Nebo iznad naših njiva polako menja pravila igre, i to na način koji deluje kao napredak, ali krije ozbiljne dileme. Evropska unija je krenula u proces otvaranja vrata za širu upotrebu dronova pri primeni sredstava za zaštitu bilja, što znači kraj decenijama stare zabrane prskanja iz vazduha. Dok birokratija u Briselu slavi preciznost i navodno smanjenje hemije, ljudi koji se razumeju u ekologiju i ekonomiju poljoprivrede dižu crvenu zastavicu. Strah nije u tehnologiji samoj, već u tome kako će je čovek iskoristiti kada mu postane previše dostupna.
Kraj zabrane i početak Omnibus X paketa
Decenijama je u Evropi važilo strogo pravilo da se pesticidi ne smeju primenjivati iz vazduha na poljoprivrednim površinama. Izuzeci su bile retke i odnosile su se samo na teško pristupačne terene ili strme vinograde gde mašinerija ne može da uđe. Taj zid sada puca pod pritiskom novog zakonodavnog paketa koji nosi naziv Omnibus X. Evropski savet je dao zeleno svetlo za ovaj paket još u maju, što znači da se promene već kotrljaju ka praksi.
Ideja koja stoji iza ove odluke zvuči plemenito na papiru. Dronovi bi trebalo da omoguće precizno tretiranje samo onih delova parcele gde su registrovani problemi. Zamisao je da se usev prethodno skenira, da se identifikuju žarišta korova, bolesti ili štetočina, i da se tako smanji količina sredstva koje se baca na celu površinu. Umesto prekrivanja cele njive, gađa se samo ono što je ugroženo. To je narativ koji prodaje ovu promenu javnosti, ali terenska logika često ima drugačiju priču.
Šta kažu brojke i stručnjaci sa univerziteta
Poljoprivredni ekonomista i ekolog Tomas Daum sa Univerziteta u Geteborgu priznaje da dronovi u odnosu na avione i helikoptere mogu omogućiti znatno precizniju primenu. Ipak, on odmah dodaje ključnu opasku da sama tehnologija ne garantuje smanjenje potrošnje pesticida. Prema njegovim rečima, dronovi bi mogli omogućiti poljoprivrednicima da brže i selektivnije reaguju na pojavu štetočina, uključujući i situacije kada su zemljišta vlažna ili je teren teško pristupačan. Istovremeno, upravo ta fleksibilnost može sniziti prag za tretiranje i dovesti do češće primene pesticida.
Nemački biolog Karsten Bril iz Instituta za ekološke nauke Univerziteta u Kajzerslautern-Landau ide korak dalje i paket naziva deregulacionim. On upozorava da bi predložene izmene mogle oslabiti redovne provere bezbednosti pojedinih aktivnih supstanci. Pesticidne aktivne supstance u EU se uglavnom odobravaju na period od deset godina, nakon čega proizvođači mogu zatražiti obnovu odobrenja i ponovo dostaviti podatke o njihovoj bezbednosti. Od uvođenja ovog sistema dve hiljade i jedanaeste godine, pedeset devet aktivnih supstanci nije ponovo odobreno jer su ocenjene kao štetne po zdravlje ljudi ili životnu sredinu.
Kritičari Omnibus X upozoravaju da bi izmene mogle produžiti prelazne periode nakon isteka odobrenja i omogućiti da pojedine supstance duže ostanu na tržištu bez nove procene. Stručnjaci ističu i da precizno prskanje ne može rešiti sve probleme. Biolog Bril posebno navodi fungicide, koji se često moraju primeniti preventivno, pre nego što infekcija postane vidljiva i izazove štetu koju više nije moguće zaustaviti.
"Tehnološki napredak, ukoliko se koristi bez promena u načinu upravljanja usevima, ne mora automatski dovesti do smanjenja upotrebe pesticida" — Karsten Bril, biolog
Praktične posledice za naše proizvođače i izvoz
Ovde dolazimo do onoga što zaista brine mene i većinu proizvođača u Srbiji koji gledaju ka evropskom tržištu. Problem je što je hemijska zaštita često brža i jeftinija opcija, pa se proizvođači lakše odlučuju za nju. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da tehnološki napredak, ukoliko se koristi bez promena u načinu upravljanja usevima, ne mora automatski dovesti do smanjenja upotrebe pesticida. Kao alternativu većoj oslonjenosti na pesticide istraživači navode integrisanu zaštitu bilja, u kojoj se hemijska sredstva koriste tek kada druge mere nisu dovoljne.
Takav pristup podrazumeva odgovarajući plodored, kombinovanje useva, mehaničko suzbijanje korova i podsticanje prirodnih neprijatelja štetočina kroz cvetne trake, živice i druge elemente agroekosistema. To zahteva znanje, strpljenje i često više rada nego samo podizanje drona i pritiskanje dugmeta. Cilj EU je da do dve hiljade tridesete godine prepolovi upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Ostaje, međutim, pitanje da li će preciznija primena pomoću dronova pomoći u ostvarivanju tog cilja ili će dostupnija tehnologija, paradoksalno, dovesti do češćeg tretiranja useva.
Za srpske poljoprivrednike ovo nije samo vest iz komšiluka. Naši izvozni standardi moraju da prate evropske, a ako EU olabavi kontrolu supstanci kroz produžene prelazne periode, to stvara rizik da mi ostanemo zaglavljeni sa skupljim procedurama dok oni pojednostavljuju svoje. S druge strane, ako se ciljevi za 2030. godinu ne ispune jer je tehnologija omogućila lakše prskanje, pritisak na proizvođače da smanje hemiju biće još veći kroz kazne i subvencije. Dron je alat, ali alat ne menja nameru onoga ko ga drži u ruci.
Tehnologija nije zamena za agronomsku pamet
Na kraju dana, sve ovo svodi se na jedno jednostavno pitanje koje svaki gazda sebi postavlja kada gleda u nebo. Da li ćemo koristiti novu slobodu da budemo efikasniji i ekološki prihvatljiviji, ili ćemo je iskoristiti da uštedimo vreme na račun dugoročnog zdravlja zemlje? Evropska unija otvara vrata, ali ne garantuje da ćemo izaći na pravi put. Preciznost je vrlina, ali samo ako služi smanjenju opterećenja, a ne opravdanju za češći udar hemijom.
Poljoprivreda nije trka sa vremenom gde pobednik uzima sve, već maraton sa prirodom gde opstaju oni koji umeju da slušaju. Dronovi mogu biti saveznici u toj borbi, ali samo ako ih ne pretvorimo u još jedan alat u rukama onih koji žele brzi profit. Prava revolucija nije u letelici, već u glavi onoga ko upravlja gazdinstvom.
Izvor: Agro TV, 7. septembar 2026.
💬 0 comments