Globalna finansijska oluja stiže sa Volstrita: Šta to znači za naše njive i kredite

Dok mi jutros gazimo blato i gledamo u nebo ne bismo li videli kišu, neko u Njujorku gleda u crvene strelice na ekranu. Četvrtog septembra 2026. godine, ljudi u skupim odelima su upalili crveni alarm koji će se čuti i u našim atarima. Gigant Goldman Sachs je poslao poruku da je vreme jeftinog novca gotovo, a to direktno preti da poskupi svaki dinar koji pozajmimo za setvu. Ovo nije samo vest za berzanske mešetare, već znak da stegnemo kaiš pre nego što kamate za traktore skoče preko razumne mere.

Kada svetski igrači menjaju ploču

Kada najveći igrači na svetskom tržištu novca promene strategiju, to se uvek oseti i na perifernim tržištima poput našeg. Vodeći strateg za tržište akcija u kompaniji Goldman Sachs predviđa usporavanje rasta vrednosti akcija u narednih dvanaest meseci. Piter Openhajmer, glavni globalni strateg za akcije u ovoj instituciji, bio je vrlo jasan u ekskluzivnom intervjuu za Yahoo Finance. On priznaje da su indeks S&P 500, kao i druga tržišta akcija širom sveta, ostvarili fenomenalne prinose tokom protekle godine.

Međutim, naglašava da smo već videli veoma visoke prinose i da ubuduće očekuju niže rezultate. Ovo nije priča samo za bogate investitore koji trguju hartijama od vrednosti. Krediti za poljoprivredu su direktno vezani za globalne kamatne stope, a one zavise od poverenja u tržište. Openhajmer uživa veliko poverenje javnosti zahvaljujući brojnim prognozama kretanja na berzi koje je davao tokom godina. Početkom marta zauzeo je oprezan stav prema tržištima, neposredno pre nego što su akcije kasnije tog meseca dostigle svoje najniže vrednosti u godini. Kada neko ko je tako precizan kaže da treba biti oprezan, to znači da se vetrovi menjaju.

U većini slučajeva govorimo o prinosima u rasponu od srednjih do visokih jednocifrenih vrednosti tokom narednih 12 meseci – što je niže od onoga što smo videli u svakom regionu tokom protekle godine — Piter Openhajmer, glavni globalni strateg za akcije u Goldman Sachsu

On dodaje da je to relativno solidno, pod uslovom da se ekonomski rast nastavi, što je njihovo očekivanje. Ipak, za poljoprivrednika koji planira kupovinu traktora ili proširenje kapaciteta, svaki procenat manjeg rasta znači manju likvidnost na globalnom nivou. Svakako postoje faktori koji ukazuju na umerenije okruženje za akcije pred kraj godine, nakon rasta indeksa S&P 500 od 12 odsto od početka 2026. godine. Taj rast od dvanaest odsto zvuči impresivno, ali on nosi i teret očekivanja koja se teško održavaju.

Zašto kamate rastu i ko to plaća

Pravi problem za nas leži u onome što se dešava sa državnim obveznicama, jer one diktiraju cenu novca za sve. Pre svega, globalna rasprodaja državnih obveznica intenzivirala se žestinom koja bi trebalo da zabrine svakog investitora, bilo velikog ili malog. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice, što predstavlja najvažniju kamatnu stopu na svetu, nedavno je dostigao najviši nivo još od 2023. godine. Ova stopa određuje cenu svega, od stambenih kredita do kredita za automobile i kreditnih kartica, a indirektno utiče i na cenu repromaterijala kod nas.

Prinos na 30-godišnje obveznice približava se dvodecenijskom maksimumu, što ne pomaže onima koji planiraju svoju dugoročnu finansijsku sigurnost. Ono što ovaj trenutak čini posebno zabrinjavajućim je što se rast prinosa obveznica dešava globalno. Prinos na japanske 10-godišnje obveznice upravo je prešao tri odsto prvi put od 1996. godine. Prinosi na britanske 10-godišnje obveznice upravo su dostigli najviši nivo od sredine 2007. Nemačke desetogodišnje obveznice su na nivoima koji su poslednji put viđeni 2011. godine, tokom vrhunca evropske dužničke krize.

Berza je do sada ove godine mogla da ignoriše ove poteze. Međutim, kao što smo videli u prošlosti, viši prinosi nisu važni za akcije dok ne postanu — Met Mejli, strateg Miller Tabaka

Kada tržišta obveznica u SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Nemačkoj istovremeno padaju, to nije slučajnost – to je signal. Signal je da investitori širom sveta gube poverenje u sposobnost vlada da upravljaju svojim dugovima, kontrolišu inflaciju i održavaju zdravlje svojih fiskalnih institucija. Za srpskog proizvođača, ovo znači da je era jeftinog novca verovatno završena. Banke prate ove trendove i kada vide da je rizik veći, dižu kamate za privredu.

Šta ovo znači za naše gazdinstvo

Ovde moramo biti realni i gledati stvari onako kako one utiču na kućni budžet. Ako globalni kapital postaje skuplji, to se preliva i na naše bankarske sisteme. Poljoprivrednici koji su se navikli na određene uslove kreditiranja za navodnjavanje ili silose mogu očekivati strožije uslove. Ne govorim o panici, već o oprezu. Analiza pokazuje da se svet finansija hladi, a poljoprivreda je često poslednja koja oseti udarac, ali i prva koja trpi kada se smanji potražnja ili podignu cene inputa.

Moje mišljenje je da ovo zahteva promenu strategije. Umesto agresivnog širenja uz pomoć kredita, pametnije je konsolidovati postojeće resurse. Zemlja ostaje najsigurnija vrednost, za razliku od akcija koje mogu izgubiti vrednost preko noći. Ipak, zaduženost na zemlji u vreme kada kamate rastu može postati teret koji guši razvoj. Moramo pratiti kako se ovo odražava na kurs dinara i cenu goriva, jer su to dve stavke koje najviše bole na kraju meseca.

Ne treba čekati da banke same reaguju. Pametan gazda već sada pregovara o uslovima i fiksira kamate gde god je to moguće. Ovo nije vreme za kockanje sa varijabilnim kamatnim stopama. Globalna nesigurnost u vezi sa dugom vlada znači da će porezi i dažbine možda morati da porastu da bi se pokrili budžeti, što direktno udara na subvencije u poljoprivredi. Država će imati manje manevarskog prostora ako su joj troškovi zaduživanja veći zbog ovih globalnih trendova.

Zemlja je jedina konstanta u promenama

Na kraju dana, grafikoni na Volstritu će se menjati, ali naša njiva ostaje ista. Ova vest iz Goldman Sachsa treba da nam posluži kao podsetnik da ne zavisimo isključivo od spoljnih faktora. Finansije su prolazne, a hrana je neophodna. Ipak, ignorisati signale iz svetske ekonomije bilo bi kratkovido. Pripremite se za skuplji novac i manju likvidnost na tržištu.

Čuvajte zemlju, smanjite nepotrebne troškove i nemojte se zaduživati preko mere u vreme kada se vetrovi menjaju. Svet se vrti oko profita, ali mi proizvodimo život.

Izvor: Biznis.rs, 4. septembar 2026.