Dok se u Vojvodini i Šumadiji lomi koplje za finalni prinos, svaki litar dizela postaje pitanje opstanka gazdinstva. Vlada Srbije je četvrtog septembra 2026. godine donela novu odluku koja produžava privremeno smanjenje akciza, ali istovremeno stiže vest da će gorivo na pumpama ipak poskupeti. Ovo je klasičan primer kako makroekonomske mere teško stižu do džepa onoga ko ore zemlju.
Zašto je septembar kritičan za poljoprivredni budžet
Kontekst ove vesti nije samo u brojkama iz Beograda, već u njivama koje čekaju žetvu. Septembar je mesec kada se lomi koplje za finalni prinos kukuruza, soje i suncokreta. Tada potrošnja dizela skače za nekoliko stotina odsto u odnosu na prolećnu setvu. Svako poskupljenje u ovom trenutku direktno grize marginalnu dobit proizvođača koji su već pod pritiskom vremenskih neprilika.
Istorijski gledano, država je u više navrata intervenisala kada su svetske cene sirove nafte divljale, pokušavajući da amortizuje udar na standard građana i privrede. Međutim, poljoprivrednici znaju da olakšice često kasne ili budu delimične u odnosu na realne troškove na terenu. Potrebno je razumeti da mašine ne mogu da čekaju administrativne rokove dok usevi stoje na njivi. Vreme ne čeka nikoga, a ni kombajn ne može da stane dok se ministri dogovaraju.
Šta tačno kaže nova vladina odluka
Detalji su jasni, ali zahtevaju pažljivo čitanje između redova kako bi se shvatila prava težina mere. Vlada Srbije je odlučila da privremeno smanjenje akciza od dvadeset odsto produži do 13. septembra ove godine. Prethodna odluka je isticala šestog septembra, što znači da je napravljen kratki most od sedam dana kako bi se izbegao nagli skok cena. Razlog je povećanje proizvođačkih cena derivata nafte usled rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu koje je nemilosrdno.
U isto vreme, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine objavilo je nove nedeljne cene goriva na benzinskim stanicama u zemlji. Paradoks je očigledan za svakoga ko prati situaciju. Iako su akcize manje, u narednih sedam dana i benzin i evrodizel biće skuplji za po dva dinara. Ovo pokazuje da svetsko tržište jače diktira konačnu cenu nego što država može da subvencioniše kroz akcizne olakšice.
Ovo je kao da lečite prelomenu nogu flasterom. Smanjenje akcize je dobrodošlo, ali ako baza cene raste, poljoprivrednik na kraju ipak plaća više — Marko Milenković, predsednik Udruženja proizvođača žita
Dva dinara po litru deluje malo na prvi pogled. Ali kada imate pet kombajna koji troše hiljade litara dnevno, to je ozbiljan novac koji nedostaje na kraju godine. Država pokušava da balansira između inflacije i zaštite standarda svih privrednih grana. Vlada Srbije je u više navrata produžavala Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza za ukupno 20 odsto tokom proteklog perioda. Ipak, termin do 13. septembra ostavlja neizvesnost šta će biti nakon toga datuma. Da li će biti nove mere ili će poljoprivrednici ostati sami pred težim jesenjim radovima i setvom strnih useva?
Analiza kako ovo utiče na krajnju cenu koštanja prinosa
Ovde moramo biti iskreni do bola bez ulepšavanja stvarnosti. Mere Vlade Srbije su dobre za opštu potrošnju, ali za velika gazdinstva su često samo kap u moru troškova. Kada se sabere potrošnja goriva za žetvu, transport do silosa i sušenje zrna, energija čini i do trideset odsto ukupnih troškova proizvodnje. Rast cene od dva dinara na dizel znači da će otkupna cena morati da bude viša da bi se pokrili svi troškovi i ostvarila minimalna zarada.
Na terenu se već čuje brujanje motora, ali i tiho negodovanje u redovima za gorivo. Produženje do 13. septembra pokriva samo prvi talas žetve kasnih kultura koje su sada zrele. Oni koji kasne sa setvom ozimih useva zbog vlage ili drugih problema, mogli bi se naći u problemu ako mere ne budu produžene dalje u jesen. Analitičari upozoravaju da je volatilnost na svetskom tržištu nafte i dalje visoka i nepredvidiva za planiranje.
Ovo nije samo pitanje goriva za traktore. Ovo je pitanje konkurentnosti srpskog izvoza na stranim tržištima. Ako su naši troškovi veći, teže ćemo se nositi sa regionom koji ima drugačije subvencije. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine prati situaciju nedeljno, ali poljoprivrednici žele dugoročna rešenja, a ne nedeljne produžetke koje stvaraju stres. Neizvesnost je najveći neprijatelj planiranja na selu gde se računica pravi mesecima unapred.
Na kraju, ostaje nam da pratimo šta će se desiti nakon 13. septembra kada ističe ovaj rok. Država je pokazala volju da pomogne u ovom trenutku, ali tržište je nemilosrdno i ne gleda na kalendare. Poljoprivrednici će nastaviti da rade, jer zemlja ne pita za cenu goriva niti čeka državne odluke. Ali ako se troškovi ne stabilizuju, mnogi će se zapitati da li vredi sejati iduće godine u ovakvim uslovima. Selo zna da bez stabilnosti nema ni hrane na stolu ni budućnosti na selu.
Izvor: Biznis.rs, 4. septembar 2026.
💬 0 komentara