Država nudi dva i po miliona dinara majkama za kupovinu kuće na selu

Kada mlada majka pogleda u kolevku svog prvog deteta, poslednja stvar o kojoj želi da brine jeste da li će imati krov nad glavom dok dete raste. Vlada Srbije je upravo predložila izmenu koja bi mogla da promeni tu sliku, omogućavajući majkama dece do godinu dana starosti da konkurišu za subvencionisanu kupovinu kuće na selu do dva i po miliona dinara. Ova vest, koja je stigla početkom septembra 2026. godine, donosi nadu ali i nova pitanja o tome kako birokratija tretira onoga ko živi od zemlje.

Spajanje dve politike za jedno selo

Odluka nije doneta preko noći, već je rezultat dugog pregovaranja između dva resora koja retko rade zajedničkim tempom. Ministarstvo za brigu o selu i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju udružili su snage kako bi kreirali hibridni model podsticaja. Do sada su ovi fondovi tekli odvojeno, što je često zbunjivalo podnosioce zahteva koji su gubili vreme šetajući između šaltera. Cilj je jasan, zaustaviti dalje pustošenje sela i podstaći natalitet tamo gde je životni prostor još uvek dostupan.

U pozadini ove odluke stoji surova statistika koju pratimo na mojegazdinstvo.rs već godinama. Sela se gaze, škole se zatvaraju, a mladi beže u gradove tražeći sigurnost. Država pokušava da novcem kupi vreme, nudeći konkretnu imovinu umesto obećanja. Istorijski gledano, ovo je jedan od retkih trenutaka kada se demografska mera direktno vezuje za agrarnu politiku, što je korak u pravom smeru. Pitanje je samo da li će mehanizam funkcionisati u praksi ili će ostati mrtvo slovo na papiru.

Koliko novca i ko sve može da računa na njega

Detalji predloga uredbe otkrivaju tačne brojke koje će odrediti sudbine pet stotina porodica u ovoj godini. Maksimalan iznos bespovratnih sredstava za standardne kupce ostaje milion i po dinara, ali za majke novorođenčadi ta granica se pomera na dva i po miliona dinara. Ta suma se sastoji iz dva dela, gde Ministarstvo za brigu o selu izdvaja do milion i po dinara, a Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju dodaje još milion dinara. Ukupan budžet planiran za 2026. godinu iznosi sedamsto pedeset miliona dinara, što je dovoljno da se pomogne tačno pet stotina ljudi.

Postoji jedna ključna novina koja ruši dosadašnja starosna ograničenja. Majka novorođenog deteta može imati više od četrdeset pet godina i dalje ima pravo da konkuriše, što je izuzetak od pravila. Uslov je da je dete rođeno u periodu od godinu dana pre podnošenja prijave, a u tragičnom slučaju smrti majke, pravo prelazi na oca deteta. Ovo proširenje prava znači da se država odriče rigidnih kriterijuma zarad konkretnog cilja, što je retkost u našem administrativnom sistemu.

Papiri su, kao i uvek, ono gde većina projekata zapne. Majke su u obavezi da rešenje Ministarstva za brigu o porodici dostave Ministarstvu za brigu o selu u roku od samo osam dana od prijema. Uz to, potrebno je priložiti izvod iz matične knjige venčanih ili overenu izjavu o vanbračnoj zajednici uz potpis dva svedoka. Dokumentacija mora da uključi i dokaz da deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanove socijalne zaštite.

Ovo nije samo krov nad glavom, ovo je šansa da se trend napuštanja sela prekine — Izvor iz Ministarstva za brigu o selu

Još jedna specifičnost tiče se vlasničke strukture nekretnine koja se kupuje. Ugovor o prodaji mora da sadrži konstataciju da se kuća kupuje sredstvima oba ministarstva, sa tačno navedenim iznosima. Zakonski predlog nalaže da majka bude upisana u katastar sa udelom od tri petine suvlasničkih delova, dok supružnik ili vanbračni partner dobija preostale dve petine. Ovo je mera koja pravno štiti majku kao nosioca demografske mere, osiguravajući joj veći udeo u imovini.

Da li je ovo lek ili samo flaster na ranu

Kao neko ko decenijama prati agrar i život na selu, moram da postavim pitanje koje svi ćute. Da li je pet stotina porodica godišnje dovoljno da se preokrene trend bele kuge na selima Srbije? Brojka od sedamsto pedeset miliona dinara zvuči impozantno u budžetu, ali se raspršuje na previše malo korisnika. Kada pogledate analizu demografije sela, vidite da su potrebe višestruko veće od onoga što država nudi. Ipak, bolje je i ovo nego ništa, pod uslovom da novac stigne na vreme.

Ono što me kao urednika posebno raduje jeste način na koji je definisano vlasništvo. Dodelom tri petine udela majke, država šalje signal da žena nosi teret rađanja i da treba da ima veću sigurnost u imovini. Ovo je praktična posledica koja ide dalje od pukog davanja novca. Međutim, rok od osam dana za dostavu rešenja između ministarstava je zamka koja može da košta mnogo porodica. Birokratija ne poznaje žurbu života sa malim detetom, i tu postoji opasnost da dobar zakon loša primena upropasti.

Poljoprivrednici znaju da subvencija nije plata, ali je kapital koji pokreće gazdinstvo. Kuća na selu bez zemlje oko nje je samo zid, ali uz podsticaje za mlade poljoprivrednike ovo može postati temelj novog života. Problem nastaje ako se kupe kuće u selima gde nema posla, vode ili puta. Novac za nekretninu mora biti praćen ulaganjem u infrastrukturu, inače ćemo imati naseljene kuće koje će se ponovo isprazniti za pet godina.

Papir ne greje kuću, ali može da je sruši

Na kraju, sve se svodi na to da li će službenici imati sluha za ljude ili će samo tražiti mane u dokumentaciji. Država je pokazala volju da spoji dva budžeta za jedan cilj, što je za pohvalu, ali teret dokazivanja ostaje na plećima mlade majke. Ako uspeju da prevaziđu administrativne prepreke, ova mera može biti primer kako treba raditi. Subvencija od dvadeset jedne hiljade evra je ozbiljan novac za naše prilike, ali nije čarobni štapić. Prava pobeda neće biti kada se potpiše ugovor, već kada se u toj kući čuje dečiji smeh i deset godina kasnije. Do tada, pratimo da li će obećanja ostati na papiru ili će postati cigle u zidovima naših sela.

Izvor: Biznis.rs, 4. septembar 2026.