Tišina koja ovog septembra vlada somborskim dvorištima glasnija je od bilo kakve agrarne statistike koju možete pročitati u Beogradu. Traktori hladno stoje parkirani dok pripremljeno seme čeka svoju šansu u magacinima, neiskorišćeno. Polja su tvrda kao beton jer kiše nema već mesecima unazad, a zemlja puca od žeđi. Jesenja setva u somborskom ataru potpuno je zaustavljena dok ruke poljoprivrednika ostaju vezane uz pogled uperen u nebo. Iako optimalni rok za setvu uljane repice ističe dvadesetog septembra, mehanizacija ne može izaći na njivu jer zemljište nije spremno za osnovnu obradu.
Kada zemlja odbije plug i vodu
Ovo nije samo lokalni problem jedne opštine na severu Bačke, već ogledalo stanja u kojem se nalazi vojvođanska ravnica već godinama unazad. Jul, avgust i početak septembra protekli su gotovo bez kapi vode, što je stvorilo situaciju kakvu stariji domaćini ne pamte po ovakvoj žestini. Dugotrajne suše poslednjih godina već su primorale vojvođanske poljoprivrednike da menjaju setvenu strukturu i prilagođavaju se novoj realnosti koju nameće klima. Zbog drastičnog pada prinosa prolećnih i letnjih kultura, paori se sve više okreću ozimim usevima poput pšenice i ječma kao sigurnijoj opciji.
Ove godine su te kulture ostvarile zadovoljavajuće, pa čak i rekordne rezultate, što ih čini temeljom stabilnosti domaće proizvodnje hrane. Ipak, uspešna priprema zemljišta za ove zimske kulture sada u potpunosti zavisi od dolaska preko potrebnih jesenjih kiša. Bez vlage, nema ni sigurnosti za narednu godinu, a svaki dan čekanja povećava pritisak na kućni budžet. Poljoprivrednici menjaju navike ne zato što žele, već zato što moraju da prežive na tržištu koje ne prašta greške.
Koliko kiše je potrebno za spas useva
Stručnjaci iz Poljoprivredne stručne službe Sombor izneli su preciznu računicu koje diktiraju priroda, a ne ljudi ili ministarska stolica. Za početak osnovne obrade i predsetvene pripreme neophodno je da padne minimum trideset do pedeset litara kiše po kvadratnom metru. To je onaj donji prag ispod kojeg mehanizacija samo pravi prašinu i uništava strukturu zemljišta umesto da ga priprema. Idealni uslovi zahtevali bi čak i do sto litara padavina, s obzirom na to koliko je zemlja isušena i iscrpljena tokom leta.
Specifična obrada koja čuva vlagu i minimalno remeti zemljište ključna je za ujednačen rast uljane repice pre dolaska zime. Zbog toga se klasično teško oranje u ovim uslovima ne preporučuje, jer bi samo izgubili ono malo preostale vlage u dubljim slojevima. Poljoprivrednici moraju biti strpljivi, iako im svaki dan kašnjenja oduzima deo potencijalnog prinosa i povećava rizik od izmrzavanja. Mnogi gazde sada razmišljaju o tome da li da rizikuju setvu na suvo ili da sačekaju poslednji mogući trenutak.
Bez minimuma trideset litara vode po kvadratu, svaki izlazak traktora na njivu je bacanje novca i goriva u vetar — Stručnjak Poljoprivredne stručne službe Sombor
Ova izjava najbolje oslikava nemoć koju proizvođači osećaju kada su suočeni sa elementarnim nepogodama koje ne mogu kontrolisati. Možete imati najskuplju mehanizaciju i najbolje seme, ali ako priroda ne da svoj deo, sve staje i investicija propada. Rizik je veliki, jer uljana repica mora imati vremena da se razvije pre zimskih hladnoća kako bi preživela.
Šta ovo znači za srpskog poljoprivrednika i državu
Ovo što se dešava u Somboru nije izolovan slučaj, već znak za uzbunu za celu Srbiju i našu poljoprivrednu politiku. Kada vidimo da se setva zaustavlja u jednom od najplodnijih delova Vojvodine, moramo se zapitati koliko smo mi kao društvo spremni na klimatske promene. Okretanje ozimim kulturama je logičan potez, jer su one pokazale veću otpornost u odnosu na prolećne useve koji su stradali od vrućina. Međutim, oslanjanje isključivo na jesenju kišu postaje kockanje s egzistencijom celih porodica koje žive od zemlje.
Ako kiša ne padne na vreme, gubimo ne samo repicu, već i osnovu za proizvodnju hleba i stočne hrane naredne godine. Država mora imati sistem navodnjavanja koji nije samo slovo na papiru, već realna opcija za proizvođače u Bačkoj i šire. Situacija zahteva hitnu reakciju, ali ne samo na nivou pojedinačnih gazdinstava koja nemaju snagu za velike investicije. Potrebna je sistemska podrška i investicije u vodnu infrastrukturu koja će omogućiti da poljoprivreda ne bude taoc svake sušne godine.
Naša analiza trendova u agraru pokazuje da se ovakvi ekstremi dešavaju češće, pa adaptacija nije izbor već nužnost za opstanak. Dok se to ne desi, paori će i dalje gledati u nebo i čekati milostinju umesto da rade sa sigurnošću. Poljoprivreda je oduvek bila igra strpljenja i rizika, ali nikada nije bila ovoliko neizvesna kao danas u našoj regiji. Somborski paori čekaju kišu za spas sezone, a sa njima čeka i cela naša poljoprivredna proizvodnja i prehrambena bezbednost.
Priroda diktira tempo, mi se prilagođavamo
Na kraju, ostaje nam samo nada da će se vreme smilovati pre isteka roka dvadesetog septembra kada se zatvara prozor za optimalnu setvu. Ako zemlja ne omekša, traktori će ostati u dvorištima, a zima će doći na nepripremljena polja, što niko ne želi. Mi možemo samo da pratimo situaciju i prenosimo informacije, ali rešenje leži u prirodi i našoj sposobnosti da se organizujemo pre nego što bude kasno. Poljoprivrednici nisu tražili lak put, traže samo uslove da rade svoj posao kako umeju i znaju.
Izvor: AgroFin, 5. septembar 2026.
💬 0 komentara