Usamljeni čovek na traktoru deluje kao heroj, ali džep mu to ne priznaje. Cene inputa rastu nezavisno od njegove volje, a on sam pregovara sa gigantima koji diktiraju uslove. Mladi poljoprivrednici Srbije nude izlaz iz te zamke već iduće nedelje. Trening 11. i 12. septembra 2026. godine mogao bi biti prekretnica za mnoga gazdinstva koja stoje na ivici opstanka.
Zašto individualizam više ne prolazi u agraru
Protekla decenija pokazala je da uspešna poljoprivredna proizvodnja više ne zavisi samo od kvaliteta zemlje ili truda ruku koje je obrađuju. Tržište je postalo nemilosrdno prema onima koji nastupaju sami, bez pregovaračke moći i bez zajedničkog glasa. Istorijski gledano, srpski seljak je uvek bio ponosan na svoju samostalnost, ali ta vrsta ponosa danas skupo košta kada se suoči sa velikim otkupljivačima. Potrebna je sistemska promena razmišljanja, gde se komšija ne vidi kao konkurent, već kao partner u lancu vrednosti.
Ovakve inicijative nisu samo edukativni skupovi, već signal da se struka probudila i da nudi rešenja pre nego što bude kasno. U tom kontekstu, ovo se dešava u trenutku kada su marže profita tanje nego ikada, a greške u kalkulaciji se više ne praštaju. Ako proizvođači ne nauče kako da optimizuju troškove kroz zajedničku nabavku, rizikuju da ih tržište jednostavno izbaci iz igre. Zato je svaka prilika za razmenu iskustava i sticanje novih veština vredna pažnje, posebno kada je organizator ozbiljan. Iza programa stoje institucije poput Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, što daje težinu celom projektu.
Šta tačno nude organizatori i ko vodi trening
Program je koncipiran tako da pokrije sve ključne tačke bola, od pravnog okvira do praktične ekonomije zajedničkog nastupa. Trening pod nazivom „Modeli i oblici udruživanja poljoprivrednika i jačanje kapaciteta udruženja u oblasti agrara" održaće se putem Zoom platforme. Prvi dan, u petak 11. septembra, sastanak počinje u 17 časova, dok se drugi dan, subota 12. septembra, nastavlja od 14 časova. Učešće je potpuno besplatno, što uklanja finansijsku barijeru za one kojima je ovo znanje najpotrebnije.
Predavač je dr. Marija Gavrilović, naučni saradnik Instituta za primenu nauke u poljoprivredi u Beogradu, što garantuje da informacije neće biti površne. Tokom dva dana učesnici će se detaljno upoznati sa mogućnostima zajedničke nabavke repromaterijala i korišćenja resursa. Poseban akcenat stavljen je na mašinske prstenove i proizvođačke organizacije, modele koji su u Evropi standard, a kod nas još uvek egzotika. Prijava je obavezna jer je broj učesnika ograničen, što govori o tome da se organizatori fokusiraju na kvalitet komunikacije.
Cilj je da proizvođači saznaju kako zajedničkim nastupom mogu da smanje troškove, lakše dođu do resursa i ojačaju svoju poziciju na tržištu — Organizatori treninga, Mladi poljoprivrednici Srbije
Link za prijavu je dostupan na zvaničnoj stranici, a interesovanje je već sada veliko među članovima neformalnih grupa. Oni koji žele da se uključe moraju biti brzi, jer se ovakve prilike ne ukazuju često. Još ređe su besplatne i vođene od strane vrhunskih stručnjaka iz državnih instituta. Ne treba odlagati odluku.
Analiza: Da li smo spremni za mašinske prstenove
Kao neko ko decenijama prati dešavanja na selu, moram da budem iskren do bola. Imamo mi mišića, imamo mi zemlje, ali nam nedostaje onog najtanjeg dela mozga koji kaže hajde da se dogovorimo. Mašinski prstenovi su priča koja se u Srbiji vrti u krug već dvadeset godina, ali retko ko je uspeo da je pretvori u funkcionalan sistem. Problem nije u zakonu, zakon je tu, problem je u poverenju koje je na nivou nule.
Kada komšija vidi da si kupio novu mašinu, pre će pomisliti kako da je iskoristi za sebe bez plaćanja, nego kako da zajednički smanjite trošak goriva i amortizacije. Ovo što rade Mladi poljoprivrednici Srbije je pokušaj da se ta kultura promeni odozdo, kroz edukaciju, a ne kroz prisilu države. Ako pogledate subvencije za udruživanje, videćete da država daje novac, ali ljudi ne znaju kako da ga potroše jer nemaju znanje o organizaciji. Dr Marija Gavrilović je prava osoba na pravom mestu jer nauka mora da izađe iz laboratorije i sedne za sto sa ljudima koji imaju problem.
Bez organizovanja proizvodnje, prerade i plasmana, svaki proizvođač je prepušten milosti i nemilosti otkupljivača koji diktiraju cenu. Treba razumeti da udruživanje nije samo potpisivanje papira, već promena mentaliteta gde se lični interes stavlja u drugi plan zarad grupnog dobra. To je težak zalogaj za našeg čoveka koji je vekovima navikao da radi sam i da nikome ne veruje. Ipak, alternativa je gašenje gazdinstava i prodaja zemlje, opcija koju niko ne želi da prihvata dok ne bude kasno. Ovaj trening može biti okidač za formiranje jakih proizvođačkih organizacija koje će moći da diktiraju uslove, a ne da ih primaju.
Put napred zahteva hrabrost i znanje
Na kraju, sve se svodi na to da li smo spremni da priznamo da sami ne možemo dalje. Besplatan trening 11. i 12. septembra nije čarobni štapić, ali je alat koji može da posluži onima koji imaju volje da grade nešto trajno. Poljoprivreda Srbije ne treba još više usamljenih junaka, već mrežu povezanih profesionalaca koji znaju kako funkcioniše moderno tržište.
Ako propustimo ovu šansu da naučimo kako da zajednički nastupimo, ne možemo se žaliti kada nas tržište pregazi. Prilika je tu, znanje je dostupno, a na nama je da odlučimo da li ćemo ostati u prošlosti ili krenuti ka budućnosti.
Izvor: Agro News, 5. septembar 2026.
💬 0 comments