Teško je zamisliti da domaćin potpiše ugovor o kreditu, a da ne pogleda da li postoji jeftinija opcija kod kuće. Upravo se to desilo u selu Svilojevo kod Apatina, gde je porodica Malbaša podigla kredit za traktor sa kamatom od sedam odsto. U istom trenutku, država je nudila novac sa kamatom od samo jednog odsto, ali ta vest nije stigla do njihove kuće. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je na ovaj propust tokom posete Zapadnobačkom okrugu, poručujući da sredstva postoje, ali ne stižu do svih koji bi ih koristili.
Poseta koja je otkrila jaz u informisanju
U okviru radne posete Zapadnobačkom okrugu, predsednik Vučić je obišao domaćinstvo porodice Malbaša u selu Svilojevo. Uz njega je bio i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, a ispred dvorišta porodice Malbaša dočekali su ih meštani. Porodica Malbaša broji šestoro članova, od čega je četvoro dece, a kuću u Svilojevu su dobili zahvaljujući konkursu za mlade bračne parove dve hiljade osamnaeste godine. Iako su uspeli da reše stambeno pitanje preko pokrajinskog fonda, kod nabavke mehanizacije nisu imali istu sreću ili informisanost. Ovakve situacije nisu retkost u srpskoj poljoprivredi, gde se često dešava da proizvođači rade sa skupljim resursima nego što je potrebno.
Činjenica da su uspeli da reše krov nad glavom pokazuje da su informisani kada su u pitanju socijalne mere, ali ne i kada su u pitanju proizvodni inputi. Ovakva diskrepancija šalje zabrinjavajuću poruku o tome kako funkcioniše sistem podrške. Dok se za stambeni prostor čuje u svakom kutku opštine, za traktor se saznaje tek kada je kasno. Predsednikova poseta nije bila samo protokolarna, već je pretvorila dvorište ove porodice u učionicu za državne funkcionere.
Kamata od sedam odsto naspram državne ponude
Tokom razgovora sa domaćinom, koji je pomenuo da su podigli kredit za kupovinu traktora, ministar Glamočić je izneo podatak koji je izazvao reakciju. On je kazao da su Malbaše kupili traktor sa kamatom od sedam odsto, dok je država nudila kredite sa jednim odsto. Predsednik Vučić je na to reagovao tvrdeći da ministar treba više da razgovara sa poljoprivrednicima, među kojima je i ova porodica, s obzirom na to da nisu znali da država nudi povoljne kredite i bespovratna sredstva. Vučić je Malbašama poručio da, kada budu uzimali sledeći traktor, pogledaju kakve povlastice nudi država. Naglasio je da mogu da dobiju i pedeset odsto para države, i to kao bespovratna sredstva, uz mnogo povoljnije kredite.
Razlika između sedam i jednog odsto kamate na duži rok znači ogroman novac koji ostaje u džepu proizvođača. To je novac koji može da pokrije gorivo, đubrivo ili plate radnika tokom cele godine. Kada se na to doda mogućnost dobijanja pedeset odsto vrednosti mašine kao poklon, gubitak postaje još bolniji. Država ima novac, ali on ostaje na računu jer niko ne zna kako do njega doći.
Moraš da podeliš u papiru po selima. Dođi ovde, stani uz selo, pa podeli 100 papirića, ovih brošura ili bilo čega, da ljudi to znaju — Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
Ova izjava najbolje oslikava trenutni stav vrha države po pitanju distribucije informacija. Umesto oslanjanja isključivo na digitalne platforme, predsednik insistira na fizičkom prisustvu i direktnom kontaktu sa ljudima na terenu. On je ministru poručio da napravi izjavu i svaki dan ponovi da ljudi mogu da dobiju deo besplatno ili preko najjeftinijeg kredita. Poenta je da se informacija o subvencijama za mehanizaciju spusti na nivo svakog pojedinca koji radi u njivi. Meštani su iskoristili priliku da naglase i problem nedostatka kanalizacije, na šta je Vučić odgovorio da će država pokušati da to reši u naredne tri godine.
Zašto informacije ne stižu do njive
Ovaj događaj u Svilojevu otvara pitanje efikasnosti komunikacionih kanala Ministarstva poljoprivrede. Ako porodica koja je dobila kuću preko državnog konkursa nije znala za povoljnije kredite za traktor, koliko li tek onih drugih nije obavešteno? Često se dešava da su uslovi za podsticaje jasno definisani u Beogradu, ali mutni kada stignu do atara. Predsednikova sugestija da se podeli sto papirića zvuči jednostavno, ali govori o tome da birokratija ponekad zaboravi na osnovni ljudski kontakt. Poljoprivrednik ne može da koristi ono za šta ne zna da postoji, bez obzira na to koliko je budžet velik.
Problem nije u nedostatku sredstava, već u mostu između institucije i korisnika. Kada ministarstvo nudi kredit sa jednim odsto, a banka traži sedam odsto, razlika u dugoročnoj održivosti gazdinstva je ogromna. Ovo nije samo tehničko pitanje, već pitanje poverenja u sistem. Ako poljoprivrednik oseća da mora da se snalazi sam, on gubi volju da prati javne pozive. Analiza pokazuje da je potreban proaktivan pristup, gde službe izlaze na teren, a ne čekaju da se proizvođači snađu u lavirintu propisa.
Digitalizacija je dobra stvar, ali ne može da zameni razgovor oči u oči sa čovekom koji ore zemlju. Mnogi stariji poljoprivrednici nemaju naviku da prate sajtove ili društvene mreže gde se objavljuju konkursi. Oni veruju komšiji i papiru koji mogu da drže u ruci. Ako ministarstvo ne promeni strategiju, nastaviće da se dešava da novac ostane neiskorišćen, a poljoprivrednici prezaduženi.
Novac postoji, pitanje je ko ga vidi
Na kraju, priča iz Svilojeva nije izolovan slučaj, već ogledalo stanja u agraru. Država ima mehanizme pomoći, od bespovratnih sredstava do subvencionisanih kamata, ali njihova vidljivost varira od okruga do okruga. Predsednikova poruka da se sedne i vidi kako to uraditi zajedno sa poljoprivrednicima treba da bude smernica za budući rad ministarstva. Novac za traktore i infrastrukturu je planiran, ali njegova svrha se gubi ako ne stigne do onih koji ga najviše trebaju.
Poljoprivreda se ne vodi samo sejbom i žetvom, već i informacijom koja stiže na vreme. Ako država želi ozbiljne proizvođače, mora im dati ozbiljne alate, a prvi alat je znanje o dostupnoj pomoći. U Svilojevu su obećali rešenje za kanalizaciju za tri godine, a za traktor je poruka bila jasna odmah. Ostaje da se vidi da li će se papirići zaista podeliti po selima, ili će ovo ostati samo zabeleženo u protokolu posete.
Izvor: Agro TV, 6. septembar 2026.
💬 0 comments