali da ih nova pravila teraju da vode knjige kao da su preduzeća. Za male proizvođače koji su navikli na usmeni dogovor i ruke pune posla, ovo je dodatni teret. S druge strane, veća transparentnost može da smanji zloupotrebe i osigura da subvencije zaista odu onima koji proizvode.
Analiza – brži novac, veća odgovornost
Sa pozicije urednika koji prati agrarnu politiku već dve decenije, moram reći da je ovo dvostruki mač. Brže isplate su svakako dobra vest – poljoprivrednici su godinama tražili da im novac stiže na vreme, posebno u proleće kada treba kupiti seme i đubrivo. Sada imaju likvidnost u ključnom trenutku. Međutim, obaveza pravdanja računima uvodi birokratsku barijeru koja može da odbije najmanje proizvođače.
Ono što posebno brine jeste digitalna podela. eAgrar je dobar alat za one koji imaju računar i znanje, ali prema podacima iz prošlogodišnjih analiza, čak 30 odsto registrovanih gazdinstava nema redovan pristup internetu. Država mora da obezbedi paralelne kanale – bilo preko opštinskih šaltera, bilo preko mobilnih timova – inače će najugroženiji ostati bez podrške. Nije dovoljno samo objaviti uputstvo na sajtu i reći "snalazite se".
Zaključak – brzina nije sve
Brže isplate su dobra vest, ali bez obuke i podrške za digitalno poslovanje, mnogi će ostati uskraćeni. Sejo kaže: papirologija ne sme da bude prepreka za one koji hrane Srbiju. Ova reforma ima potencijal da unapredi sistem, ali samo ako bude praćena stvarnom pomoći na terenu – a ne samo uputstvom na sajtu.
Izvor: AgroFin, 20. avgust 2026.
💬 0 comments